Odbor za Evropske integracije u petak će na sednici razmatrati izveštaj Evropske komisije o Srbiji. Rapsravi na odboru prisustvovaće i ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i novoizabrana ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
Prvi put od otvaranja pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, Srbija je u nekoj oblasti prema oceni Evropske komisije napravila nazadovanje. Radi se o Poglavlju 31 koje se tiče Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) Evropske unije. Pored problematičnih oblasti koje EK vidi kao problematične već neko vreme poput slobode medija i izražavanja u Srbiji, imala je Komisija zamerke i na stanje u Narodnoj Skupštini. U izveštaju se navodi da je u Parlamentu nastavljena upotreba uvredljivog rečnika protiv političkih neistomišljenika. Dodaje se i da usvojeni Kodeks ponašanja i dalje treba “efikasnije koristiti u sprečavanju i sankcionisanju upotrebe neprikladnog rečnika”.
O izveštaju Evropske komisije, prioritetima rada skupštinskog Odbora za evropske integracije, stanju pregovora Srbije sa EU, razgovarali smo sa predsedavajućom ovim odborom Elvirom Kovač.
European Western Balkans: Evropska komisija objavila je svoj godišnji izveštaj o Srbiji. Mnogi veruju da je izveštaj najkritičniji do sada, s obzirom da se prvi put pojavljuje formulacija nazadovanja u nekoj oblasti. Kako vi gledate na nalaze Evropske komisije?
Elvira Kovač: Izveštaj je kritičan, kao i prethodnih godina, a u njemu se posebno ističe pad stepena usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, što je očekivano s obzirom na društveno politički konktekst, tokom kojeg je Izveštaj napisan.
Uvidom u Izveštaj, možemo zaključiti da apostrofira nazadovanje u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, u odnosu Srbije prema Rusiji, a u svim ostalim oblastima se može reći da ima nekog napretka, što je za nas jako važno, jer mi težimo da ostanemo na evropskom putu, kao najveća zemlja regiona, moramo biti fokusirani na ispunjenje započetih reformi, istovremeno svesni svog geopolitičkog položaja i stepena ekonomskog razvoja.
EWB: Iako se načelno pozdravlja povratak opozicije i pluralizma u Parlament, dosta kritika EK je uputila na račun rada Narodne skupštine, posebno zbog zapaljivog govora protiv političkih protivnika. Da li verujete da bi u novom sazivu loše prakse na koje ukazuje i EK mogle biti ispravljene?
EK: Ne bih se složila da je izneto dosta kritika, istina je da je u Izveštaju konstatovano da u Skupštini postoji zapaljiv govor. Kodeks ponašanja i Poslovnik treba sistematičnije i efikasnije primenjivati kako bi se sprečio i sankcionisao uvredljivi jezik.
Novi Kodeks ponašanja, usvojen 2020. godine, izmenjen je u septembru 2021. godine. U oktobru 2021. godine osnovana je Etička komisija. Moram naglasiti da je istaknuta i konstruktivna uloga Narodne skupštine u Međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji je doprineo tome da u ovom sazivu imamo zastupljenost različitih političkih partija u Narodnoj skupštini.
Pre izbora, širok spektar političkih aktera je učestvovao u međupartijskom dijalogu, koji se vodio pod pokroviteljstvom EP, iako jedan broj opozicionih partija nije podržao preporuke Dijaloga niti je učestvovao u njihovoj implementaciji. Paralelni dijalog se vodio i sa delom vanparlamentarne opozicije „bez spoljnog posredovanja“.
EWB: Kako Vi vidite trenutno stanje evropskih integracija Srbije? Da li očekujete pomak u pregovorima u skorije vreme?
EK: Zvaničan stav Brisela je da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Međutim, tokom protekle decenije ostvaren je veoma skroman napredak na polju evropskih integracija ovog regiona.
Zemlje kandidati, među kojima je i Srbija, vredno rade domaće zadatke, usklađuju svoje zakonodavstvo i grade institucije, ali čak i sa okončanjem svih ovih zakonskih i administrativnih zadataka, nemoguće je znati kada će doći trenutak kada ove zemlje mogu postati članice Evropske unije.
Događaji u protekloj deceniji: migrantska kriza, epidemija korona virusa i ratni sukovi u Ukrajini, jasno su pokazali da EU mora da ojača, da mora da reši svoje unutrašnje probleme i uključi Zapadni Balkan. Proces evropskih integracija Srbije započeo je pre više od dvadeset godina, a pristupni pregovori traju od 2014. godine.
Veoma je teško održati entuzijazam građana tako dugo. Razočarenje izazvano odugovlačenjem procesa pridruživanja Srbije nije toliko vezano za ispunjavanje kriterijuma i suštinsku spremnost za članstvo u EU, koliko za činjenicu da građani i politički lideri ne vide kada će ove postati deo EU. Neophodan je jasan politički stav EU, odnosno Evropskog saveta i Saveta Ministara o ovom pitanju. Evropska unija ne može sebi dozvoliti da bude oslabljena sopstvenim nerešenim odnosima.
Sigurna sam da se, u svetlu ruske agresije na Ukrajinu, moraju uložiti još veći napori kako bi evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana postala realnost i kako bi se rešili dugogodišnji bilateralni i regionalni sporovi. Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je ključna za Zapadni Balkan. Moraju se preduzeti konkretni koraci ka uspostavljanju Zajednice srpskih opština, kako bi svi videli da zaista postoji spremnost na kompromis i nada da će se naći neko rešenje.
