BEOGRAD – Napredak u ostvarivanju spremnosti Srbije za članstvo u EU u periodu od 2014 – 2020. godine je minimalan i nije u skladu sa proklamovanim strateškim ciljem učlanjenja u EU, zaključak je publikacije „Analiza politike proširenja Evropske unije i dosadašnjeg napretka Republike Srbije, koju je izradio Evropski pokret u Srbiji (EPuS).

Analiza pokazuje da je u Političkom kriterijumu ocena Srbije ista kao i 2015. godina: 2,2 na skali od 1 do pet.

Iz EPuS-a navode da je, s obzirom na činjenicu da je proces proširenja postao mnogo kompleksniji i da postoji mnogo više faktora koji utiču na njegov uspeh, bilo je potrebno razviti posebnu metodologiju faktora koji utiču na proces proširenja Srbije.

Potpredsednik EPuS-a i autor publikacije Vladimir Međak izjavio je da je Srbija krenula snažno u proces evropskih integracija, ali da danas nije spremna da uradi sve što je potrebno i da se stvari odlažu za neka buduća vremena.

Kako je istakao, analiza daje prikaz šta je ono što je Srbija uradila do sada na svom putu ka EU, ali i šta se desilo u Evropskoj uniji, dodajući da EU danas nije ista organizacija kao pre deset godina.

“Mi smo identifikovali četiri osnovna parametra koja je potrebno pratiti: javno i zvanično izražavani stavovi, odnosno tonalitet prema EU; aktivnosti donosilaca odluka – gde je Srbija na putu ispunjavanja kriterijuma za članstvo; proceduralna dinamika; stavovi javnog mnjenja jer se time najviše manupuliše”, objasnio je Međak.

Prema njegovim rečima, očekivano usvajanje amandmana na Ustav o pravosuđu može dovesti do minimalnog napretka, ali će članstvo biti još dalje.

“U Evropskoj uniji se vode procesi protiv Poljske i Mađarske upravo u segmentu nezavisnosti pravosuđa  i te presude Suda pravde će postati merila za nas: a mi u ovom trenutk ne možemo da dobiacimo do toga jer ovi amandmani će nas udaljiti od standarda EU koji će tek biti napisani”, rekao je Međak.

On je podsetio da je Srbija na rang listama međunarodnih indeksa, koje mere politički kriterijum doživela drastične padove u periodu od 2014. do danas.

Kada je u pitanju politika EU prema pitanju proširenja, on je naveo da su vidljive oscilacije, te da nema jasne slike o jasnoj viziji.

On dodaje da je Zagrebačka deklaracija ipak znam da Zapadni Balkan nije bio zaboravljen na početku pandemije.

“Zagrebačka deklaracija, u kojoj se jasno kaže da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, znak je da region nije bio zaboravljen na početku pandemije. Retorika i i posvećenost članstvu postaju sve bitniji”, ocenjuje potpredsednik Evropskog pokreta.

EU nije prisutna u medijima u Srbiji

Prema rezultatima monitoringa koji je sproveo BIRODI, a koju je EPuS koristio u svojoj analizi, tokom pet meseci (os septembra 2019 – januara 2020.) na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom i na N1 o Evropskoj uniji izveštavano je samo 1 sat i 53 minuta.

Kada se uzmu u obzir samo centralne informativne emisije RTS kao nacionalnog servisa, videćemo da je
u posmatranom periodu od pet meseci, EU kao takva bila prisutna nešto više od 27 minuta. To čini
23,74% ukupnog izveštavanja o EU. Ton je skoro u potpunosti pozitivan (54.71%) i neutralan (42,13%), i
svega 3,14% negativan.

Vladimir Međak ističe da je problem što Evropska unija kao, bar deklarativno strateški cilj Srbije, nije tema za medije.

“Problem je što EU uopšte nije tema, iako je to strateški cilj propisan u različitim dokumentima. Postoji jasan raskorak između onoga što se priča i ono što se radi. Sa ovakvim javnim mnjenjem teško da bi referendum o članstvu Srbije u EU mogao da bude uspešan“, zaključuje Međak.

On je podsetio na studiju koju je poručio Odbor za spoljne poslove EP (AFET) o dezinformacijama, u kojoj je Srbija prepoznata kao izvor lažnih vesti.

“U toj studiji se navodi da dezinformacije ne predstavljaju napad na politički i društveni život, već da su proizvod društvenog i političkog života. Nova rezolucija izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika poptuno preuzima ovaj rečnik, pa je Srbija prepoznata kao izvor lažnih vesti i neko ko destabilizuje region”, kaže Vladimir Međak.

Međak smatra da je to loša poruka, kako Srbija ne bi bila i zvanično označena kao neko ko destabilizuje region, dodajući da studija koju je naručio AFET pokazuje da međunarodni akteri u kampanji dezinformisanja u Srbiji igraju sporednu ulogu, te da primarno televizijske stanice i tabloidi šire dezinformacije o EU i NATO.