BEOGRAD – Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izjavio je da bi Narodna skupština mogla da donese svoju rezoluciju, kao odgovor na rezoluciju izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika, o kojoj će se glasati 24. marta.

Afere Krušik, Jovanjica, Telekom, rušenje u Savamali u taj izveštaj su ušle kroz amandmane koje je izglasao Odbor za spoljne poslove EP (AFET). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je poručio evropskim zvaničnicima da lažima ne mogu da ostvaruju politički profit a ministar Aleksandar Vulin da ako su vakcine zadržali za sebe, da i takve komentare zadrže za sebe.

Umesto da se nakon ozbiljnog upozorenja Evropskog parlamenta vlasti pozabave rešavanjem ovih afera, Narodna skupština će, prema rečima njenog predsednika, odgovoriti svojom rezolucijom.

„Vi sada imate jednu situaciju gde se oni sad mešaju čak i u otvorene procese koji se vode, kao što je Jovanjica. Potpuno je moguće da ćemo i mi kada bude usvojena ta rezolucija, odnosno izveštaj Bilčikov, da ćemo mi to da analiziramo na sednici Narodne Skupštine i da ćemo doneti isto neku vrstu rezolucije Slušajte, možemo i mi valjda da donesemo rezolucije o njihovim stavovima i o njima“, rekao je Dačić.

Docent sa Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević za EWB kaže da se, prema onome što je praksa rada Parlamenta, rezolucijama ne odgovora na redovne izveštaje koji dolaze iz Evropske unije.

„Rezolucije ne služe za to, ne možete rezolucijama odgovoriti na izveštaj. Ja pretpostavljam da će se čitava stvar završiti raspravom u parlamentu koja će se baviti izveštajem, ali nadam se da će se odustati od te ideje rezolucije“, ističe Spasojević.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi se takva rezolucija usvojila to bi bio ozbiljan problem za evropske integracije Srbije.

Ako bi Narodna skupština zaista usvojila rezoluciju ili bilo kakav tekst u kom sve to eksplicitno negirala to bi bio ozbiljan skandal i ozbiljan problem za evropske integracije. Ja pretpostavljam da će oni u Parlamentu tri sata ili tri dana da raspravljaju o samom izveštaju, a da zapravo ishod u formalnom smislu neće biti tako odrešit i odlučan”, smatra Spasojević

On dodaje da je ovim gestom na delu još jedna zloupotreba govnornice Skupštine u političke svrhe, što građani Srbije već duže vreme gledaju, te da će cela rasprava biti isključivo za unutrašnju upotrebu.

Kako navodi, donošenje ovakve rezolucije ne bi bila prikladna reakcija, koliko god se vlast sa tekstom Rezolucije EP ne slaže.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak za N1 je podsetio da je Narodna skupština do sada dva puta donosila rezoluciju vezanu za odnose sa Evropskom unijom, 2004. i 2013.

„U Rezoluciji iz 2013. navodi se da će Skupština Srbije svake godine dva puta raspravljati o evropskom napretku zemlje. To se do sada nijednom nije desilo. Zašto se to nije desilo? To je pitanje za Narodnu skupštinu, prva rasprava o EU i to u plenumu, posle 2011, znači posle 10 godina, desila se sada 2020. godine, o ovom izveštaju EK. Dakle kada dođe dotle da izveštaji počnu da budu negativni, tada mi počinjemo da raspravljamo o njima u skupštini“, rekao je Međak.

On je ocenio da se stvari koje se u izveštaju nalaze moraju rešiti, a da način na koji se Srbija ljuti na EU i EP neće ništa dobro doneti, niti će na bilo koji način ubrzati ili pomeriti sa mesta evropske integracije Srbije.

Mađarska rezolucijama odgovarala EU zbog vladavine prava

Kada je Evropski parlament 2018. godine usvojio izveštaj specijalnog izvestioca za Mađarsku, u kom se navodi da Mađarska krši osnovne vrednosti Evropske unije, koje se odnose na vladavinu prava, mađarski parlament doneo je rezoluciju podrške svojoj vladi pred “ucenema” iz Brisela.

Baš kao što je to slučaj i u Srbiji, Vlada u Mađarskoj i državni mediji nipodaštavali su izveštaj, a i izvestiteljka za Mađarsku Džudit Sargentini postala bila je meta orkestriranih napada iza koje su stajali vladi bliski mejnstrim mediji.

Ovaj izveštaj bio je povod za pokretanje postupka po članu 7 Ugovora o EU protiv Mađarske, koji predviđa mogućnost suspenzije određenih glasačkih prava države članice. Postupak nije odmakao daleko zbog nepostojanja jednoglasnosti među ostalim državama članicama.

Dušan Spasojević ocenjuje da je možda u slučaju Mađarske, ukoliko je ona bila uzor srpskom parlamentu, donošenje rezolucije bilo i opravdano, s obzirom na to da su se drastično promenile spoljne okolnosti za državu.

“U slučaju Srbije, za ovakav redovni izveštaj, to nije opravdano. Ukoliko bi recimo Evropska unija prekinula pristupne pregovore sa Srbijom, to bi možda bi prikladan odgovor Narodne skupštine. Ovako, priča o rezoluciji još jedno je pomeranje fokusa sa onoga što se u izveštaju nalazi”, zaključuje Spasojević.

Glavni i odgovorni urednik EWB-a Nemanja Todorović Štiplija za dnevni list Danas ističe da se vladajuća koalicija u Srbiji već neko vreme ugleda na postupke sestrinske Mađarske.

“Recimo, prošlogodišnji odgovor Vlade Srbije na izbeštaj Fridom hausa napisan je i predstavljen u vrlo sličnom maniru. Ne znam da li oko ovakvih koraka postoji direktno savetovanje dva suseda, ali definitivno postoji inspiracija”, kaže Štiplija.

Kako dodaje, prema navodima predsednika Skupštine, sada se ne razmišlja ni o traženju grešaka, kao u slučaju Fridom hausa, već o političkom odgovoru na rezoluciju.

“On bi, možda uključivao konstataciju koju smo čuli, da EP nema pravo da komentariše slučajeve afera koje potresaju naše društvo. Evropski parlament je direktno izabrano telo koje predstavlje sve građane EU i ima pravo da zauzima političke stavove o svim bitnim pitanjima, a pogotovo o stanju u državi koja je kandidat za članstvo. Sam proces pristupanja je politički proces, koji podrazumeva ispunjavanje kriterijuma demokratije i vladavine prava. Prema tome, apsolutno niko u Briselu nema nikakvu sumnju da EP ima pravo da se izjašnjava o ovakvim pitanjima. S obzirom na to da bi ovakva rezolucija verovatno više pažnje privukla upravo u EP, a ne u Srbiji, u kojoj je parlament nažalost marginalizovan u javnosti, pitanje je koliko bi sve to dugoročno išlo na ruku vladajućoj koaliciji”, zaključuje Štiplija.