Čučavci, loša higijena, neprijatni mirisi s vremena na vreme i neispravni vodokotlići – ovako jedan roditelj učenika OŠ Vuk Karadžić u Crvenki, kod Vrbasa, opisuje stanje školskog toaleta. U tu školu ide oko 850 učenika.
„Apsolutno sve treba menjati još juče“, dodaje roditelj koji je želeo da ostane anoniman.
Da je neophodna rekonstrukcija ovog toaleta ranije je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objasnila doktorka Jelena Zelić iz Zavoda za javno zdravlje Sombor:
„Nema vrata, cevi su zarđale, čučavci su u pitanju. Čučavac jeste higijenski oblik toaleta, ali ovaj je zarđao, propao. Može tu da se sipa dezinfekciono sredstvo do besvesti, ali na kraju nešto ni nema smisla“. Iako Zelić nije rekla o kojoj se školi radi, CINS je otkrio da je u pitanju Vuk Karadžić u Crvenki.
Škole se za obnovu pre svega prijavljuju na konkurse kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a za manje projekte, poput farbanja i zamene rasvete, sredstva može da obezbedi i lokalna samouprava. Škole na teritoriji Vojvodine novac mogu da traže i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. U 2018. i 2019. godini Pokrajina je za školske projekte imala godišnji budžet između 186 i 204 miliona dinara, nakon čega sledi Ministarstvo sa oko 90 miliona dinara.
Da je školi u Crvenki potrebna pomoć pokazuje i to što su se tri godine za redom prijavljivali na konkurse. Prema podacima do kojih je došao CINS, ova OŠ je od Ministarstva2018-2020. svake godine tražila 10,6 miliona dinara za obnovu toaleta. Odbijena je svaki put.
Direktorka škole Nataša Đerić nije želela da razgovara sa novinarkom CINS-a.
Za CINS su iz Ministarstva ranije rekli da ta svota „daleko prevazilazi sredstva koja se mogu dodeliti samo jednoj školi“.
Međutim, istraživanje CINS-a pokazuje da je Ministarstvou poslednje tri godine više od ovog iznosa dodelilo za četiri škole: u dve za zamenu stolarije (u jednoj se stavljala i fasada), u jednoj za salu za fizičko u izdvojenom odeljenju i jednoj za rekonstrukciju sportskog terena.
Tako je početkom 2020. godine OŠ Stančić Milan Uča u Kumanu, kraj Zrenjanina, odobreno 10,9 miliona za rekonstrukciju terena u dvorištu škole. Za taj novac su, prema podacima iz javne nabavke koju je škola raspisala, nabavljena dva rukometna gola, zamenjeni koševi i reflektori i betonirano je dvorište za oko 320 učenika.
Primer škole iz Crvenke nije usamljen.
Ranije smo pokazali da toaleti ili lavaboi za pranje ruku u 2019. godini nisu postojali ili nisu radili u najmanje 87 osnovnoškolskih objekata u Srbiji, kao i da taj broj raste.
OŠ 1. oktobar iz Bašaida kod Kikinde Ministarstvo je 2020. odbilo za sredstva za obnovu toaleta.
Škola je novac iste godine dobila, ali od lokalne samouprave. Umesto 4,8 miliona koliko je tražila od Ministarstva, od Grada Kikinde je stiglo 1,7 miliona.
Na pitanje zašto im Ministarstvo nije odobrilo novac, direktor škole Mirko Vlajkov odgovara da nije pitao, a oni sami ne javljaju:
„Ne znamo zašto, oni ne daju informaciju zašto odbiju“.
Dodaje da sanitarni čvorovi od 70-ih godina prošlog veka nisu sanirani, ali tvrdi da je donacijom Grada sada to rešeno.
Iz Ministarstva nisu pristali na intervju niti su odgovorili na pitanja CINS-a.
Ovakva selekcija projekata traje već godinama.
Pokrajinski sekretarijat je 2018. izdvojio novac za 59 projekata, od čega tri za obnovu toaleta – ukupno 7,7 miliona dinara. Novac su u te svrhe tražile 24 škole kroz 29 projekata.
Iste godine je Pokrajina 4,7 miliona dinara dodelila jednoj školi za rekonstrukciju školskog dvorišta. U pitanju je OŠ Miroslav Antić u Odžacima.
Naredne godine situacija je bila bolja: od 53 odobrena projekta, 10 je imalo veze sa obnovom toaleta (a novac su tražile 24 škole kroz 31 projekat).
Dešavalo se i da škola ne dobije novac za toalete, ali dobije za neke druge radove. Tako, na primer, OŠ Jovan Grčić Milenko u Beočinu nije uspela do sredi toalete ni 2018. (za 1,5 miliona dinara) ni 2019. (1,3 miliona dinara), ali je zamenila stolariju 2018. za 4,7 miliona dinara.
Iz Pokrajinskog sekretarijata objašnjavaju da postoji više kriterijuma za ocenu prijava. To su, između ostalog, značaj projekta za đake i zaposlene, uticaj na kvalitet nastave, finansijska opravdanost, održivost. Navode da nema ograničenja u iznosu koji škola može da traži i dobije.
Sanitarni čvorovi su jedan od prioriteta, poručuju iz Pokrajine, ali to su i sanacije krovova koji prokišnjavaju, rekonstrukcija instalacija, oštećene stolarije, oštećenih pristupnih puteva i sportskih terena, sanacija fasada koje se urušavaju.
Doktorka Tatjana Vidanović iz Zavoda za javno zdravlje Pirot smatra da higijena mora da bude prioritet u školama:
„Ispravna voda za piće u svakom trenutku, i to ne samo za piće nego i za pranje ruku, umivanje, za sve, pošto jedan deo škola to nema“.
Na pitanje da li misli da je važnije ulaganje u toalete ili u druge projekte poput uređenja školskih dvorišta, Vidanović napominje da je izgradnja terena na dalekom drugom mestu.
„Što se zdravlja tiče, to su dve stvari koje ne mogu da se porede.“
Da li se novac ulaže u higijenu zavisi i od toga da li škole to uopšte traže na konkursima.
Tako je, na primer, OŠ Mića Stanojlović iz Koceljeve (mesto između Šapca i Valjeva) za salu za fizičko u izdvojenom odeljenju 2019. od Ministarstva dobila 11,5 miliona dinara. To odeljenje tada je pohađalo 88 učenika. Sa druge strane, podaci šabačkog Zavoda za javno zdravlje pokazuju da u četiri izdvojena odeljenja ove škole, sa po manje od deset učenika, ne postoji mogućnost da se operu ruke. Direktorka Sonja Popović nije tražila novac za lavaboe, jer, kako kaže, to pokušavaju od svojih sredstava da reše.
Pokrajinski sekretarijat u odgovoru navodi i da oko 20% svih podnetih zahteva ne ispunjavaju formalne uslove:
„(To su) zahtevi kojima nije priložena kompletna dokumentacija koja je tražena konkursom ili su imali formalne nedostatke kao npr. kod predmera i predračuna (stariji je od 6 meseci, nije potpisan od strane odgovornog projektanta, nije numerisan), nije dostavljena kopija tehničke dokumentacije ili je ista bila nepotpuna, (…) prijava je podneta od strane pogrešnog podnosioca“.