Beograd – Zelena prestonica Evrope za 2023. godinu. Zvuči neverovatno imajući u vidu da je Srbija evropski lider u zagađenosti životne sredine. Međutim, manjak napretka u zaštiti životne sredine, povećan stepen zagađenosti koji znatno narušava zdravlje i kvalitet života njegovih stanovnika, ali i građana Srbije, nije sprečio grad Beograd da se kandiduje za najprestižniju nagradu koju evropski grad može da osvoji kada je u pitanju životna sredina. Postavlja se pitanje – da li je posredi ekomanipulacija, odnosno lažiranje slike pravog stanja?

Nagrada Zelena prestonica Evrope dodeljuje se svake godine jednom gradu u Evropi, kao priznanje postignuća u zaštiti životne sredine, koji će služiti kao inspiracija drugim gradovima i podstaći ih da teže urbanoj održivosti i ekološkim inovacijama.

„Osvajanje nagrade za Zelenu prestonicu Evrope predstavlja priznanje Evropske komisije i donosi mnoge koristi poput povećanja međunarodne medijske pažnje, jačanja lokalnog ponosa, većeg fokusa na ekološke projekte i povećanja stranih ulaganja. Svi finalistički i pobednički gradovi takođe dobijaju pristup mreži prethodnih finalista i pobedničkih gradova u kojima dele učenja o tome kako prevazići ključne izazove“, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Kako bi jedan grad postao Zelena prestonica Evrope, neophodno je da pokaže održivost u 12 oblasti: kvalitet vazduha, buka, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, zaštita prirode i biodiverzitet, održivo korišćenje površina i zemljišta, zeleni razvoj i eko-inovacije, prilagođavanje na klimatske promene i ublažavanje klimatskih promena, održiva urbana mobilnost, energetska efikasnost i upravljanje gradom.

Panel od 12 tehničkih eksperata ocenjuje svaku od ovih oblasti i sastavlja listu finalista, koji će kasnije imati zadatak da prezentuju žiriju svoje akcione planove i strategije komunikacije, nakon čega žiri odlučuje koji je grad sledeća Evropska zelena prestonica.

Grad Beograd ušao je u uži krug, pa se očekuje da lista finalista za Zelenu prestonicu Evrope 2023. bude objavljena u aprilu, a grad pobednik bi trebalo da bude objavljen u septembru.

Među trinaest gradova koji su osvojili ovu nagradu, nalaze se Stokholm (2010), Hamburg (2011), Kopenhagen (2014), Ljubljana (2016), Lisabon (2020), kao i finski grad Lahti, koji je osvojio nagradu Evropske zelene prestonice za ovu godinu, i Grenobl koji će tu titulu poneti sledeće godine.

„Nagrada se dodeljuje svake godine gradu koji je predvodnik u ekološki prihvatljivom urbanom životu i koji podstiče druge gradove da se posvete ambicioznim ciljevima za dalje unapređenje životne sredine“, istakla je Joana Drejk, vršilac dužnosti generalnog direktora za životnu sredinu pri Evropskoj komisiji.

Imajući ovo u vidu, da li Beograd zvuči kao grad koji je predvodnik u zaštiti životne sredine i koji bi mogao da inspiriše druge gradove u Evropi da se posvete ambicioznim ciljevima?

Beograd – Grad predvodnik u zaštiti životne sredine?

Mirjana Jovanović, menadžerka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi, u programskoj oblasti Energija, klima i životna sredina, za European Western Balkans objašnjava da se nagrada za Zelenu prestonicu Evrope dodeljuje gradovima koji imaju izuzetne rezultate u zaštiti životne sredine.

„To su gradovi koji dosledno, godinama i decenijama, unapređuju kvalitet svoje životne sredine i imaju ambiciozne javne politike u toj oblasti. Neki gradovi imaju izuzetno čist vazduh, neki imaju odlično uređene sisteme javnog prevoza, inovativne načine za prilagođavanje na klimatske promene, moderne sisteme za prečišćavanje otpadnih voda ili upravljanje otpadom“, objašnjava Jovanović

.

