Stevanović je istakla na početku da novinari u Srbiji već godinama nisu bezbedni.

„Tako je, zapravo, već decenijama sa kratkim intervalima kada je demokratija pokušavala da se nastani u našoj zemlji. U 2020. smo i zvanično ispali sa spiska demokratskih uređenih zemalja i upali u društvo država u kojima postoji hibridni sistemi. Prošla godina je bila godina sa najcrnjim bilansom kada su u pitanju napadi i pritisci na novinare. Naše udruženje je zabeležilo ukupno 189 napada i pritisaka na novinare, od toga 92 pritiska, 50 verbalnih pretnji, 32 fizička napada, 14 napada i pretnji imovini“, jasna je bila Stevanović.

Ona je dodala da „ovako crnom bilansu koji je nezapamćen od 2008. godine otkada NUNS ima bazu napada i pritisaka na novinare, veliki doprinos dali su protesti koji su se u Srbiji dogodili početkom jula  2020.“

„U samo pet dana protesta u periodu od 7. do 11. jula dogodilo se 29 napada i pretnji. Od toga u 20 slučajeva napadi i pretnje su učinjene od demonstranata, dok 9 slučajeva od policije“, podvukla je Filipović

Hofman je takođe naglasila da i u Nemačkoj postoje problemi novinara.

„Pojačali su se napadi na novinare tokom protesta protiv mera u sprečavanju širenja epidemije kovida-19. U jednom od ovih protesta u Lajpcigu u novembru 2020, tokom jednog vikenda, bilo je 40 verbalnih i fizičkih napada na novinare. Zaštita policajaca tokom protesta je neadekvatna. Ponekad su i policajci izvor pretnje. Mnogo puta policija sprečava novinare da rade svoj posao“, rekla je Hofman.

Ona je rekla da je glavni problem nedostatak znanja policije o ulozi novinara.

„Mnogi policajci ne znaju za prava novinara, te da je dužnost policije da štiti medijske radnike. Ovo se može promeniti kroz trening. Znamo za novinare koji nisu hteli da izveštavaju sa protesta jer im je veoma rizično. To je problem!“, istakla je Hofman.

Takođe, Vir se složio sa svojim sagovornicima oko nepostojanja razumevanja prema novinarskoj profesiji, te je rekao da Francuska takođe neguje sličnu vrstu odnosa.

„Postoji novo pravilo gde građani ne smeju da snimaju policajca tokom protesta. Međutim, upravo to snimanje pomaže da se detektuje nasilje nad novinarima. Novinari nemaju pravo na zaštitnu opremu tokom demonstracija, iako sada znamo da su demonstracije sve nasilnije“, rekao je.

Filipović je objasnila da su „novinari bili legitimna meta i protestanata i policije (tokom julskih protesta)“.

„Uznemirujuće je da su novinari pokazivali svoje pres legitimacije, a da su i pored toga bili napadani od policije. Mi kao novinarsko udruženje nismo samo sedeli skrštenih ruku i brojali napade na novinare, već smo odmah krenuli u akciju podele press prsluka. Smatrali smo da bi novinari trebalo da budu vidljivije obeleženi. Opet, imali smo dilemu jer kada imaju press prsluke, novinari su dosta vidljivi, a protestanti su sve vreme kidisali na kamere u želji da se njihoova dela ne zabeleže. U kosultacijama sa kolegama, koji su dugogodišnji izveštači iz kriznih područja, rečeno nam je da je ipak bolje da novinari budu vidno obeleženi nego da ne budu“, objasnila je Filipović.

Dodala je da su „organizovali brzopotezni trening za novinare za izveštavanje u urbano-kriznim područjima, i od toga napravili nekoliko vebinara“.

Projekat  Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji" koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.