Srbija se našla na 93. mestu od 180 zemalja na najnovijoj listi medijskih sloboda organzacije Reporteri bez granica.
“Reporteri” u svom izveštaju navode da je, sa neostvarenim političkim obećanjima iz prethodnih godina, “Srbija zemlja sa slabim institucijama, koja je žrtva lažnih vesti koje šire senzacionalistički mediji uz podršku vlade”.
Zemlja progonjenih novinara
Ova organizacija ocenjuje da je Srbija “zemlja u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze iz vladajuće elite i provladinih medija”. Takođe, navode i to da je “zemlja u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze iz vladajuće elite i provladinih medija”.
“Vlada je iskoristila krizu za donošenje drakonskog zakona - koji je kasnije ukinut - (reč je, zapravo o Uredbi, prim. aut.) prema kojem je novinarka Ana Lalić bila držana preko noći u ćeliji u aprilu 2020, nakon što je uhapšena u svom domu zbog izveštaja o lokalnoj bolnici”, navodi se u izveštaju.
“Reporteri” navode i to da su “tokom antivladinih demonstracija, novinari su bili žrtve nasilja kako od demonstranata, tako i od policije”, te dodaju da su “u mnogim slučajevima vlasti brzo identifikovale odgovorne za zločine nasilja nad novinarima, ali je postojala mnogo mala verovatnoća da će se postupci sprovesti uspešno do kraja”.
Ova organizacija je takođe zabeležila još neke slučajeve koji su obeležili prethodnu godinu.
“Osudu za četiri osobe za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. ukinuo je Žalbeni sud 2020, zahtevajući ponovno suđenje. Ali, početkom 2021. zabeležen je značajan napredak u borbi protiv nekažnjivosti kada su podstrekač i dva počinioca požara u 2018. na dom novinara Milana Jovanovića osuđeni na po četiri godine zatvora. Najpoznatiji uzbunjivač u Srbiji Aleksandar Obradović i dalje je predmet optužbe uprkos nedostatku dokaza protiv njega. Nezavisni mediji, od kojih su mnogi lokalni, nastavljaju da pokrivaju opasne teme poput političke korupcije i organizovanog kriminala, uprkos tome što su oslabljeni koronavirusnom krizom i izostavljeni iz državnog sufinansiranja, koja je išla provladinim medijima”, navodi ova organizacija.
Panika koja se pamti
“Amnesty International” je u svom globalnom, godišnjem izveštaju zabeležio niz stvari pod odeljkom “Slobode govora” koji su upravo kršili to pravo. Oni su u svom izveštaju naveli da su “nastavljeni fizički napadi, zastrašivanje i političke klevete na društvenim mrežama protiv medijskih radnika”.
Takođe su napisali da je “u aprilu je novinarka Ana Lalić uhapšena zbog ‘izazivanja panike’ prilikom ispitivanja uslova u bolnicama, a da je osoblju je zabranjeno da pruža ‘neovlašćene’ informacije. “Novinari su nakratko isključeni sa vladinih konferencija za štampu, navodno iz zdravstvenih razloga.
U julu je Ministarstvo finansija ciljalo pojedince, istraživačke novinare i 37 nevladinih organizacija za ljudska prava u zahtevu da podatke o bankovnom računu dobije prema zakonu koji se koristi za istragu finansiranja terorizma i pranja novca”, navedeno je u izveštaju.
Sa Zapada ništa novo
Evropski parlament je ocenio u svom izveštaju, koji je uz Predlog rezolucije sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, da se od Srbije traže “ubedljivi rezultati“ slobode izražavanja.
U članu 39 EP navodi da se naglašava da “kampanje nasilja, zastrašivanja i klevetanja političkih protivnika i predstavnika medija koje sprovode poslanici na plenarnom zasedanju Narodne skupštine predstavljaju kršenje demokratske prakse i osnovnih demokratskih vrednosti koje bi trebalo najoštrije osuditi i sankcionisati u skladu sa pravilima postupka”.
EP navodi i to da je “zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko poslanika i provladinih tabloida na istraživačke novinare i članove civilnog društva, uključujući one iz nezavisne medijske mreže KRIK i nevladine organizacije kao što su CRTA i Otvoreni parlament, prikazujući ih kao saradnike organizovanih kriminalne grupe i kao zaverenike, što predstavlja grubo kršenje njihovog nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja poslanika”.
U članu 43, pak, izražava se “žaljenje zbog pogoršanja slobode medija i povećanja broja uvredljivih reči, zastrašivanja, pa čak i govora mržnje prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektualcima, nevladinim organizacijama, novinarima i istaknutim pojedincima”. “Apeluje se na srpske vlasti da preduzmu hitne mere kako bi zajamčile slobodu izražavanja i nezavisnost medija i osigurale odgovarajuće istrage tih slučajeva”, navodi se u Rezoluciji.
Sve više napada
Zaštitnik građana Zoran Pašalić je u redovnom izveštaju, koji je sredinom marta ove godine poslat narodnim poslanicima na razmatranje, u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja, objašnsnio da evidencija napada na novinare nisu jedinstvene, ali da Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara (NUNS) beleže porast broja napada. On je u svom izveštaju napisao da UNS u svojoj bazi podataka beleži porast broja napada na novinare – 111, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za oko 20 odsto, dok je NUNS je evidentirao 189 napada na novinare, među kojima je najviše pritisaka, čak 92. Zaštitnik je ukazao na štetnost tabloidnog izveštavanja i objavljivanja imena i fotografija prvih pacijenata obolelih od korona virusa.
Projekat Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji" koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.