Za predstavnike vlasti Izveštaj o Srbiji koji je prošle nedelje usvojio Evropski parlament očigledno nije kredibilan dokument, baš kao ni svi ostali izveštaji u kojima se, tokom poslednjih nekoliko godina, kritikuje stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji. Ovog puta, između ostalog, vlasti povlače razliku između Evropskog parlamenta i, kako ističu, mnogo verodostojnije institucije kao što je Evropska komisija, pritom propuštajući da napomenu da je i EK, kada se zanemari diplomatski jezik, iznela suštinski iste ocene ovih oblasti u svom prošlogodišnjem Izveštaju.

Evropski parlament je prošle nedelje usvojio Izveštaj Vladimira Bilčika o Srbiji, a u njemu se traže “ubedljivi rezultati” u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode medija i borbe protiv kriminala i korupcije. Pažnju je privuklo pominjanje konkretnih afera, Krušika, Jovanjice i Telekoma, kao i “zgražavanje” EP nad napadima na KRIK i Crtu. Posebno je kritikovano stanje u parlamentu, medijima i pritisci kojima je izloženo civilno društvo.

Za predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić Evropski parlament nije neutralan kao što je to druga institucija EU, Evropska komisija.

U Izveštaju EP koji je istog dana usvojen o Kosovu, preostalih pet država članica EU se pozivaju da priznaju Kosovo, dok se Srbija poziva da sa Kosovom normalizuje odnose. Predsednica Vlade Srbije je ukazala da je dobro što Evropska komisija zbog svog neutralnog stava ne stoji iza te rezolucije i da joj je to “nekako uteha i dalja nada”.

Da Evropski parlament nije instucija na istom nivou kao Evropska komisija smatra i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Gostujući u emisiji Pravi ugao prošle nedelje, Selaković je ocenio da EP nije prava briselska institucija poput Evropske komisije i Evropskog saveta, jer u Evropskom parlamentu “imate ljude iz različitih stranaka i ideologija”, ali kako je rekao i “lobiste koji to ne kriju” poput poslanice Viole fon Kramon, koja je napisala izveštaj o Kosovu.

Neupućeni posmatrač mogao bi iz ovih izjava da pomisli da je Evropska komisija institucija od mnogo većeg poverenja, čiji su Izveštaji EK bili za Srbiju povoljniji nego ovaj koji dolazi iz Evropskog parlamenta. Ocene su, zapravo, suštinski bile iste.

Šta piše u (neutralnom) tefteru Evropske komisije?

“Navodi uzbunjivača treba da budu istraženi u skladu sa zakonom, kao kada je reč o Krušiku” – ovo nije rečenica iz Izveštaja Evropskog parlamenta usvojenog prošle nedelje, već iz Izveštaja Evropske komisije iz oktobra 2020.

Jovanjica i Telekom se, istina, ne pominju, ali Komisija primećuje da je korupcija i dalje razlog za zabrinutost i da je opao broj zaključenih slučajeva visoke korupcije. Takođe se iznela ocena da nije bilo nikakvog napretka u uspostavljanju nezavisnosti pravosuđa i da je i prostor za politički uticaj na pravosuđe stvar za ozbiljnu zabrinutost.

U tom Izveštaju se navodi da je parlament Srbije obeležen “ubedljivom većinom vladajuće koaliciji i odsustvom održive opozicije, što nije stanje koje vodi političkom pluralizmu u zemlji”, te da ne postoji efikasna kontrola zakonodavne vlasti nad izvršnom.

Komisija je, poput poslanika Evropskog parlamenta, zabeležila da je tokom skupštinskih rasprava korišćen zapaljiv govor protiv političkih neistomišljenika, što je uključivalo i verbalne napade.

Kako su prošle godine naveli iz EK, izveštajni period obeležila je duboka politička polarizacija, posebno u kontekstu parlamentarnih, lokalnih i pokrajinskih izbora. Evropski parlament citirao je nalaze misije OEBS-a, koji navodi da su izbori bili efikasno organizovani, ali da je dominacija vladajuće stranke, uključujući i u medijima, zabrinjavajuća, te da je zvanična uloga predsednika Srbije i uloga predsednika vladajuće stranke doprinela zamagljivanju linije između njegovih zvaničnih nastupa i izborne kampanje.

Rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i za EK bio je problematičan.

