BRISEL – Visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji, javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine i izostanak strategije za suzbijanje korupcije konstatovano je u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom.
Ovaj izveštaj biće osnova za odluku zemalja članica da li da sa Srbijom u junu otvore nova pregovaračka poglavlja, odnosno klastere, u skladu sa nedavno usvojenom novom metodologijom.
“Srbija treba da ubrza reforme u ključnim oblastima pravosuđa, posebno njegove nezavisnosti, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i postupanja sa ratnim zločinima”, navodi se u dokumentu EK u koji je EWB imao uvid.
U dokumentu se navodi da je i dalje veoma veliki pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji.
Podvlači se da vladini službenici, uključujući i neke na najvišem nivou, kao i članovi parlamenta, nastavljaju redovno da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke ili pojedinačne tužioce i sudije.
“Tabloidi koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima. To rezultuje diskreditacijom članova pravosuđa ili tužilaštva”, navodi se u dokumentu Evropske komisije.
Kada je u pitanju borba protiv korupcije, u izveštaju pokazuje da od isteka nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 2018. godine Srbija nema uspostavljen strateški okvir politike ili mehanizam koordinacije, te da Vlada kasni sa izmenama zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
prema nalazima eksperata Evropske prikazuje se siva slika stanja sa medijima u Srbiji.
Pozivajući se na izveštaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS-a), u dokumentu se podvlači da je većina televizija sa nacionalnom frekvencijom i novina promovisala politiku Vlade Srbije i da je nekoliko medija koji su nudili alternativne stavove imalo ograničen doseg i nije pružalo efikasnu protivtežu.
U dokumentu se navode i podaci Regulatornog tela za elektronske medije (REM) prema kojima je veliki prostor u programu dat analitičarima koji su bili politički pristrasni.
U izveštaju se navodi da je planirano da se do kraja 2022. godine primeni medijska strategija koja bi trebalo da reši pitanje političkog i ekonomskog uticaja na medije, poput nedostatka transparentnosti vlasničke strukture i pravičnosti u finansiranju iz državnih izvora.
U dokumentu se ocenjuje da štampani mediji najviše krše novinarski kodeks profesionalnog ponašanja, te da oni i dalje imaju javno sufinansiranje.
“Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, a celokupno okruženje za nesmetanu slobodu izražavanja treba ojačati, posebno u praksi”, podvlači se u izveštaju EK.
Dva od 12 koraka u reformi pravosuđa
Dokument EK u oblasti nezavisnog pravosuđa konstatuje da je vlada dostavila predlog za izmenu Ustava Narodnoj skupštini, čime je ovaj proces pokrenut u parlamentu.
“Od predviđenih dvanaest koraka u procesu, do sada su ostvarena dva, a akcioni plan za poglavlje predviđa da ustavni amandmani budu usvojeni do kraja ove godine”, stoji u dokumentu.
Izveštaj navodi da napredak u ispunjavanju preporuke o izmeni zakona o Visoko. savetu sudstva i Državnom veću tužilaca nije bio moguć u prethodnih šest meseci, jer on zahteva prethodno usvajanje ustavnih amandmana.
Iz EK dodaju da su u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca izmenjene unutrašnje procedure, ali da tek treba videti da li će ove promene smanjiti politički uticaj na sudstvo.