Nova metodologija proširenja i Izveštaji EU - Od čitanja do izveštavanja

Preduslov kvalitetnog izveštavanja jeste pristupačnost podataka, i jednako bitno, njihovo pravilno čitanje.

Svoj stav, zapažanja i nalaze o stanju u državama kandidatima za članstvo ali i onima koje to pretenduju da postanu, EU, a u njeno ime Evropska komisija izražava kroz godišnje izveštaje  i kroz šestomesečni tzv. „non pejper“ (non paper).

Šta sadrže izveštaji?

Godišnji izveštaj ima dva dela: Strategija proširenja za ceo Zapadni Balkan plus Turska, koja koja objašnjava politiku proširenja u celini i predstavlja viziju EU o tome kako ona vidi proces proširenja proces,  i Izveštaj o napretku za svaku državu Zapadnog Balkana.

Izveštaji o napretku, odnosno o stanju u državama posmatranja jesu ocene eksperata koje se objavljuju nakon političkog usaglašavanja tj. provere na najvišem niovu od strane država članica. Predmet posmatranja i kriterijumi za ocenjivanje su u Izveštaju razvrstani u tri celine: Politički kriterijumi (Demokratija i vladavina prava; Ljudska prava; Poštovanje prava manjina); Ekonomski kriterijumi (Održiva i funkcionalna tržišna ekonomija i sposobnost za suočavanje sa konkurencijom u EU); Sposobnost preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva (33 pregovaračka poglavlja) - (Usvajanje EU acquis: Kapacitet za primenu EU acquis).

Izveštaj, dakle, analizira situaciju u Srbiji u procesu pristupa posmatrano u dve dimenzije: 

1)      Koliko je država relativno napredovala u izveštajnom periodu od jedne godine (od prošle godine);

2)      Koliko je država napredovala u procesu pristupanja (ukupna spremnost za članstvo) - u apsolutnom vrednostima.

Kako bismo merili napredak, preporuka je da se kao polazna osnova koriste izveštaji sa skrininga koji je rađen 2013, 2014. i 2015. godine, tako da se od 2015. godine može pratiti napredak tako što rezultate izveštaja svake sledeće godine poredimo sa onima iz 2015. godine.

Kako je izveštaj Evropske komisije plod kompromisa, ove godine je došlo do odlaganja objavljivanja izveštaja. Razlog tome je planirano održavanje izbora, na čije rezultate Evropska komisija ovim izveštajem nije želela da utiče. Na ovakvu odluku imala je uticaj i činjenica da su Srbija i Crna Gora u nedavnom izveštaju Fredoom house-a svrstane u kategoriju “vlada u tranziciji ili hibridnih režima”. Drugi razlog koji se navodi za odlaganje objavljivanje izveštaja jeste situacija izazvana virusom korona. Tako da nam preostaje da na objavljivanje Izveštaja sačekamo do jeseni.

Kao što smo prethodno pomenuli, pored Izveštaja, ono što je posebno bitno za praćenje stanja u okviru poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) jesu tzv. „non pejperi“ (non paper). „Non pejperi“ su detaljniji od Izveštaja za oblasti na koje se odnose i pokrivaju i stanje u oblasti osnovnih prava, prava manjina, migracija, azila, vizne politika i borba protiv terorizma i ekstremizma. Zaključke poslednjeg objavljenog „non pejpera“ možete pogledati ovde.

Šta donosi nova metodologija proširenja?

U situaciji u kojoj se godinama unazad ne beleži ozbiljniji napredak u spovođenju reformi u državama Zapadnog Balkana, gde Srbija i Crna Gora vode pregovore već 6, odnosno 8 godina, tokom kojih su zatvorili svega 2, odnosno 3 proglavlja uz ozbiljnije nazadovanja po pitanju stanja demokratije, pojedine države članice Unije, predvođene Francuskom i predsednikom Makronom su istakle da proširenja neće biti pre produbljena same Unije. Kako bi smirila situaciju prouzrokovanu tom izjavom, Evropska komisija izlazi sa predlogom nove metodologije proširenja.  

Šta sadrži ta nova metodologija? Ona prvenstveno podrazumeva grupisanje poglavlja u klastere i otvaranje čitavih klastera, uz zatvaraju pojedinačna poglavlja u okviru njih; Veća kontrola i usmeravanje procesa pregovora od strane država članica, redovni EU-ZB samiti i uticajnije međuvladine konferencije; Nagrade i sankcije putem povećanog/smanjenog finansiranja i pristupa EU programima; Veći fokus na fundamentalna pitanja: vladavina prava, javne nabavke, demokratske institucije, reformu javne uprave. I ono što je posebno bitno, nema zatvaranja nijednog poglavlja pre ispunjavanja prelaznih merila za poglavlja 23 i 24.

Ovako zamišljen pregovarački proces treba da obezbedi više kredibiliteta, jače političko upravljanje, dinamičnost i predvidivost ali i pozitivno i negativno uslovljavanje država kandidata.

Planirano je da se nova metodologija automatski primenjuje na pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, dok je Crnoj Gori i Srbiji ostavljena mogućnost izbora. Crna Gora je odmah prihvatila da pregovore nastavi po novoj metodologiji, međutim Srbija još uvek odbija da se izjasni po tom pitanju. U slučaju da odbije, Srbija bi bila jedina država koja je odbila da nastavi pregovore po novoj metodologiji, što sa sobom nosi i neke posledice.  Odbijanje nove metodologije značilo bi nespremnost na ozbiljne reforme, koje se svakako ne mogu izbeću ukoliko u Srbiji zaista postoji politička volja da se realizuje proklamovani spoljnopolitički cilj, a to je članstvo u EU.

Ostaje nam da pratimo dalji proces reformi, pogled iz Brisela na iste i da uvek imamo na umu da se reforme ne sprovode zarad pohvala iz Brisela, već zarad boljeg standarda života svih naših građana, za čiju se bolju budućnost svi zajedno borimo.

O ovim temama smo razgovarali na radionci koju je organizovala Beogradska otvorena škola u okviru Media Peer Programa, koji se realizuje u okviru projekta “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji” koji je podržan od strane Kraljevine Švedske. Radionicu je održana u Beogradu 02. jula, na njoj su učestvovali predstavnici partnerskih medija i organizacija civilnog društva, dok su govornici bili Nemanja Todorović Štiplija (CSP/EWB), Vladimir Međak (EMinS) i Nikola Burazer (CSP/EWB).