Pored podrške u unapređenju resursa, znanja i veština organizacija za osmišljavanje i sprovođenje delotvornih kampanja javnog zagovaranja, ključno je i podsticajno okruženje za ovakve aktivnosti. U okviru istraživanja, trenutni institucionalni okvir za bavljenje organizacija civilnog društva zagovaračkim aktivnostima ocenjen je kao manje povoljan u odnosu na zakonski okvir, mada ni zakonski okvir nije ostao lišen kritike – oko trećina organizacija se ne slaže s tim da im zakonski okvir omogućava da se bave ovim aktivnostima.  

Pod kojim uslovima organizacije civilnog društva mogu ostvariti promene javnih politika i institucija, kako bi uticale na rešavanje problema u zajednici?

S jedne strane, važan uslov je okruženje u kojem one deluju – da li su zakoni, procedure i prakse donošenja odluka u državi takve da organizacijama civilnog društva pružaju sigurnost, mogućnosti i slobodu da osmišljavaju i sprovode kampanje javnog zagovaranja za promene. S druge strane, ključno je i da li sama organizacija ima potrebne materijalne, finansijske i ljudske resurse za sprovođenje ovakvih aktivnosti, kao i znanja i veštine da sprovede sve korake javnog zagovaranja.

Upravo je postojanje tih uslova, odnosno kapaciteta organizacija civilnog društva da zagovaraju za promene bilo predmet istraživanja koje je Beogradska otvorena škola sprovela prošle godine, a koje je objavljeno u okviru publikacije „Potreba za promenom – analiza kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji za javno zagovaranje“. Istraživanje se sastojalo od analize dokumenata javnih politika koji su u vezi sa zagovaračkim aktivnostima organizacija civilnog društva, anketnog istraživanja koje je obuhvatilo 200 organizacija koje su u poslednjih pet godina imale barem jednu zagovaračku inicijativu i dubinskih intervjua s predstavnicima organizacija.

Javno zagovaranje organizacija civilnog društva

Nalazi istraživanja ukazali su na to kako izgleda javno zagovaranje u praksi. Anketirane organizacije se najčešće zalažu za promene na lokalnom i nacionalnom nivou u oblastima u vezi s mladima i životnom sredinom, obrazovanjem i socijalnim uslugama. Najveći broj ispitanih organizacija ciljeve zagovaranja postavlja na osnovu stavova i interesa građana i nalaza istraživanja. U ovim aktivnostima uspostavlja se saradnja s predstavnicima javnog sektora i drugih organizacija civilnog društva i organizacije se uključuju u koalicije i mreže koje dele slične ciljeve zagovaranja, ali ređe formiraju nove mreže. Manji broj organizacija uspostavlja saradnju s poslovnim sektorom u aktivnostima zagovaranja.

Kao strategija zagovaranja često se primenjuje širenje informacija kroz medije, kako bi se izvršio pritisak na donosioce odluka, i direktan kontakt s donosiocima odluka.

U aktivnostima zagovaranja koriste se štampani i onlajn-mediji i društvene mreže, formulišu se preporuke na osnovu rezultata istraživanja i stupa u kontakt s predstavnicima javnih institucija. Društvene mreže i direktan kontakt s građanima su u velikoj meri zastupljeni kao kanali komunikacije s javnošću. Ipak, organizacije prepoznaju i da u procesu komunikacije nailaze i na brojne prepreke, od nedovoljno resursa do nezainteresovanosti medija.

Ocena uspešnosti sprovedenih aktivnosti i praćenje implementacije promena u javnim politikama kada je postignut cilj, takođe se navodi kao česta praksa. Pa ipak, manji broj organizacija navodi da praćenju pristupa planski.

Kako podržati organizacije u putu ka promeni?

Rezultati istraživanja ukazuju i na važne oblasti u kojima je organizacijama potrebna podrška –podrška strateškom i planskom pristupu komunikacijama u zagovaranju i planiranju praćenja i evaluacije, uspostavljanju novih koalicija i mreža za uključivanje partnera u zajedničke akcije zagovaranja i širenju izvora finansiranja. Preko dve trećine ispitanih organizacija je izrazilo potrebu za daljim obukama kako bi njihove aktivnosti javnog zagovaranja bile delotvornije za postizanje željenih promena.

Pored podrške u unapređenju resursa, znanja i veština organizacija za osmišljavanje i sprovođenje delotvornih kampanja javnog zagovaranja, ključno je i podsticajno okruženje za ovakve aktivnosti. U okviru istraživanja, trenutni institucionalni okvir za bavljenje organizacija civilnog društva zagovaračkim aktivnostima ocenjen je kao manje povoljan u odnosu na zakonski okvir, mada ni zakonski okvir nije ostao lišen kritike – oko trećina organizacija se ne slaže s tim da im zakonski okvir omogućava da se bave ovim aktivnostima.

„Problem je što mi imamo zakonsku mogućnost, ali nas država ne doživljava kao partnera već da im damo legitimitet za ono što rade, drugim rečima, mi smo fikusi u radnim grupama, pokušavamo nešto da promenimo, ali ne uspevamo, a oni kliknu na kućicu da su konsultovali civilni sektor. To je već postao manir; samo forma, ništa sadržina“, jedno je od obrazloženja iz istraživanja.  

Podrška za javno zagovaranje građanima i organizacijama civilnog društva preko kojih građani artikulišu svoje interese, iskazuju svoje strahove i nadanja u vezi s problemima s kojima se susreću u svom okruženju, ključna je za ostvarivanje prava da se promene traže i ostvare. A zašto je to važno ilustruju reči predstavnika jedne organizacije, učesnice u istraživanju, kao odgovor na pitanje zašto se bave zagovaranjem: „Svi zajedno imamo odgovornost kada su, pa ne samo kada su deca i mladi u pitanju, bilo koja tema što se tiče poboljšanja društva i kvaliteta života, da svi osvestimo da je to naša odgovornost zajednička, da smo mi društvo, da društvo nije tamo nešto, neka apstrakcija, nego da smo mi svi zajednica“.

Aleksandra Đurović, Beogradska otvorena škola