“REM je usvojio pravila koja dopunjavaju zakonodavni okvir za ponašanje medija tokom izbora, ali ta pravila nisu obavezujuća za privatne medije, što je problematično, imajući u vidu primećenu pristrasnost medija uopšte”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Poput poslanika Evropskog parlamenta, i Evropska komisija je konstatovala da su slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izbor ozbiljne zabrinutosti.

“Srbija je usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i koja identifikuje glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji. Međutim, sprovođenje nove strategije još nije počelo i još nije ostvaren konkretan napredak u poboljšanju celokupnog okruženja za slobodu izražavanja”, kaže se u izveštaju EK o napretku Srbije za 2020. godinu.

Osim toga, dodaje se da civilno društvo radi u polarizovanom okruženju koje nije otvoreno za kritiku, što je isti izraz koji je upotrebio i Evropski parlament. Vlast je označena kao posebno odgovorna za ovakvu atmosferu jer daje negativne izjave o organizacijama civilnog društva uopšte, a posebno o njihovom finansiranju.

Pejić Nikić: Izveštaj EK bio najkritičniji do sada, ali uz blaži rečnik

Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka koalicije PrEUgovor, za EWB kaže da je prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije bio najkritičniji do sada,  ali da je ipak rečnik rezolucije Evropskog parlamenta malo direktniji i oštriji, sa osvrtom na konkretne slučajeva u kojima se manifestuje dubina zarobljene države u Srbiji.

“Rezolucija je i konciznija pa tako sažeto iznosi najvažnije probleme u ključnim oblastima, što više odjekuje, dok je izveštaj Komisije obiman i obuhvatan, i pisan birokratskim jezikom. Rezolucija je više politički, a izveštaj više tehnički dokument”, kaže Pejić Nikić.

Ona objašnjava da Evropski parlament svojom rezolucijom daje osvrt upravo na taj izveštaj i ukazuje i Srbiji i Evropskoj komisiji na šta da se obrati posebna pažnja u daljem procesu.

“Sve što je pomenuto, uključujući i konkretne slučajeve, pomno će se pratiti i ubuduće. Rezolucija je rezultat aktivnog praćenja stanja u Srbiji od strane relevantnih evropskih poslanika. U nju su uključena i dešavanja u ovih nekoliko meseci nakon godišnjeg izveštaja Komisije, što joj daje dodatni značaj i aktuelnost”, naglašava istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ona dodaje da uopšte ne iznenađuje da vlasti u Srbiji žele da diskredituju i omalovaže kritički jezik ove rezolucije, ako već ne mogu da ga ignorišu.

“To je deo pristupa u kome se krivica i neka zla namera uvek traže sa druge strane”, kaže Pejić Nikić.

Ona ocenjuje da su nedostatak napretka i dobre volje u istinskim reformama postali očigledni za Brisel.

“Tačno je da bi jezik rezolucije bio bitno ublažen da je Evropska narodna partija, čiji je i SNS pridruženi član, jača u Evropskom parlamentu, kao što je bila u prethodnom sazivu. No, suština je u tome da su nedostatak napretka i dobre volje za istinskim reformama u Srbiji postali toliko očigledni da ni Brisel ne može više da nam gleda kroz prste”, kaže Pejić Nikić.

CSP: Izveštaj Evropske komisije zasenjen u medijima Ekonomsko-investicionim planom za region

Prema najnovijem istraživanju koje je objavio Centar savremene politike (CSP), predstavljanje Izveštaja EK 8. oktobra 2020. jeste bila jedna od medijski najpropraćenijih tema 2020. kada je reč o EU, ali je “demokratija ostala u senci milijardi iz Evropske unije”.

Naime, istog dana kada je došao u Beograd sa Izveštajem EK, komesar za proširenje Oliver Varhelji predstavio je i Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, koji predstavlja plan investicija u regionu u vrednosti od 9 milijardi evra za narednih 7 godina.

Ono što je bilo karakteristično za ovogodišnji Izveštaj o napretku jeste i narativ koji naglašava investicije iz Evropske unije kao posledicu usvojenog Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, bez značajnijeg stavljanja u kontekst vladavine prava i izgradnje demokratskih institucija, navodi se u zaključcima istraživanja.

“Komesar Varhelji je značajno doprineo izgradnji narativa koji u fokus ima investicije, tako što je sebe predstavio kao „donosioca dobrih vesti“, dok je imenovanje Ane Brnabić za mandatarku za sastav nove Vlade video kao priliku da se ozbiljno započne sa ključnim reformama”, zaključio je CSP.