U maju 2021. godine Evropska unija je započela Konferenciju o budućnosti Evrope – novu, bottom-up i panevropsku inicijativu, koja za cilj ima da pruži priliku građanima, civilnom društvu i vlastima veće učešće u kreiranju politika EU. Uključivanje Zapadnog Balkana u Konfrenciju je već pominjano više puta u poslednjih nekoliko meseci, a ovog meseca počelo i da se primenjuje. Panel diskusija „Šta Zapadni Balkan može da uradi za EU” održana 2. jula kao deo Prespanskog foruma je prva u nizu javnih i građanskih doprinosa regiona Konferenciji za budućnost Evrope.

Razgovarali smo sa izvršnom direktorkom Evropske službe za spoljne poslove za Evropu i centralnu Aziju Angelinom Ajhorst o očekivanjima vezanim za Konferenciju, važnosti ućešća Zapadnog Balkana, stanju procesa pristupanju regiona EU, predsedavanju Slovenije u EU na marginama Dijaloga prespanskog foruma.

European Western Balkans: Konferencija o budućnosti Evrope je serija debata i diskusija koju vode građani koja će omogućiti ljudima širom Evrope da podele svoje ideje i pomognu u oblikovanju zajedničke budućnostu koja takođe nudi i novi javni forum za debate sa građanima o nekim ključnim prioritetima i izazovima. Koja su vaša očekivanja od Konferencije koja je trenutno u toku u EU? Da li će imati značajan uticaj?

Angelina Ajhorst: Pre svega dozvolite mi da kažem da sam apsolutno oduševljena što sam ovde u Prespi. Ovo je jedan vrlo simboličan i jak događaj kojem prisustvuju ljudi koji zaista veruju u Evropsku uniju kao jedan ujedinjen kontinent.

Zbog ovoga smatram da je Konferencija o budućnosti Evrope održana u pravo vreme. Uvek je prekasno i važno je da se započne. Želela sam da pošaljem jasnu poruku tokom panela kad sam rekla hajde da iskoristimo ovo maksimalno. Imati novi metod gde se staramo da zapravo slušamo je revolucionarno. Znate, mi dosta razgovaramo sa ostalima ali ne slušamo nužno o svim drugačijim pogledima koji postoje i o tome koje opcije postoje, ali pre svega koje sve ideje postoje i koje se akcije mogu preduzeti povodom njih.

Iz ovih razloga se veoma radujem Konferenciji. Trudim se da koristim primere iz zemalja članica gde organizacije civilnog društva imaju konkretne zahteve za vladu, vlasti i institucije za određena pitanja. Ne mora da se čeka do kraja konferencije kako bi se napravila promena.

Ovo je vizionarski. Uvek volim da pomenem predsednika Makrona i kako je on to započeo jer je ovo vizija za Evropu i verujem da svi treba da učestvujemo. Problem je da mnogi ljudi to ne znaju, ne samo u jugoistočnoj Evropi nego i unutar EU, svuda. Ljudi nisu dovoljno svesni. Uzimaju EU zdravo za gotovo i nisu dovoljno svesni kakav bi bio život bez Evropske unije. Samo zamislite čemu bismo se vratili da nema EU. Ja čitam dosta istorijskog materijala i uvek podstičem ljude da rade isto. Živeli ste u ovom delu Evrope, proživeli ste jednu prilično bolnu istoriju, ali nije više tako za mnoge ljude i zato smatram da je Konferencija o budućnosti Evrope jako uzbudljiva.

EWB: Zašto je važno da Zapadni Balkan učestvuje barem neformalno na Konferenciji o budućnosti Evrope? Na koje načine ovo može da se postigne?

AA: Ono što smo danas čuli je veoma ohrabljujuće jer je rad na tome već započet.

Zato ja govorim da treba da se radi na pretpostavci da ste zaista deo toga. Imate puno prijatelja u institucijama EU koji će nastaviti da se oslanjaju na predloge zapadnoevropske šestorke, zajedno ili odvojeno ili od različitih partnera jer ovde ima mnogo za pružiti i imati. Smatram da uvek treba da pokušamo da dođemo do tri tačke delovanja tokom ovih diskusija. To bi trebale da budu manje stavke koje ćemo predložiti. Nema potrebe za dugačkim manifestom od dvadeset hiljada akcija.

