Srbija nije otvorila novo pregovaračko poglavlje sa Evropskom unijom još od 10. decembra 2019, a to se neće desiti ni ovog juna na planiranoj međuvladinoj konferenciji. Da nije problem u nama, te da je EU ta koja nije spremna za potpunu primenu nove metodologije, građane Srbije pokušava da uveri resorna ministarka.
“Srbija je za razliku od svih drugih kandidata i potencijalnih kandidata sprovela sve organizacione izmene pregovaračke strukture, kako bismo temeljno, reformski i suštinski tranzitirali ka pojačanom političkom vođenju procesa i klasterskoj strukturi tima za pregovore.”, objasnila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović u izjavi za Tanjug.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) za European Western Balkans ističe da je dalja dinamika procesa evropskih integracije Srbije neizvesna, te da će u budućnost biti potrebne suštinske i sistemske reforme.
“Kozmetičke promene, usvajanje dokumenata na brzinu više ne prolazi. Suština promene cele metodologije, kako je EU to videla, jeste da se spreči neki napredak na jednostavnim stvarima, već moraju da se rešavaju krupna, sistemska pitanja. Zato su napravljeni klasteri, da država mora, ili sve da reši odjednom, ili ne otvara ništa. Tek kad reši sve odjednom sistemski, i da se vidi da se promena zaista desila, e onda dolazi do otvaranja. To je osnovna ideja nove metodologije”, naglašava Vladimir Međak.
On navodi da odluka država članica da se sa Srbijom ne otvore nova poglavlja, ne iznenađuje, te da drugačija i nije mogla biti doneta.
“Za početak, nije bilo dovoljno vremena od momenta kada smo mi podneli potrebne pregovaračke pozicije, a to je bilo krajem maja ili početkom juna. Čak i uz svu dobru volju, čak i da je sve u redu u domenu vladavine prava, za to faktički nije bilo vremena jer je Savetu potrebno 3 do 6 meseci da donese odluku. I u uslovima kada postoji politička podrška i kada je sve u redu u pregovorima, to zahteva veoma veliki napor da se uradi u tako kratkom roku, tehnički je to teško”, objašnjava Međak.
Prema njegovim rečima, Evropska unija potpuno je spremna da primeni novu metodologiju.
“Ta nova metodologija je samo naterala Vladu Srbije da usvoji 4 pregovaračke pozicije sa kojima je čekala četiri godine. Kada je u pitanju Poglavlje 10 (Informaciono društvo i mediji) Srbija je dobila poziv da podnese pregovaračku poziciju pre četiri godine“, kaže Međak dodajući da se sa ispunjavanjem nekih merila kasnilo i duže – pitanje akciza na alkohol i kafu, deo Poglavlja 16, koje se odlaže od 2009.
On ipak napominje da i pored kašnjenja sa predajom pregovaračkih pozicija i ispunjavnjem merila, suština merenja napretka je pitanje vladavine prava.
“U domenu vladavine prava posle polugodišnjeg izveštaja Evropske komisije nije se moglo očekivati ništa drugo. Osnovno merilo jeste vladavina prava, borba protiv korupcije, a suštinski napredak će se meriti i “lomiti” na pitanju amandmana na Ustav. Sve ostalo će biti sekundarno, a amandmani na Ustav će biti primarni . Mi sada imamo raspravu o amandmanima, imamo tekst koji nije baš ono što bi trebalo da bude“, smatra naš sagovornik.
Štiplija: Međuvladina konferencija nije napredak
Ministarka za evropske integracije u intervjuu za RTS kazala je i da Beograd nije iznenađen odlukom Evropske unije, te da iako neće biti otvaranja poglavlja, 22. juna biće međuvladine konferencije, što je kako navodi, ipak delimično priznanje za postignute rezultate i poliitčki signal da nije prošlo neprimećeno sve ono što je Vlada uradila.
Urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija za Danas kaže da ova konferencija uopšte nije iznenađenje.
On je istakao i da su se ranije pretpostavke da će vlast pokušati da međuvladinu konferenciju predstavi kao veliki uspeh pregovaračkog procesa ispostavile kao tačne.
“Međuvladina konferencija nije poruka da je Srbija napredovala u evropskim integracijama. Jedina ocena da li je napredovala je pozitivan non-pejper o poglavljima 23 i 24 koji bi pojedine države članice uverio da je Srbija spremna da nastavi pregovore i otvori nove klastere i nova poglavlja. Taj non-pejper je negativan. Srbija nije spremna jer reforme u oblasti vladavine prava u proteklih šest meseci nisu dale rezultate koje bi pojedine države članice smatrale dobrim i dale zeleno svetlo za otvaranje klastera” objašnjava Štiplija.
Kada je reč o nespremnosti EU za novu metodologiju, kako kaže ministarka, Štiplija navodi da su EU u celini, Savet i Komisija spremne za novu metodologiju što se vidi na aktivnostima koje se odnose na pregovarački proces Albanije i Severne Makedonije i mogućeg otvaranje pregovora sa ove dve zemlje.
Štiplija navodi i da se iz diplomatskih izvora može čuti da su pojedine države članice zainteresovane i za uspeh međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima.
“Nijedna država neće reći direktno da će buduće otvaranje poglavlja usloviti uspehom u međustranačkom dijalogu. Međutim, može se očekivati da će države članice pomno pratiti ceo proces”, smatra urednik EWB.
Ni potpredsednik Evropskog pokreta ne isključuje mogućnost da će u narednom periodu, međustranački dijalog biti nešto što će ocenjivati države članice kao i Evropski parlament.
“Međustranački dijalog će biti bitan. To je nešto što će ocenjivati države članice i Evropski parlament koji je u sve to uključen. I tu ne možemo gledati Evropsku uniju kao homogenu sredinu, jer imate stav Evropske komisije, sa kojim možete da se složite kao država članica ili ne. Imate stavove država članica i Evropskog parlamenta. Videli smo kako je izgledala Rezolucija Evropskog parlamenta. Doduše Evropski parlamenta tu ne donosi nikakve odluke kada je proširenje u pitanju, ali EP itekako može imati uticaj na svoje vlade iz država iz kojih te partije dolaze, koje sada imaju ozbiljne zamerke za dalji put”, ocenjuje Međak.