Milan Jovanović, pre svega, izgubio je svoj dom, i to je ono što je bilo najvažnije tokom sudskog procesa, jer oduzeto mu je osnovno ljudsko pravo.

Stigli smo do kraja, ali prvog poluvremena. Bivši gradonačelnik Grocke Dragoljub Simonović, nekadašnji direktor Železnica Srbije i istaknuti član Srpske napredne stranke, osuđen je na četiri godine i tri meseca zatvora za podstrekivanje na paljenje kuće Milana Jovanovića, novinara portala Žig info iz Grocke. Vladimir Mihailović je za isto krivično delo osuđen na četiri godine zatvora, a Aleksandar Marinković, koji je, zapravo, bacio “Molotovljev koktel” u garažu, osuđen je na četiri godine i tri meseca kao neposredni izvršilac. Marinković je i dalje u bekstvu, dok Igor Novaković, koji je takođe učestvovao u lancu podstrekivanja na napad i koji je angažovao Marinkovića, nije osuđen, jer je predmet protiv njega izdvojen, budući da se njegov advokat Goran Pejić nije pojavio na suđenju. Njemu će naknadno biti izrečena presuda.

Zločin i katarza

No, momenat u kojem prvookrivljeni Dragoljub Simonović zajedno sa svojim advokatima Viktorom Gostiljcem i Ivicom Vukovićem izlazi iz prepune sudnice, nakon izricanja presude, ostaće zapamćen zauvek u očima prisutnih. On nije prilikom izlaska imao prepoznatljivi arogantni osmeh, već je sudnicu napustio uz gromoglasni aplauz ljudi iz medijskog sveta, koji već tri godine dolaze na ročišta, prate ih i iščekuju da Simonović bude osuđen. Ipak, sudija Slavko Žugić je nakon izricanja presude, iako to nije morao, počeo da obrazlaže detaljnije zašto je Veće donelo takvu presudu. Naglasio je da je sudio delu počinjenom protiv građanina, a ne novinara Milana Jovanovića.

“Sve je ukazivalo na to da oni to rade zajednički i u dogovoru. Opstrukciju sam imao sve vreme. Na samom početku, još 2019, rečeno mi je da ‘mnogo žurim’, pa onda dobijam obaveštenja da su branitelji okrivljenih na godišnjem odmoru, te Gostiljac, te Vuković. Međutim, onda smo ušli u jednu sasvim korektnu fazu, a zatim, kako se kraj primicao, počeli smo da dobijamo zahteve za izuzeća. Čim se dobije zahtev za izuzeće bez jakog razloga, to je onda opstrukcija”, katarzično je objašnjavao sudija Žugić.

On je rekao da je prešao trnovit put tokom ovog suđenja. Svako ko je barem više od dva puta prisustvovao ovim ročištima, imao je priliku da se uveri koliko domaće pravosuđe ima rupa i krivina na svom putu do krajnjeg odredišta - pravde.

Već tokom decembra prošle godine postalo je izuzetno neugodno, kada je ovo suđenje ušlo u seriju bezrazložnih odlaganja. Od ceremonijalnog kašnjenja braniteljke Zore Dobričanin, što je čak i veoma benigno u ovom slučaju, preko zlouptrebe epidemioloških korona-mera, gde je, maltene, svako od okrivljenih iskoristio priliku da ne bude prisutan, pa sve do nastupa branitelja okrivljenih koji su neobuzdano vređali dostojanstvo Suda, sudije i svih prisutnih.

Tužilac Predrag Milovanović je nakon suđenja izjavio da presuda jeste „mala pobeda institucija, ali da bi trebalo da se sačeka do pravnosnažne“.

Naprednjaci protiv svog?

