Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju o "Ulozi gradova u institucionalnom okviru Evropske unije" kojom se uspostavlja zakonski osnov za kontinuirano učešće gradova i opština i saveza lokalnih i regionalnih vlasti u procesu donošenja odluka, odnosno "u procesu izrade i praćenju primene zakona na nivou Evropske unije" navodi se u izveštaju Komiteta za ustavna pitanja Evropskog parlamenta.
Pored toga što uspostavlja zakonski osnov za vođenje strukturisanog dijaloga između različitih nivoa vlasti, ova rezolucija predviđa uspostavljanje različitih mehanizama za učešće lokalnih i regionalnih vlasti u procesima donošenja odluka unutar EU i potencira značaj dvosmerne komunikacije i uključivanja "nižih" nivoa vlasti.
Osnov za donošenje ovakve odluke, kako se može videti u obrazloženju, jeste činjenica da se odluke koje se donose u najvećoj meri primenjuju upravo na nivou lokalnih samouprava kao i činjenica da je institucionalni okvir Evropske unije zasnovan na principu upravljanja na više nivoa i principu subsidijarnosti, koji podrazumeva da odlučivanje bude što je moguće bliže građanima, odnosno da ono bude na najnižem mogućem organizacionom nivou. Autonomija, ali i pravo na učešće i odlučivanje lokalnih vlasti, definisano je Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, dopunskim protokolom ali brojnim preporukama Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti kao i Komiteta ministara Saveta Evrope, dok učešće građana na lokalnom nivou, pored pomenutih dokumenata, uređuju i Smernice za građansko učešće u političkom odlučivanju, usvojene od strane Komiteta ministara EU krajem prošle godine.
Potreba za suštinskim učešćem lokalnih samouprava i građana u procesima donošenja odluka sve je jasnija i kada pogledamo lokalni kontekst.
Širom Srbije pokreće se veliki broj lokalnih, regionalnih i nacionalnih inicjativa za donošenje, izmenu zakona ili uređivanje neke oblasti, što pokazuje da građani žele da utiču na procese donošenja odluka. Ipak, činjenica da mali broj inicijativa uopšte dođe na razmatranje, a još manji broj njih bude usvojen pokazuje da postojeći mehanizmi koji treba da obezbede učešće građana nisu dovoljno dobri, a ni prilagođeni današnjim potrebama građana i društva.
Poslednje izmene Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji se odnosi na građansku participaciju donekle su unapredile proceduru vezanu za Narodnu, odnosno inicijativu građana uvevši obavezu lokalne samouprave da u roku od 60 dana razmotri podnetu inicijativu. Još jedna promena je i ograničavanje broja potpisa potrebnih za pokretanje inicijative na maksimalnih 5 odsto od broja punoletnih stanovnika, a još jedna novina koja bi građanima mogla da olakša proces uključivanja jeste i ona kojom je predviđeno da građani mogu da, sa prikupljenih sto potpisa, traže javnu raspravu o najavljenom rešenju ili odluci.