BERLIN – Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas izjavio je da je budućnost svih šest zemalja Zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji i da se Nemačka i dalje bez zadrške zalaže za taj cilj, prenosi N1. 

“Ako vi isporučite, isporučićemo i mi, to mora i dalje da ostane pristup proširenju Evropske unije”, poručio je Mas u uvodnom govoru na virtuelnom sastanku Berlinskog procesa, kojem su pored visokih zvaničnika EU prisustvovali šefovi diplomatije šest država Zapadnog Balkana.

Mas je u govoru, koji je objavilo ministarstvo, naglasio da, sa svoje strane, i EU mora da ostane verna svojim obavezama.

Prema rečima nemačkog ministra, uspešnom vakcinacijom otvara se prostor da se ponovo pokrene proces proširenja EU, a za države Zapadnog Balkana to znači da sebi moraju da postave ambiciozne ciljeve pošto i njihovi građani imaju velika očekivanja.

On je ponovio da države regiona treba da osnaže vladavinu prava, suzbijaju korupciju i kriminal, štite slobodu medija i da stvore prostor na kojem će cvetati demokratija.

Takve reforme će, prema njegovim rečima, privući više stranih ulaganja, otvoriti perspektivu za mlade ljude i tako zaustaviti iseljavanje kvalifikovanih snaga iz regiona.

Podsetivši da je nedavno boravio u Beogradu i Prištini, Hajko Mas je ponovio da je poruka EU jasna – “Sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije bi ne samo povećao regionalnu stabilnost, već bi otvorio i put za izglede obe zemlje na članstvo u EU”.

Lazarević: Vlade regiona da se obavežu na uključivanje OCD u proces pristupanja

Tokom prošle nedelje bio je održan Forum civilnog društva u okviru Berlinskog procesa, na kom su organizacije iz regiona razgovarale o problemima i formulisale preporuke kako bi pomogle u obezbeđivanju zajedničke budućnosti regiona u EU. Na današnjem sastanku, te preporuke predstavnila je programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević.

“Pored sprovođenja reformi potrebnih za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje EU, vlade Zapadnog Balkana trebalo bi da se obavežu na uključivanje civilnog društva u procese pristupanja i pregovora sa EU, koji bi trebalo da budu u potpunosti transparentni. Štaviše, vlade regiona trebalo bi da se uzdrže od upotrebe negativne i destruktivne političke retorike prema EU. Barem dok je zvanični nacionalni strateški cilj članstvo u EU, politički diskurs prema EU mora biti u skladu s tim ciljem. Komunikacija o pristupanju EU takođe mora biti sadržajnija i uključivati fokus na socijalnu dimenziju”, izjavila je ona. 

Kako je istakla, preporuka je i da bi Evropska unija i njene države članice trebalo da budu koherentne i dosledne u komunikaciji na svim nivoima – od tehničkog do najvišeg političkog – izbegavajući veličanje nacionalnih političkih elita u regionu kada to nije zasluženo zbog jasnih problema sa vladavinom prava, demokratijom ili ljudskim pravima na terenu.

“EU bi takođe trebalo da reformiše svoje šeme finansiranja za region tako što će ih naterati da rade više odozdo prema gore, ne oslanjajući se previše na vlade. Dugoročno, ovo bi pomoglo da se izbegne nehotično učvršćivanje zauzimanja države, što se može dogoditi kada se pomoć EU kanališe kroz slabe nacionalne institucije. Konačno, EU mora da preoblikuje otvorena pitanja koja se trenutno nazivaju „bilateralnim“ pitanjima koja blokiraju proces pristupanja nekih zemalja, kao pitanja koja utiču na celokupnu spoljnu politiku i politiku proširenja Unije. Ova pitanja više ne treba tretirati niti tolerisati kao bilateralna”, istakla je Milena Lazarević.

Ona je dodala da bi Evropska unija trebalo da podrži razvoj demokratskih vrednosti “odozdo prema gore”, ulaganjem u stvaranje snažnog civilnog društva.

“U tom cilju, EU mora prilagoditi svoju pomoć civilnom društvu i ulagati u organizacije, a ne u projekte. To znači fokusiranje na institucionalnu, a ne na dodelu projekata. Pomoć EU trenutno je administrativno najteža šema pomoći i favorizuje kratkoročne intervencije i organizacije sa utvrđenim kapacitetima u vezi sa lokalnim i rastućim inicijativama”, objasnila je programska direktora CEP-a. 

Da bi poboljšale slobodu medija, napomenula je Lazarević, vlade u regionu moraju se suočiti sa dobro utvrđenim problemima, dok bi EU i njene države članice, sa druge strane, trebalo da osmisle nove instrumente za redovno nadgledanje slobode medija u regionu.

“U slučajevima političkih kriza, EU i države članice trebalo bi da nalože visokim stručnim grupama da objavljuju posebne izveštaje. EU bi takođe trebalo da podrži nezavisne medije i projekte čiji je cilj da im pomognu u stvaranju održivih poslovnih modela i mehanizama samoregulacije”, kazala je Lazarević tokom predstavljanja preporuka organizacija civilnog društva iz regiona.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica Berlinskog procesa i poručio da će Srbija uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer je to jedini način za stabilnost, koja je preduslov ekonomskog rasta i napretka.

“Nažalost, neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“, rekao je Selaković, reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu Kosova.

Selaković je naveo da Berlinski proces pruža podršku evropskim integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, posebno ukazujući da je okosnica regionalne saradnje usmerena na ekonomsko povezivanje, kao i da se to podudara sa spoljnopolitičkom orijentacijom Vlade Srbije.