Kada kažemo da je Srbija na strani međunarodnog prava, to nije politička izjava ili subjektivno mišljenje, već istina i dosledan stav i princip koga se držimo. Dok se ovo pitanje ne reši, možemo da se bavimo privlačenjem investicija, približavanjem EU, možemo postići određena poboljšanja, ali ovo pitanje će i dalje biti prisutno i opterećivati građane Srbije, bez obzira gde oni žive.
EWB: I u ovom sazivu Narodne skupštine vodićete Odbor za evropske integracije. Na koji način vidite njegovu ulogu u procesu evropskih integracija Srbije? Šta bi trebalo da budu prioriteti u narednom periodu?
EK: Odbor za evropske integracije je najvažnije radno telo kada je u pitanju uloga Narodne skupštine u procesu pristupanja Srbije EU. On razmatra sve predloge zakona koje podnosi Vlada, a kojima se vrši usklađivanje nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Naš Odbor razmatra ove predloge zakona i predloge drugih opštih akata sa stanovišta njihove prilagođenosti propisima Evropske unije i Saveta Evrope, i o tome izveštava Narodnu skupštinu. Ostale funkcije su i razvijanje saradnje s odborima parlamenata drugih zemalja, državama članicama EU i državama u regionu, kao i sa institucijama Evropske unije, Evropskim parlamentom, Savetom EU i Evropskom komisijom.
EWB: Ministarstvo za evropske integracije ni u ovom dvogodišnjem mandatu Vlade nije objavilo izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina. (NPAA). Poslednji je objavljen za tromesečje od jula do septembra 2019. godine, a od tada ne postoje izveštaji koji pokazuju nivo usklađenosti naših zakona sa pravnim zakonodavstvom EU. Da li ćete zatražiti i insistirati da Ministarstvo ovaj izveštaj podnese Narodnoj skupštini?
EK: Vlada Republike Srbije kvartalno podnosi Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), koji se razmatra na sednicama Odbora za evropske integracije, o čemu Odbor podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
U proteklom periodu, u skupštinsku proceduru je ušao novi revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) 2022-2025, koji je donela Vlada na sednici održanoj 21. jula 2022. godine.
U proteklom periodu imali smo određeni zastoj u pogledu izveštavanja o ispunjenosti NPAA, koji je bio uslovljen i COVID pandemijom i održanim parlamentarnim izborima, ali očekujemo da izborom nove Vlade, proces izveštavanja o sprovođenju NPAA opet uspostavi svoju dinamiku. I pored toga, prethodna Vlada i ministarka je redovno izveštavala Odbor o toku pregovora sa EU, i postojala je institucionalizovana saradnja u domenu razmatranja predloga pregovaračkih pozicija, otvaranja klastera itd.
EWB: Nedavno ste izjavili da Narodna skupština ima odličnu saradnju sa predstavnicima civilnog društva i Nacionalnim konventom o EU. Ipak, u isto vreme za skupštinskom govornicom neretko od predstavnika vladajuće koalicije mogu se čuti različite optužbe i napadi na predstavnike OCD. Da li u takvoj atmosferi Skupština može biti pouzdan partner OCD?
EK: Narodna skupština konstantno poziva i sarađuje sa svim zainteresovanim organizacijama civilnog društva kroz različite vidove institucionalizovane i ad hoc saradnje, odnosno kroz učešće na sednicama radnih tela, tematskim sednicama odbora, javnim slušanjima, radionicama, obukama i seminarima.
Odbor za evropske integracije ostvaruje institucionalizovani vid saradnje sa Nacionalnim konventom o EU, koji okuplja preko 700 organizacija civilnog društva, organizovanih kroz radne grupe NKEU koje se bave sektorskim politikama EU i prate određena pregovaračka poglavlja u pregovorima sa EU.
Ove organizacije su uključene u postupak razmatranja predloga pregovaračke pozicije za pojedino pregovaračko poglavlje, tako što daju svoje preporuke, komentare i sugestije, koje potom Odbor za evropske integracije razmatra i u formi mišljenja dostavlja Vladi koja usvaja predlog pregovaračke pozicije.
EWB: Poslanici Evropskog parlamenta iz redova Evropske narodne partije izjavili su da EU nije samo ekonomska unija, već zajednica zasnovana na vrednostima, te da „države koje su na strani ratnih huškača ne mogu biti kandidati za članstvo u EU“. Da li vidite promenu odnosa EPP prema politici Srbije u pogledu rata u Ukrajini? Da li će insistiranje na sankcijama biti veće čak i od ove partijske grupacije, čiji su pridruženi članovi kako SNS tako i stranka kojoj pripadate, Savez vojvođanskih Mađara (SVM)?
EK: Mi na svim sastancima EPP-ja pozivamо na nastavak podrške Srbiji na njenom evropskom putu, jer smo svi svesni da se i naša država, uostalom kao i Evropska unija, suočava sa brojnim izazovima i krizama. Srbija se suočava sa velikim međunarodnim pritiscima na spoljnopolitičkom planu koji se tiču odnosa Republike Srbije prema ratu u Ukrajini, što se dalje odražava na energetsku bezbednost i preliva na sve sfere političkog života.
Naša pozicija je da štitimo sopstveni teritorijalni integritet i teritorijalni integritet međunarodno priznatih zemalja, stoga Srbija ne može da prizna referendume sprovedene na ukrajinskim teritorijima. Republika Srbija se zalaže za poštovanje principa međunarodnog javnog prava, kao i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Poštovanje međunarodnog javnog prava i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica Ujedinjenih nacija od najveće je važnosti i predstavlja temeljne principe.