Milan Jovanović i njegova supruga Jela Deljanin iznova su prolazili kroz traume sve vreme svedočenja, tokom kojih su ih advokati provocirali i vređali pitanjima koliko su zavesa, goblena, utičnica, kašika i viljuška imali u kući koja im je spaljena. Dovodili su im raznorazne stručnjake koji su tvrdili da “poluspaljene” stvari imaju tržišnu vrednost. Procenjivali da li u izgorelom krevetu može da se spava. Ranije, dok se suđenje odigravalo u Katanićevoj, pre nego što je premešteno u Palatu pravde, „slučajni prolaznici“ su se našli ispred zgrade Suda i pljeskali optuženom Simonoviću kao znak podrške. Nadvio se oblak zebnje, nije bilo isključeno da će se i ovaj sudski proces, po godinama trajanja, pretvoriti u slučaj sličan suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Međutim, oči Evropske unije, kao i međunarodnih organizacija i aktera, bile su uperene ka ovom slučaju.

“Biće uskoro presuda za slučaj Milana Jovanovića. Moramo da ga rešimo što pre. Naše pravosuđe ima svoj posao i ono zna kako treba da uradi to - ja ne mogu da im se mešam. Sad znamo o čemu je reč. Reč je o malom padu i reč je o pojedinačnom slučaju”, kazao je Aleksandar Vučić u aprilu 2020.

Iz ročišta u ročište, sudnicom su odjekivale reči branitelja okrivljenih kako se protiv njih vodi medijski rat, kako je svima u državi stalo da Simonović bude osuđen, kako on mora da bude žrtveno jagnje, pa se advokat Ivica Vuković zapitao u svojoj završnoj reči: “A šta ako je ovaj čovek nevin? Ovo je marketing države, ali šta ako se pokaže baš ovih dana da je on žrtva obračuna unutar policije?”, aludirajući na sukob unutar MUP koji se već skoro mesec dana provlači kroz medije.

Čak je i Simonović rekao, pred sam kraj postupka, da se oseća kao da mu se sudi za vođenje terorističke organizacije. Štaviše, stvari su stajale potpuno drugačije u odnosu na početak suđenja.

Žrtva bogovima novinarstva

Milan Jovanović, pre svega, izgubio je svoj dom, i to je ono što je bilo najvažnije tokom sudskog procesa, jer oduzeto mu je osnovno ljudsko pravo. To su bile sudijine reči. I pored toga što je odbrana svim snagama, koristeći sve raspoložive pravne mehanizme, odlagala kraj suđenja, presuda je ipak doneta u relativno kratkom roku. Advokatska ekipa okrivljenih je bila svesna društveno-političke težine ovog slučaja, te su joj govorancije i potezi bili poslednji trzaji opstrukcije.

“Odbrana je sve vreme htela da mene stavi na optuženičku klupu. Za sat vremena, Dragoljub Simonović mi je uzeo sve što smo sticali čitavog život. Kako mogu da se vrate uspomene koje je progutao plamen? Kažite, kako biste se osećali da vaši unuci kažu da se plaše da prespavaju kod babe i dede? Zato će presuda pokazati da ne postoje nedodirljivi”, rekao je Jovanović u svojoj završnoj reči.

Iako je Simonović “pušten niz vodu”, kako branioci optuženih smatraju, ovo, ipak, jeste “mala pobeda institucija”, kako smatra tužilac Milovanović.

Možda predsedniku Srbije ona i posluži da “tamo negde u svetu” pokaže kako u Srbiji institucije tobože rade svoj posao, pa čak i kada je reč o ljudima iz njegove partije. Ali, imajući u vidu da Srbija ima dugu istoriju represije nad novinarskom profesijom, nagomilane slučajeve nerešenog nasilja nad koleginicama i kolegama - Jovanović, kako i sam kaže, pristao je da njegova kuća i on budu žrtva, da bi neki mladi novinari sutradan mogli da rade svoj posao časno i dostojanstveno. Možda ovo jeste mala pobeda za insitucije, ali je ipak značajna za novinarstvo.

Projekat  Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji" koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.