Ona podseća da je u 2021. godini Zelena prestonica Evrope finski grad Lahti, koga odlikuje izuzetan kvalitet vazduha, što je, kako tvrdi, jedan od osnovnih razloga za to što je titula pripala baš njemu.

Jovanović ističe i da je Lahti postavio cilj da postane ugljenično neutralan do 2025. godine, što je 10 godina pre nego što je Finska postavila rok za ugljeničnu neutralnost, i 25 godina pre Evropske unije.

„U 2016. godini Zelena prestonica Evrope bila je Ljubljana, sa kojom nam je možda lakše da se identifikujemo. Jedan od razloga zašto je Ljubljana bila najzeleniji grad u Evropi je što ima 542m2 zelenih prostora po glavi stanovnika, kao i to što je gotovo 50% gradske površine pod prirodnim šumama“, kaže Jovanović.

I izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, Aleksandra Tomanić, ukazuje da je Zelena prestonica Evrope instrument koji služi da podstakne gradove da postanu održivi, zeleni, i pre svega ugodni i zdravi za život, i dodaje da se pored laskave titule, nalaze i nemala sredstva za pobednika.

Pitanje je – da li grad Beograd zaista može da parira gradovima koji decenijama unapređuju kvalitet svoje životne sredine, koji imaju izuzetan kvalitet vazduha poput Lahtija, ili Ljubljane koja ima toliko zelenih površina?

„Verovatno ne postoji osoba koja ne bi bila srećna da živi u gradu koji ispunjava sve te kriterijume, ali, ko prati beogradska dešavanja ili samo živi u Beogradu, ne može da ne zastane i upita se gde je greška. Beograd na veliku štetu po sve nas u apsolutnoj meri krši svaki od 12 kriterijuma na osnovu kojih se ocenjuje kandidatura“, ističe Tomanić za EWB.

Sa ovim je saglasna i Mirjana Jovanović, koja objašnjava da je Beograd, kako bi se pripremio za kandidaturu, napravio Akcioni plan za zeleni grad.

„Plan treba da pokaže kako se Beograd nosi sa problemima u životnoj sredini i na koji način planira da ih reši. Za bilo koju od 12 oblasti, jasno je da Beograd nije i ne može biti Zelena prestonica Evrope“, kaže Jovanović.

Naime, u nacrtu Akcionog plana za zeleni grad kao ključni ekološki izazovi prepoznati su kvalitet vazduha, ublažavanje klimatskih promena, zelene površine i biodiverzitet, proizvodnja otpada, vode, prilagođavanje klimatskim promenama, kao i urbano planiranje. Ove oblasti čine 7 od 12 oblasti u kojima grad Beograd treba da bude ocenjen za nagradu Zelena prestonica Evrope, te sama odluka grada da se kvalifikuje za ovakvu nagradu zvuči neverovatno.

„Grad Beograd je odlučan u nameri da obezbedi sigurno, zdravo i čisto okruženje za svoje građane, a poslednjih godina preduzeli smo na sebe značajan posao posvećen poboljšanju kvaliteta urbanog tkiva. Da bismo povećali ekološke performanse našeg grada i osigurali efikasniju koordinaciju, najavili smo svoj cilj da se takmičimo i osvojimo nagradu Zelena prestonica Evrope“, navodi se u Akcionom planu.

Da li je posredi ekomanipulacija gradske uprave, odnosno greenwashing, kako bi se stvorila percepcija da je grad Beograd zaista posvećen i radi na otklanjanju ekoloških problema radi dobijanja političke podrške, u gradu u kojem se već mesecima organizuju protesti protiv zagađenja i u kojem kampanje protiv zagađenja vazduha ne prolaze bez skandala poput ukradenih „pluća“, ili je u pitanju stvarno zalaganje za bolju životnu sredinu, ostaje da se vidi.

Kada je u pitanju kvalitet vazduha, Jovanović kaže da autori Akcionog plana ne navode da grad Beograd godinama unazad ima prekomerno zagađen vazduh, prema zvaničnim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, i da, umesto toga, Akcioni plan kaže kako se kvalitet vazduha u Beogradu nije značajno poboljšao, ali se nije ni dramatično pogoršao.

