"Simonović je izjavio da saoseća sa porodicom Jovanović i njihovom tragedijom, te da zna kako je biti žrtva, jer su i njemu 2000. zapalili zgradu do temlja."

Skoro nije bila ovoliko puna sudnica u Palati pravde na suđenju za paljenje kuće novinaru Žig Infa Milanu Jovanoviću. I upravo pred tom očima znatiželjne javnosti i medija, branitelj prvookrivljenog Dragoljuba Simonovića zapitao se u svojoj završnoj reči: „A šta ako ovaj čovek nije kriv?“

„Ljudski saosećam za tragediju koja im se desila, ali sud mora da sudi na osnovu dokaza“, rekao je Vuković, te se osvrnuo na prošlo suđenje, kada je tužilac Predrag Milovanović imao završnu reč, nazvavši je „populističkim pamfletom“. Vuković je nastavio da priča o tome kako se tužilac nije izjasnio o dokazima i izjavama svedoka, već je pokušavao da impresionira laičku javnost svojim rečima.

Tužilac je prošli put rekao da „presuda mora da bude svetionik u ovom društvu, kako bi građanima poslala važnu poruku civilizovanosti“.

„Tužilaštvo je posegnulo u targetiranju, mediji su se oglušili o prezumpciju nevinosti. Tužilaštvo nije dokazalo da je Milan Jovanović novinar. Ne postoji nijedan tekst o korupiciji koji je on napisao. Zato Dragoljub Simonović nema zbog čega da se sveti njemu“, istakao je Vuković, te je dodao da „niti je Jovanović novinar, niti je Simonović bahati zlikovac“.

Sam protiv svih

Takođe se i advokat Gostiljac podsetio da je Simonović morao da se brani i od pritiska medija.

„Sve je ovo samo posledica da se što pre nađe krivac. Novinarstvo mora da napravi inicijaciju u svojim redovima. Advokatura i novinarstvo su dva stuba slobode“, jasan je bio Gostiljac.

Međutim, njegov kolega Vuković kaže da je „paljenje automobila bila odlična prilika za Simonovićeve protivnike iz partije da se obračunaju sa njim.“

„To je i trebalo da bude marketing države“, dodao je Vuković, i naposletku rekao: „Šta ako se ovih dana pokaže da je on žrtva obračuna unutar policije?“

Nakon izlaganja Simonovićevih branitelja, došao je i on na red da kaže svoju završnu, te je odmah rekao da mu se „ovde sudi kao šefu terorističke organizacije“.

„Tužilac pokušava da dokaže nedokazivo. Društvo počiva na slobodi govora i pisanja. Prošao sam pola sveta, ali u Srbiji je veća sloboda nego u mnogim zemljama Evropske unije“, podvukao je Simonović.

On je izjavio da saoseća sa porodicom Jovanović i njihovom tragedijom, te da zna kako je biti žrtva, jer su i njemu 2000. zapalili zgradu do temlja.

„Da li se neko ovde zapitao kako je meni, mojoj deci i unucima?“, zaključio je on.

Filmski obrt

Taman kada je situacija, nakon pauze, krenula da teče mirnim tokom, te je i zamenica braniteljke Zore Dobričanin, Aleksandra Zlatić, od optuženog Vladimira Mihailovića, rekla u svojoj završnoj reči da je „tužilac imao dosta propusta“, njen klijent je stao pred sudiju Žugića i rekao da je na njega vršen pritisak.

„Od mene je traženo da kažem da je Simonović naručio da mu zapalim auto, ali ja sam sam odlučio da ga samo ogrebem i razbijem mu stakla. Priznajem da sam hteo da oštetim auto, ali zaista ne znam kako je došlo do svega ovoga“, rekao je Mihailović. On je u svom izjašnjavanju rekao imena ljudi koji su, kako on kaže, vršili pritisak na njega. Rekao je da je Milan Stanić, tadašnji načelnik beogradske policije, rekao da „ako ne optuži Simonovića, da će i on i supruga da robijaju 100 godina, i da će da mu oduzmu decu“.

„Pokazao mi je fotografiju moje žene, znao sam tada da je Milan Stanić moćan čovek, stoga sam pristao da kažem da je to Simonović tražio“, izričit je bio Mihailović.

Ipak, pred sam kraj, tužilac Milovanović je rekao da mu je samo žao što nije imao dovoljno dokaza da pribavi i da pokaže kako je fizički napad na Željka Matorčevića, glavnog urednika portala Žig Info, bila samo uvertira za paljenje kuće Milanu Jovanoviću.

Sledeće i ujedno poslednje ročišta za izricanje presude zakazano je za 23. februar sa početkom u 9 časova.