BRISEL – Među predloženim amandmanima na izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, o kojema će članovi Odbora za spoljne poslove glasati EP glasati sledeće nedelje, nalazi se poziv vlastima da pokažu rezultate u istragama slučajeva Krušika, Jovanjice i Telekoma, a takođe i oštra kritika izbornih uslova u Srbiji, zajedno sa pozivom za što skoriji nastavak međupartijskog dijaloga.

European Western Balkans imao je uvid u takozvane „kompromisne amandmane“ oko kojih su se složile najveće grupe u Evropskom parlamentu.

Podsećamo, na izveštaj Vladimira Bilčika čiji je nacrt predstavljen u novembru, evropski poslanici podneli su skoro 400 amandmana. Sada su mnogi od tih amandmana na sastanku predstavnika svih poslaničkih grupa „objedinjeni“ u kompromisne amandmane, koji će biti stavljeni na glasanje u utorak 23. februara.

Između ostalih, među ovim amandmanima nalazi se osuda „nedopustivih verbalnih napada“ upućenih evropskoj poslanici Tanji Fajon, ali i napada na političke protivnike i medije koji dolaze iz parlamenta, koji se opisuju kao „kršenje osnovnih demokratskih vrednosti“. U delu o medijima, jedan od amandmana naglašava pogoršavanje situacije, a okruženje u kome rade organizacije civilnog društva opisano je kao „zatvoreno za kritiku“.

O amandmanima i izveštaju u celini će se glasati u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta sledeće nedelje, dok će plenum Evropskog parlamenta o dokumentu glasati u martu. Ovo je prvi izveštaj o Srbiji od onog koji je Evropski parlament usvojio u oktobru 2018. godine, a nakon izbora za EP održanih u maju prošle godine. Ovim dokumentima Parlament zauzima stav o Srbiji i drugim državama kandidatima, koji utiče na politiku cele EU ka regionu.

Krušik, Jovanjica i Telekom prvi put u izveštaju, povratak Savamale

„Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate… u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od „kompromisnih amandmana“.

I ovog putau  amandmanima se ponavlja poziv iz 2018. da se reši slučaj nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala.

Dok se Savamala još jednom vratila u izveštaj Evropskog parlamenta, ovo je prvi put da ova institucija pominje i slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma.

Srbija se takođe poziva da poveća napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, „kako bi se rasformirale velike (kriminalne) organizacije sa međunarodnim opsegom“. Vlast se takođe poziva da istraži sve slučajeve o kojima je dobila informacije od uzbunjivača i istraživačkih novinara.

Pogoršavanje slobode medija

Umesto prvobitnog „odsustvo napretka“, EP će, prema kompromisnim amandmanima, upotrebiti još oštriju ocenu stanja slobode medija – pogoršavanje. Takođe se izražava žaljenje zbog toga što su vlasti samo delimično ispunile obaveze iz prve faze međupartijskog dijaloga kada je reč o Regulatornom telu za elektronske medije.

Izražava se zabrinutost zbog činjenice da se rad organizacija civilnog društva odvija u okruženju koje je „zatvoreno za kritiku“, a vlast se poziva da reaguje povodom sužavanja prostora za civilno društvo i nezavisne medije i omogući im da rade svoj posao bez zastrašivanja i „kriminalizacije“.

Kada je reč o Narodnoj skupštini Srbije, primećuje se da se ova institucija nije sastala 44 dana po proglašenju vanrednog stanja u martu 2020, a da potom nije dugo funkcionisala nakon održanih izbora u junu, uprkos jasnoj parlamentarnoj većini. „Ovo potkopava ulogu (Narodne skupštine) kao ključne institucije parlamentarne demokraitije, koja je upisana u Ustav Srbije“.

Osuđuje se govor mržnje narodnih poslnika, a izražava se žaljenje zbog toga što ustavne reforme nisu usvojene u prethodnom sazivu parlamenta. Poziva se vlast da izmene usvoji što pre, ali uz konsultacije sa udruženjima sudija i tužilaca, kao i vanparlamentarnom opozicijom.

„Mediji koji se finansiraju iz budžeta šire anti-EU retoriku“

Nekoliko amandmana posvećeno je komunikaciji o EU integracijama u Srbiji, a vlasti se pozivaju da aktivnije govore o prednostima članstva u javnoj debati. Takođe se izražava zabrinutost zbog činjenice da „mediji koji se finansiraju iz budžeta, često citirajući nosioce javnih funkcija, često doprinose anti-EU retorici u Srbiji“.

Primećuje se „disproporcionalna vidljivost“ koju dobijaju treće države i pozivaju se vlasti, ali i Evropska komisija, da stave više fokusa na prednosti partnerstva Srbije i EU, uključujući i projekte koje EU finansira u Srbiji.

 U kompromisnom amadmanu o napretku Srbije u procesu evropskih integracija izražava se žaljenje što je tempo usvajanja pravnih tekovina EU značajno sporiji od onoga što je Vlada predvidela. Srbija se poziva da izabere novog šefa pregovaračkog tima (nakon ostavke Tanje Miščević u septembru 2019) i ojača kapacitete Ministarstva za evropske integracije.

Zabrinutost zbog naglog spuštanja cenzusa, poziv na nastavak međustranačkog dijaloga

Kompromisni amandman o izborima održanim 21. juna 2020. izražava „žaljenje zbog nastavka dugoročnih trendova pritisaka na glasače, medijske pristrasnosti i nejasnih granica između aktivnosti svih državnih zvaničnika i političke kampanje“.

Takođe se izražava zabrinutost zbog promena elemenata izbornog sistema, uključujući i spuštanje izbornog praga sa 5% na 3%, svega nekoliko nedelja pre zakazanog datuma izbora.

Parlament će u izveštaju izraziti žaljenje zbog odluke opozicije da izbore bojkotuje, ali će takođe naglasiti da je odgovornost za poboljšanje izbornih uslova na svim političkim akterima, a pre svega na vlastima.

Poziva se na što skoriji nastavak međupartijskog dijaloga, uz osudu napada na jednu od posrednica u tom dijalogu, Tanju Fajon (koja se ne pominje po imenu, već funkciji koju obavlja). Sve strane u dijalogu pozivaju se da definišu jasne ciljeve, kriterijume, merila i sagovornike.

Rastući uticaj Kine

Evropski parlament izražava zabrinutost zbog rastućeg uticaja Kine u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, uključujući nedostatak transparentnosti i procene o uticaju kineskih investicija i zajmova po društvo i životnu sredinu.

Osim toga, naglašava se da pomeranje Ambasade Srbije u Izralu iz Tel Aviva u Jerusalim nije u skladu sa pozicijom Evropske unije o rešavanju konflikta Izraela i Palestine.

Takođe se izražava zabrinutost zbog visokog nivoa zagađenosti vazduha i poziva se vlast da brzo primeni mere radi poboljšanja kvaliteta vazduha, mada se ne navode konkretni slučajevi.