Nisam to mogla da pomenem jutros ali mislim da se veliki deo našeg rada svodi na odstupanja, da se često skreće sa puta kao danas. Smatram da postoje distrakcije unutar EU kada su u pitanju problemi ujedinjenja, integracija i proširenja.

Bivamo ometeni a ne smemo da skrećemo sa puta iz jednog razloga – znate da ne postoji alternativa. Postoji samo jedan način da se ovo uradi.

EWB: Neki eksperti ističu da trenutni proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne daje rezultate koji bi demokratizovali njihova društva i povećali socio-ekonomsku podudarnost između regiona i EU. Instrumenti potrebni za pospešivanje pristupanja ovih zemalja sa ciljem članstva postoje. Međutim, oni ističu da je zemljama potreban jasan putokaz partnerstva po meri za svaku od zemalja Zapadnog Balkana. Da li se slažete sa ovim?

AA: Znate, na neki način, to već postoji. Izveštaji redovno izlaze. Ranije su izlazili svake godine, pa se napravila jedna manja rupa i sada će ponovo da izađu u oktobru ili novembru, verovatno oktobru. To je odličan instrument za rad. Izveštaj je jako dobar jer se Komisija služi činjenicama kao i jezik koji se koristi u izveštajima.

Nekada poruke izveštaja nije prijato čuti. Ja sam jedna od onih koji kažu da postoji određen broj problema koji idalje nisu rešeni ali ne mogu da kažem da ne ide dobro, jer ide.

Albanija i Severna Makedonija obe ispunjavaju sve kriterijume da započnu pregovore o pristupanju. Znate, moramo da zastanemo na momenat i shvatimo šta to zaista znači. Da li to znači da Albanija nije spremna da započne pregovore? Ne, Albanija jeste spremna. Severna Makedonija je spremna.

Ono na čemu mi insisitiramo, a to su vladavina prava, sve vrste sloboda i pravosuđe, nije lako obezbediti i vi znate zašto je poruka zahtevnija nego ranije – zato što vidimo šta se dešava unutar EU.

Iz ovog razloga stavljamo veći akcenat na vladavinu prava nego ranije. Ja sam uvek učestvovala u procesu proširenja. Ono što pokušavam da kažem je da su putokaži u nadležnosti Saveta za stabilizaciju i pridruživanje. Sada imate čitav ovaj posao sa novom metodologijom. Ovo bi mogao da bude jedan način rada, što da ne? Mada moram da kažem, dosta ovoga nije konvencionalno.

Vidite, sad se vraćamo na ono što sam rekla o odstupanju – hajde da pokušamo da ne skrećemo sa puta zato što pokušavamo da ponovo promislimo neke od problema, ali svi mi treba da kažemo svim vladama i predstavnicima građana, vlastima i narodnim poslanicima da nastave da rade, da rade za vas. To jeste dosta posla – da se usvajaju zakoni,  da vlade predlažu zakone, da se građani uključe u zakonodavni proces.

EWB: Čuli smo danas nekoliko puta da je proširenje EU u lošem stanju i da entuzijazam nikada nije bio manji zbog odlaganja pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom. Sa druge strane imamo Crnu Goru i Srbiju koje ne napreduju na putu EU intergacija zbog problema vezanih za vladavinu prava i stanja demokratije. Kosovo idalje čeka liberalizaciju viznog režima. Neki veruju da bi ovaj vakuum mogao da stvori ozbiljne posledice i plodno tlo u regionu za neke druge aktere. Da li mislite da bi ovo moglo da se desi ukoliko se nešto ne promeni?

AA: Uvek dođem do ovakvih izjava, ne zato što sam naivna i optimistična, ali vidim da imamo obavezu da se postaramo da funkcioniše. Svakako, postoji usporavanje i to nije dobro. Usporavanja na nivou Saveta, na nivou zemalja članica kada su u pitanu Albanija i Severna Makedonia ali i kada je u pitanju liberalizacija viznog režima za Kosovo.

Ponovo se vraćamo na dobar put sa Srbijom i Crnom Gorom jer će se klasteri pokrenuti i doći će do toga. Crna Gora takođe može da zatvori poglavlja ukoliko nastave kao do sada. Bosna i Hercegovina je idalje veliki izazov, ali je izazov. To znači da moramo da se postaramo da uspe.

