BRISEL / BEOGRAD – Uskoro nas očekuje početak naredne runde međustračkog dijaloga uz posredovanje evropskih parlamentaraca iz redova Evropske narodne partije i Socijaldemokrata. Međutim, treća najveća grupa u Evropskom parlamentu „Obnovimo Evropu“ (Renew Europe / ALDE) zatražila je da i oni imaju člana misije u Srbiji, ali je šef Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister taj zahtev odbio.
Prema rečima evropskog poslanika iz ove grupe Klemena Grošelja, oni su zamolili da budu deo delegacije, što ipak nije bilo moguće zato što je na početku aktuelnog mandata Evropskog parlamenta između grupa napravljen dogovor i podela oko aktivnosti vezanih za podršku demokratiji u zemljama koje nisu članice EU.
„Od početka mandata, EPP i S&D su preuzeli odgovornost za Zapadni Balkan. S obzirom na to da u prethodnoj rundi dijaloga nismo dobijali obaveštenja od Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, sada smo se sa grupacijom ’Zeleni’ dogovorili da ćemo tražiti da budemo redovno informisani i pre i nakon početka dijaloga“, naveo je Grošelj.
On je dodao da će takođe redovno slati njihove inpute vezano za teme o kojima smatraju da bi trebalo da se razgovara.
„Mi sada formalno nećemo učestvovati u međustranačkom dijalogu, ali ćemo biti vrlo privrženi i zainteresovani za to šta se zbiva u Srbiji“, istakao je Grošelj.
S druge strane, poslanica Zelenih u EP Viola fon Kramon-Taubadel ističe da je njena grupa u bliskom kontaktu sa EPP-om i S&D-om, a takođe i lično sa Bilčikom i Fajon kada je u pitanju međustranački dijalog.
“Za mene i za našu parlamentarnu grupu veoma je važno kako će se razvijati međustranački dijalog. Gospođa Fajon i gospodin Bilčik imaju jasan mandat za vođenje dijaloga. U okviru Evropskog parlamenta ove uloge se dele među grupama, tako da sam lično uključena u sličan dijalog u Gruziji, ali to ne znači da ne pratim srpski dijalog i nemam jasna očekivanja. Zeleni žele da budu sigurni da postoji jasan vremenski okvir i transparentna merila vezana za to šta bi trebalo postići međupartijskim dijalogom”, naglašava fon Kramon za European Western Balkans.
Ona dalje dodaje da bi želeli da znaju kada će početi zvanični razgovori i ko će sa srpske strane učestvovati u dijalogu.
“Koje stranke, akteri i koji entiteti? Šta je potrebno učiniti da bi jedna stranka bila pozvana? Ono što je presudno iz naše perspektive biće postavljanje pravila sprovođenja i praćenja već u ovoj fazi, jer ako se stranke dogovore oko nečega, vlada treba da primeni sve delove, a ne samo one delove koji su za njih tehnički i politički laki za sprovođenje. U ovom slučaju čitav dijalog ne bi imao smisla. Na vladajućoj koaliciji i opozicionim strankama je da odluče da li zaista žele da se uključe u takav dijalog, ali upuštati se u njega, a zatim ga ne uzimati za ozbiljno, zaista nema smisla”, zaključuje evropska poslanica.
Podsetimo, nedavno je objavljeno da će bivši poslanici u Evropskom parlamentu sa velikim iskustvom kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu, Eduard Kukan (EPP) i Knut Flekenštajn (S&D), učestvovati u nastavku dijaloga zajedno sa Fajon i Bilčikom. Kukan i Flekenštajn su već imali sličnu ulogu u Severnoj Makedoniji, kada su zajedno sa bivšim poslanikom u EP i izvestiocem za Severnu Makedoniju Ivom Vajglom (ALDE), bili “trojka” koja je obezbedila postizanje sporazuma iz Pržina i stvaranje fer i poštenih izbornih uslova koji su na kraju doveli do promene vlasti u ovoj zemlji.
Vajgl je u intervjuu za EWB iz 2019. godine, dok je trajala prva runda međustranačkog dijaloga, istakao da nije bio pozvan da bude deo “trojke” koja će predvoditi razgovore u Srbiji, zato što smatra da su u Srbiji želeli da izbegnu nekog ko je previše kritičan prema njima.