„Mislim da ovakav pristup kvalitetu vazduha u gradu, koji godinama zvanično diše prekomerno zagađen vazduh, ne samo da je nije prihvatljiv za Zelenu prestonicu Evrope, već ne bi trebalo da bude prihvatljiv ni samim građanima Beograda“, objašnjava Jovanović.

Na ovo ukazuje i Aleksandra Tomanić, koja dodaje da Beograd već godinama ima izuzetno nezdrav vazduh, koji je jedan od najzagađenijih, ne samo u Evropi, nego i u svetu, kao i da je TE Obrenovac, kao veliki zagađivač, deo Beograda, zbog čega je, između ostalog, Energetska zajednica je pokrenula postupak protiv Srbije jer nije ispunila preuzete obaveze za smanjenje štetnih emisija.

Pročitajte više: Srbija – Evropski lider, ali u zagađenosti vazduha

Sa druge strane, Tomanić navodi da se ni u pogledu otpadnih voda Beograd ne kotira dobro.

„Otpadne vode Beograda – u slučajevima gde uopšte postoji kanalizacija – idu neprečišćene u obe reke, na koje smo toliko ponosni i koje toliko ne čuvamo. Tako imamo 126 direktnih izliva u Savu i 136 u Dunav. Dunavska komisija priprema sankcije Srbiji zbog toga“, kaže Tomanić.

Na ovaj problem ukazuje i Mirjana Jovanović, koja ističe da ni tu slika Beograda nije ništa “zelenija”, i da je Beograd prestonica koja potpuno neprečišćene kanalizacione otpadne vode izbacuje direktno u svoje reke.

„Akcioni plan za zeleni grad kaže i da su manji vodotoci na teritoriji grada jako zagađeni“, kaže Jovanović i podseća na slučaj Topčiderske reke i ekološke katastrofe koja se dogodila prošlog leta.

Pročitajte više: Vode u Srbiji – Vredna blaga ili izvorišta zagađenosti?

Međutim, ni u ostalim oblastima koje ulaze u ocenu za Zelenu prestonicu Evrope, grad Beograd ne prednjači. Još jedna oblast koja je kritična u gradu jeste zelenilo.

„Osvrnemo li se na procenat zelenih površina u gradu, videćemo da se Beograd ni po tome ne može meriti sa gradovima koji su bili Zelena prestonica Evrope. Grad Beograd trenutno ima tek nešto preko 12% zelenih površina“, kaže Mirjana Jovanović iz BOŠ-a.

Da je ovo jedna od oblasti koja je problematična, saglasna je i Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, koja navodi da zelenilo u Beogradu postaje ugrožena i retka kategorija, kao i da će uskoro biti potrebna mapa koja će navoditi do tog zelenila.

„Dok se u drugim gradovima stabla koja smetaju urbanom razvoju premeštaju i čuvaju, ovde se samo poseku. Građani su primorani da brane svako parče zelenila u svojim kvartovima. To čak nisu ni parkovi, nego parkići. Evo najnoviji primer: Mitićeva rupa na Slaviji. Nama čak ni Veliko ratno ostrvo više nije sigurno i neupitno kao zaštićena oaza prirode“, objašnjava Tomanić.

Ona dodaje i da prethodno pomenuti problemi, odnosno kriterijumi po kojima se ocenjuje prijava grada za Evropsku zelenu prestonicu, mogu da posluže da donosioci odluka dobiju spisak šta sve treba da se uradi.

„To znanje već imaju svi koji se zaista bave gradom i urbanim politikama, jer imamo izuzetno kvalitetne stručnjake, nevladin sektor i aktiviste koji godinama ukazuju baš na sve to“, kaže Tomanić.

I Mirjana Jovanović ukazuje da je neophodna volja da se ove stvari promene.

„U koju god oblast zaštite životne sredine da zavirimo, vidimo da se Beograd suočava sa ozbiljnim izazovima i da na njih odgovara kao loš đak – daje pogrešne odgovore ili odgovara kasno, kad je ispit već prošao. Kandidatura za Zelenu prestonicu Evrope može biti dobra prilika da se loš đak popravi, ali samo pod uslovom da uprava grada počne da radi na unapređenju kvaliteta životne sredine u stvarnosti, a ne samo na papiru“, zaključuje Jovanović.