U sredu, 28. aprila, povodom predstavljanja izveštaja "Wanted! Real action for media freedom in Europe" Saveta Evrope, koji se bavi bezbednošću novinara, u diskusiji putem Zoom platforme učestvovali su Sara Klark iz Article 19, glavna menadžerka za Evropu i Aziju, Skot Grifin, zamenik direktora Međunarodnog instituta za štampu, Rikardo Gutirez, generalni sekretar u Evropskoj federaciji novinara, kao i Vilijam Horsli iz Asocijacije evropskih novinara.

“Zabeležena je ogromna eskalacija nasilja prema novinara u prethodnoj godini. Na platformi je za godinu dana objavljeno rekordno 201 upozorenje, gotovo 40% više nego 2019”, istakao je Horsli.

On je dodao da su “zakonodavne regulative podbacile u zaštiti novinara”.

“Nanela se ogormna šteta novinarskoj profesiji tokom 2020. Zabeležen je rekordni broj upozorenja na fizičke napade na novinare – 52 prijavljena slučaja, i na uzmeniravanje i zastršivanje novinara – 70 slučajeva. Takođe, ona sadrži i preporuke kako bi trebalo da poprave poziciju i odnos prema novinarima, budući da su se mnoge zemlje u Evropi pokazale kao neefektivne u rešavanju ovih izazova. Strateški predlog jeste pravljenje platform za dijalog”, rekao je Horsli.

Sa druge strane, Gutirez je rekao da su “ juče ubijena dva novinara iz Španije”.

“Fizički napadi prema novinarima se povećavaju. Italija, Srbija i Velika Britanija su među vodećim zemljama u tome. Kultura siledžijstva ide ruku pod ruku sa kulturom nasilja. Takođe, porast je i onlajn napada na žene seksističkim komentarima, tu su Srbija i Italija zabeležena kao najčešći primeri”, rekao je on.

Sara Klark je, pak, rekla da je do kraja 2020. bilo 33 zabeležnena slučaja ubistava novinara u Evropi.

“Dve trećine toga čine Rusija, Ukrajina i Turska. Primer ubistva Jána Kućaka i njegove verenice ogleda se u tome što je za taj zločin troje ljudi osuđeno, međutim, naručioci i podstrekivači ubistva su ostali neotkriveni. Upravo taj kontitnuitet nekažnjivosti nasilja nad novinarima je opasan jer ohrabruje i druge da to čine”, kaže ona.

Sara Klark se osvrnula i na SLAPP tužbe, koje su jedan od gorućih problema.

“One služe da uspore, prebace fokus, da ometaju, odnosno uopšte im nije cilj da ‘dobiju’ na sudu, već da sabotiraju slučaj. Velika Britanija je pretrpana takvim tužbama, stoga smo dali preporuke i molbe da se nešto učini povodom toga”, kaže ona.

Dodaje da je u 2020. najmanje 16 novinara završilo u zatvoru u Turskoj, 10 u Rusiji, četiri u Azerbejdžanu i jedan u Velikoj Britaniji.

Međutim, Grifin je ocenio da je za vreme pandemije kovida-19 nezavisno novinarstvo došlo do prepreka.

“Iskorišćena je prilika da se donesu zakoni o ‘fejk njuzu’, te smo mogli da vidimo u Rusiji i Mađarskoj restrikcije prema novinarima, koje su se odnosile od toga da ne mogu da prisustvuju konferencijama, preko ne davanja informacija od javnog značaja, do samog kažnjavanja i privođenja”, rekao je on.

Na pitanje novinara NUNS-a, šta bi trebalo da se učini sa SLAPP tužbama, budući da postoji potencijalan opasnost od njih, govornici ove diskucije su se složili da moramo svi da radimo na izgradnji zajedničke platform kako bi mogli da stanemo na put tom problemu.

Projekat  Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji" koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.