“A možda je čak i bolje, ako postoje predrasude te vrste, onda nema smisla sarađivati. Jedanput kada sam pozvao u Brisel predstavnike srpske opozicije, imali smo tamo jedan sastanak, tada sam pročitao u nekim medijima ovde da sam ja jedan od najvećih srbomrzaca. U stvari, ja sam uvek podržavao Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, i kao izvestilac iz senke, što sam bio četiri godine. Ja sam uvek pozivao na tolerantnost prema Srbiji, čak i po nekim kritičnim tačkama”, rekao je tada Vajgl.
Da je grupa “Obnovimo Evropu” kritična prema Srbiji pokazuje i činjenica da je jedanaest poslanika ove grupe uputilo pismo komesaru za susedstvo i proširenje Oliveru Varheljiju krajem maja 2020. godine, u kojem su izrazili duboku zabrinutost stanjem demokratije u Srbiji i uslovima u kojima će se održati izbori tada zakazani za 21. jun.
Nije izostala ni kritika od Zelenih, čija je poslanica fon Kramon-Taubadel dan nakon prošlogodišnjih izbora izjavila da su oni dokaz da demokratija postaje šuplja pod vlašću Aleksandra Vučića.
„Davno pre jučerašnjih izbora postalo je jasno da izbori u Srbiji ne dostižu osnovne demokratske standarde. Vladajuća stranka koristi državne resurse kao svoje; medijski pejzaž nije dozvolio pravu raspravu, uznemiravanje i zastrašivanje opozicionih političara nije omogućilo slobodne i fer izbore. Bojkot je izazvao situaciju u kojoj je pobednik bio jasan pre nego što su i izbori počeli”, izjavila je tada evropska poslanica.
Ostale partije kao posmatrači
Bez obzira na činjenicu da uključivanje drugih stranaka nije moguće do narednog sastava Evropskog parlamenta, bivši gradonačelnih Šapca i predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović i međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana (PSG) Natan Albahari smatraju da među svim strankama u EP postoji veliko interesovanje za dijalog u Srbiji.
“Sve stranke, uključujući one koje nisu direktno involvirane u dijalog (kao što su Obnovimo Evropu i Zeleni), imaju sve relevantne informacije, od zvaničnih izveštaja, do izveštaja organizacija nevladinog sektora, o dramatično lošoj situaciji u Srbiji kada su u pitanju vladavina prava, sloboda medija i nemogućnost da građani slobodno izraze svoju volju glasanjem na izborima. Poslednji dokazi o ovim pitanjima stižu upravo sa lokalnih izbora u Šapcu gde je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) izvršila pritisak na građane i zloupotrebila njihovu izbornu volju”, navodi Zelenović.
On dodaje da je siguran da će Zeleni, koji u ovom trenutku intenzivno komuniciraju sa strankom Zajedno za Srbiju i Inicijativnom Ne davimo Beograd, imati pun uvid u izveštaje koje Evropskom parlamentu podnose Vladimir Bilčik i Tanja Fajon.
Na pitanje da li su druge partije potrebne u međustranačkom dijalogu, Albahari odgovara da bi radije rekao da su poželjne.
„Taj dijalog može da se održi i bez njih, odnosno bez predstavnika grupa ’Obnovimo Evropu’ i ’Zeleni’, ali iskustvo iz prethodne runde koju smo imali prošle godine je pokazalo da bi bilo poželjno da imamo i predstavnike i iz ove dve grupacije, kako bi se dinamika u samom razgovoru poboljšala“, izjavio je Albahari.
On je dodao da bi bilo poželjno da druge stranke učestvuju u dijalogu zato što i jedni i drugi kad se bave Srbijom gledaju Srbiju iz ugla evropskih vrednosti više nego Evropska narodna partija, više su principijelni.
„Kao što znate, sestra partija EPP-a je SNS i oni imaju jednu vrstu pozitivnog odnosa i saradnje sa njima koja im po našem mišljenju, odnosno prema onome što smo mogli da vidimo u proteklih par godina, ne dozvoljava da uzmu kritičan stav ili kritičan okvir prema Srbiji, kao što to na primer mogu da urade liberali ili Zeleni. Ako već ne mogu da učestvuju kao formalni predstavnici onda bi možda mogli da učestvuju kao posmatrači“, objasnio je Albahari i dodao da smatra da bi samo njihovo prisustvo bez toga da oni formalno mogu da govore i uzmu učešće u dijalogu, povećalo pritisak i šanse da vladajuća većina možda promeni svoje stavove u nekim delovima.