Ne možemo da priuštimo da kažemo da ne funkcioniše, da nije dobro, da nismo u dobrom stanju, da smo krhki, da ćemo se raspati. To nam ni najmanje ne pomaže, naprotiv. Na ovaj način se privlače treća lica.

Ukoliko ste asertivni i sigurni u tok akcije, treća lica nisu zainteresovana da dođu jer nemaju dovoljno prostora za igru.

Evropska unija je imala snažan povratak 2018. godine sa verodostojnom perspektivom proširenja i pojačanim angažovanjem EU sa Zapadnim Balkanom. Sigurna sam da se sećate da smo o tome već pričali. To je bila jedna veoma snažna poruka koja je poručivala – ovde smo. Optimistična sam da se možemo vratiti na staro. Ovo uopšte nije izgubljen slučaj iz jedno razloga a to je činjenica da ne postoji alternativa. Zato svima govorim – ponašajte se kao da smo već svi ujedinjeni.

EWB: Iako je suptilan porast u podršci za članstvo u EU vidljiv širom regiona, pri čemu odobravanje pristupanju iznosi 62% prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Balkan barometar što smo mogli da čujemo danas, ali i da primetimo nešto razočarenja u Zapadni Balkan posebno od strane lidera. Oni često ističu da su uradili sve što su mogli ali da nema pomaka napred. Kako ponovo započeti proces, kako krenuti dalje i pomoću Strategije stvoriti zamah koji je postojao 2018. godine? Imali smo ovu situaciju kada su svi osećali nadu i da stvari zapravo idu napred, a onda su počele da se usporavaju i ako smem da kažem – su se zaustavile.

AA: Nisu se zaustavile. Istina je da nekadašnja energija nije prisutna. Kao što sam već pomenula, verujem da bi smo što se tiče Srbije i Crne Gore mogli da  napredujemo do kraja godine i ovo je takođe bila poruka premijerci kada je došla u Brisel na međuvladinu konferenciju. Ovo je takođe bila poruka i za premijera Crne Gore.

Međutim, na vladama je da urade ono što su obećale svojim građanima. Ukoliko postoje sumnje u bilo kakva pitanja, građani uvek imaju pristup svim izveštajima Komisije da provere kakvo je zaista stanje. Zato i imamo ove izveštaje.

Ono što smatram da je potrebnije je da građani Evropske unije počnu da raspravljaju i diskutuju i zato se vraćamo na Konferenciju o budućnosti Evrope raspravljajući o tome zašto je važno da smo svi jedna porodica i kako možemo imati koristi od toga. Znam mnoge mlade ljude koji su putovali na Balkan i svidelo im se na Balkanu, i obrnuto. To je jedan primer, ali postoji toliko razmena na kojima može da se radi.

Stoga, morate ponovo da sakupite energiju, ne smete da dozvolite da negativnost prevagne u svemu ovome. Moramo se boriti i to i radimo institucionalno. To je svakako ono što visoki predstavnik EU Džozef Borel radi vrlo jasno. On ima veoma jasnu poruku o tome kako on vidi ova pitanja ali nam je takođe potrebno da se zemlje članice probude.

EWB: Slovenija će od jula do decembra 2021. godine predsedavati Savetom EU. Najavili su da će Zapadni Balkan biti glavni prioritet njihovog programa. Kakva su vaša očekivanja?

AA: Nema sumnje da će Slovenija postaviti Zapadni Balkan kao glavni prioritet. Postoji vrlo važna tačka u kalendaru a to je Samit u oktobru. Znate da je to način na koji institucije rade, rade zarad dobrih rezultata na Samitu i vidim da je veliki broj lidera fokusiran na Samit – hajde da postignemo nekakve rezultate i da Samit bude uspešan. Samit u Sofiji je bio vrlo uspešan, ja sam bila i u Zagrebu takođe. Tada je sve bilo podređeno Covid virusu. Ipak smo imali dobar samit i dobre rezultate. Verujem da će Slovenija biti vrlo uspešna. Pomogli smo predsedavanje i podržavamo ga kako bi došlo do dobrih ishoda.