Srbija nakon šest godina pristupnih pregovora u 2020. prvi put nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje tokom godine. Savet Evropske unije nije postigao saglasnost za otvaranje novih poglavlja o pregovorima o članstvu. RTS je saopštio da Holandija, Belgija, Nemačka, Švedska, Finska i Bugarska nisu dale zeleno svetlo za otvaranje poglavlja, pozivajući se na problematično stanje vladavine prava, nedavni godišnji izveštaj Evropske komisije, kao i ozbiljna kašnjenja u reformama.

Srđan Majstorović, član upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) za European Western Balkans ocenjuje da je ovakav potez EU bio očekivan, dodajući da je Izveštaj Evropske komisije iz oktobra ove godine bio jasna opomena upućena Vladi Srbije, te da ukoliko se ne shvati ozbiljno postoji mogućnost da Srbija ne otvori ni jedno pregovaračko poglavlje.

„Nažalost to se i desilo što ukazuje da članice Unije nisu zadovoljne rezultatima rada Vlade Srbije u vezi sa obezbeđivanjem uslova za neometano funkcionisanje pravosuđa, borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodom medija i generalnim stanjem demokratije u Srbiji”, kaže Majstović.

On dodaje da su atmosfera u kojoj su održani izbori, kao i postizborni sastav Narodne skupštine i atmosfera govora mržnje, takođe doprineli nepoverenju nekih članica Unije.

Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka koalicije prEUgovor, objašnjava da je neotvaranje poglavlja u ovoj godini jasna poruka da dosadašnji pristup Vlade Srbije ne može da se toleriše.

„Neotvaranje poglavlja u ovoj godini jasna je poruka da dosadašnji pristup Vlade Srbije i nedostatak volje za suštinskim reformama ne može više da se toleriše. To je pritisak u dobroj veri na vlasti Srbije da pospeše prave reforme u skladu sa evropskim vrednostima, jer očigledno da dosadašnji blag pristup iz Brisela ne daje rezultate (kao što nije dao ni u Makedoniji Nikole Gruevskog),“ kaže Pejić Nikić.

Ona dodaje da je ranije otvaranje novih poglavlja samo stvaralo privid napretka u pristupnom procesu, dok se uporedo sa tim nazadovalo u ključnim oblastima.

Prema njenim rečima, ova odluka EU šalje negativnu, ali ne i lošu poruku, već uzima u obzir najbolje interese evrointegracija Srbije.

Da li su Srbiji prekinuti pregovori?

Iako je 2020. ocenjena kao najgora godina evropskih integracija Srbije, ni 2019. se ne možemo pohvaliti. Srbija je tokom te godine otvorila samo 2 poglavlja.

Srđan Majstorović ističe da se ne radi o zvaničnom prekidu pregovora, ali da je odlaganje održavanja Međuvladinih konferencija posvećenih otvaranju pregovaračkih poglavlja oštra opomena koja ima sličan efekat.

“Razlika je u tome što se na ovaj način i dalje omogućava održavanje redovnih kontakata i tehničke saradnje sa Evropskom komisijom, što bi Vlada Srbije trebalo da iskoristi na najbolji način i uveri sagovornike da će u narednih godinu i po dana mnogo kredibilnije i sa više entuzijazma ispunjavati obaveze koje je sama sebi postavila”, kaže Majstorović

Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) objašnjava da bi prekid pregovora morao da bude formalan, ali da ovo predstavlja najozbiljnije upozorenje do sada.

“Ovo jeste najozbiljnije upozorenje do sada, pri čemu je stavljeno do znanja da otvaranja novih poglavlja nema ne zbog Kosova, već nedovoljnog napretka u “ključnim” poglavljima – 23 i 24″, kaže Savković.

On ističe da bi formalan prekid pregovora sa sobom povukao i druge posledice kao što je uskraćivanje pomoći, zatvaranje određenih programa.

“Ali ako iz godine u godinu nema suštinskog napretka i otvaranja većeg broja novih poglavlja, efekat je sličan”, smatra Savković.

Da li je otvaranje novih poglavlja još uvek bitno?

Nakon izjave poslanice Evropskog parlamenta Viole fon Kramon da je dobra vest to što Savet neće otvoriti nova poglavlja sa Srbijom, ministarka za Evropske integracije Jadranka Joksimović je izjavila da otvaranje novih poglavlja nije bitno u kontekstu nove metodologije proširenja.

“Za početak neka se informišu i pročitaju sadržinu nove metodologije, o kojoj smo predsednica Vlade i ja razgovarale sa predsednicom EK”, istakla je Joksimović.

Iako još uvek nije poznato da li je Srbija zvanično i na institucionalno valjan način prihvatila novu metodologiju, ministarka je poručila da poglavlja više nisu osnovni instrument procesa, već postizanje kriterijuma za otvaranje čitavih klastera.

Naša sagovornica Jelena Pejić Nikić smatra da je otvaranje novih poglavlja uvek pozitivna stvar, bar u teoriji, jer se očekuje ubrzanje reformi u tim oblastima.

“Bilo da se otvori po novoj ili staroj metodologiji, to je još jedan pređen korak na dugom putu integracija. Međutim, u ovom slučaju neotvaranje novih poglavlja predstavlja sredstvo, nužno zlo kako bi se naterale vlasti Srbije da procesu pristupanja vrate smisao”, kaže Pejić Nikić.  

Srđan Majstorović naglašava da je za građane Srbije najvažnije da se počne sa zatvaranjem poglavlja, jer bi to značilo da je Srbija na dobrom putu da u potpunosti uskladi svoje propise i standarde sa evropskim.

“Međutim, da bi se došlo do tog trenutka neophodno je prethodno da se ova poglavlja otvore, odnosno da otpočnu pregovori o važnim detaljima svakog pregovaračkog poglavlja”, smatra Majstorović.

Prema njegovim rečima, neobično je da nakon 10 meseci od usvajanja novog metodološkog pristupa za vođenje pregovora o pristupanju, mi i dalje ne znamo na koji način će se nova metodologija sprovoditi u slučaju kandidata koji su već otpočeli pregovore, kao što je Srbija.

Marko Savković ističe da bi bilo nužno sagledati šta kako će se nova metodologija na Srbiju odnositi i kako će Srbija tome pristupiti.

“Morali bismo isto tako da sagledamo šta je u okviru svakog od tih klastera već otvoreno – ali na kraju ne menja mnogo stvari, osim da se ovim “uvezuju” horizontalno bliske politike. Dakle hajde da vidimo kako će Srbija pristupiti novoj metodologiji i procesu proširenja od početka iduće godine. Vreme je za ozbiljno preispitivanje pristupa – i oko Kosova, i oko EU, jer stičem utisak da sami evropski partneri imaju sve manje strpljenja za te, da tako kažem, naše nedoumice”, zaključuje Savković.