BEOGRAD – Tokom slovenačkog predsedavanja Savetom EU mogu se preduzeti važni koraci na putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, zaključeno je na panel diskusiji „Od Portugalije do Slovenije: Ka postpandemijskoj Evropi“, održanoj u ponedeljak.
Panel, koji je organizovao Centar za evropske politike, pored pregleda ključnih dostignuća portugalskog predsedavanja Savetom EU, imao je za cilj da razmotri šta očekuje Zapadni Balkan tokom predstojećeg slovenačkog predsedavanja Savetom, uzimajući u obzir uzeti u obzir prioritete Slovenije i geografsku blizinu. Učesnici su objasnili šta Srbija i ostatak zemalja Zapadnog Balkana mogu da učine da ubrzaju put ka EU u ovom periodu.
Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, objasnila je da je kriza COVID-19 od početka predstavljala mnogo izazova za Uniju. U takvoj situaciji definisanje prioriteta u predsedavanju Savetom EU bilo je još teže nego obično, ali kako je rekla ni Srbija ni druge zemlje Zapadnog Balkana nisu zaboravljene.
“EU nije zaboravila Zapadni Balkan jer smo kao njihov donator, investitor i trgovinski i ekonomski partner solidarno reagovali prema našim prijateljima i susedima u regionu. EU je odlučno podržala Zapadni Balkan paketom od 3 milijarde kako bi im pomogla da se suoče sa neposrednom zdravstvenom krizom nabavkom vitalnih medicinskih potrepština poput maski, respiratora i vakcina”, istakla je.
Norčić Štamcar je dodala da će region i dalje biti u fokusu Evropske unije, kao deo novog Ekonomskog investicionog plana u okviru kojeg se obezbeđuju sredstva u cilju dostizanja država članica EU.
Virginia Pina, ambasadorka Portugala u Srbiji, objasnila je šta je Portugal uradio tokom proteklih šest meseci svog predsedavanja u različitim oblastima, uključujući politiku proširenja koja je uspela da ostane na dnevnom redu.
„Što se tiče proširenja, usvojili smo dokument koji uokviruje novu metodologiju, postigli smo dogovor o IPA fondu sa Evropskim parlamentom koji će omogućiti finansijskim sredstvima da stignu do regiona Zapadnog Balkana, održali smo političke međuvladine konferencije sa Srbijom i Crnom Gorom … Preduzeli smo napore kako bismo došli do rešenja koje će omogućiti odobravanje međuvladine konferencije sa Severnom Makedonijom“, izjavila je ona.
Ambasadorka se osvrnula na težak period tokom kojeg je Portugal predsedavao Savetom EU i istakla da je u celini to imalo pozitivan ishod.
„Uspevamo da ispunimo očekivanja u periodu koji je bio veoma težak, predsedavali smo tokom zaključavanja, ali ipak smo to uspeli“, rekla je ona.
Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji, predstavio je glavne tačke na koje će se Slovenija fokusirati u narednih šest meseci predsedavanja Savetom EU i slogan njihovog programa.
„Slogan našeg programa kombinacija je tri reči – Zajedno, otpornost, Evropa. Želimo veće zajedništvo, veću otpornost i više Evrope. To je slogan na kojem gradimo svoje predsedavanje “, objasnio je.
Ambasador je istakao da će pored ekonomije, izgradnje Evrope i vladavine prava, Zapadni Balkan ostati na dnevnom redu EU, jer je Slovenija tradicionalni pristalica proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana.
„Poslednje, ali ne najmanje važno, prioritet će nam biti kredibilna i sigurna Evropska unija, sposobna da obezbedi sigurnost i stabilnost u svom susedstvu“, naveo je, dodajući da se nada da će slovenačko predsedavanje doneti opipljive rezultate u procesu proširenja.
Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike i član BiEPAG-a, osvrnuo se na kritike Evropskog parlamenta i Evropske komisije na reforme u zemljama Zapadnog Balkana i izjavio da je to imalo određenog uticaja na vladu u Srbiji.
Objasnio je da je situacija u Srbiji teška s obzirom na to da podrška stanovništva članstvu sve više opada i da mora postojati jača posvećenost obe strane procesu.
„Proces treba ponovo pokrenuti. Mislim da slovenačko predsedništvo može podneti svoj teret, ali na kraju, sve zavisi od konsenzusa 27 članica… Moramo da nastavimo da razgovaramo i slušamo jedni druge. Moramo pokušati da se razumemo u stavovima“, istakao je Majstorović.
Prema njegovim rečima, obe strane treba da iskoriste ovaj važan period kada je EU na raskrsnici, pokušavajući da se definiše u globalnom svetu i pokaže za šta je sposobna.
“Potrebni smo jedni drugima. Niko nema pravo da bude umoran. Strateška autonomija EU u globalnim odnosima zavisi od uspešne integracije zemalja Zapadnog Balkana u uređenu i elastičnu Evropu “, zaključio je Majstorović.