Dan uoči prvog sastanka uživo u okviru međustranačkog dijaloga, 8. jula, sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom razgovarali smo o dinamici i značaju dijaloga za ukupan napredak Srbije u procesu evropskih integracija. Pored ove teme, osvrnuli smo se na dosadašnji mandat Vladimira Bilčika kao izvestioca za Srbiju, odnos vlasti u Srbiji i Evropskog parlamenta u tom periodu, odsustvo napretka u pregovorima Srbije sa EU i regionalne teme.

European Western Balkans: Za početak, jedno opšte pitanje – izvestilac ste Evropskog parlamenta za Srbiju već skoro dve godine, od oktobra 2019. Kako biste ocenili odnose EU i Srbije u tom periodu?

Vladimir Bilčik: Ako postoji jedna stvar koja je definisala moj mandat stalnog izvestioca, nešto što je promenilo pravila igre i što niko nije očekivao, to je pandemija. Promenila je veliki deo političkog pejzaža i u Evropi i u Srbiji; promenila je čak i datum izbora u Srbiji i, naravno, fundamentalno je promenila način na koji komuniciramo.

Kada je pandemija popustila, uspeo sam da se sastanem sa zvaničnicima i diplomatama Srbije u Briselu, i ovi sastanci su naglasili naše vrlo dobre odnose. Mislim da je poseta predsednika Vučića Briselu bila dobar znak i nadam se da možemo da iskoristimo zamajac koji je ta poseta donela u odnosima EU i Srbije, a posebno skoriji rad na važnim reformama u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskih oblasti koje su deo važnih uslova za otvaranje klastera prema novoj metodologiji. Ovo je, mislim, najvažnija stvar.

Krajem 2019. imali smo važna očekivanja od dinamike procesa proširenja. Ona se nisu obistinila. Još uvek raspravljamo o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, još uvek raspravljamo o punoj primeni nove metodologije. I mislim da odnosi, u smislu dinamike, intenziteta i, takođe, rezultata, mogu da postanu mnogo bolji u nedeljama i mesecima koji dolaze i nadam se da možemo da doprinesemo tome takođe kroz naš angažman ovde na terenu u Beogradu.

EWB: Kada je reč o poboljšanju odnosa, da li mislite da su odnosi vlasti u Srbiji i Evropskog parlamenta kao institucije bili na dobrom nivou u proteklih godinu dana? Videli smo neke napetosti, recimo oštrije kritike rezolucije Evropskog parlamenta iz marta nego što je očekivano, videli smo verbalne napade na neke evropske poslanike. Da li mislite da ovde ima prostora za poboljšanje?

VB: Odnosi između Srbije i EU su zasnovani na jednoj jednostavnoj pretpostavci – a to je činjenica da je Srbija napravila strateški izbor kojem je trenutna Vlada Srbije ostaje snažno posvećena – a to je članstvo Srbije u EU. Naš odnos je zasnovan na tome kako možemo da pomognemo Srbiji u ovim reformama, ali većina razvoja odnosa je u rukama političara iz Srbije.

Evropski parlament je jedna od institucija koja prati pristupanje Srbije EU. Postoje odnosi sa državama članicama, sa Evropskom komisijom. Ovo je širi kontekst i samo sam želeo to da razjasnim. A Evropski parlament je političko telo; u njemu postoji širok spektar političkih stavova koji su zasnovani na političkoj pripadnosti poslanika. Naravno, postoje brojne rasprave kada se diskutuje o Srbiji u Evropskom parlamentu, kao što postoje brojne rasprave kada se o Evropskom parlamentu, evropskim institucijama i evropskim političarima raspravlja u Srbiji.

Ali, da budem iskren, nisam zainteresovan za trošenje puno vremena na diskusiju o ovim raspravama. Za mene je bitan rezultat, to je ono što se gleda. Svaki odnos ima uspone i padove. A proces ulaska u EU je kao proces ulaska u brak, pošto obavezuje. Tako da, u vezi momka i devojke često imate nesporazume, svađe, možda ćete podići glas, možda ćete biti vrlo emotivni, i to je prirodan deo odnosa.

EWB: Pomenuli ste da ceo region nije napredovao na evropskom putu u proteklih godinu i nešto dana. Srbija nije otvorila novo poglavlje od decembra 2019. Očekivala je da otvori nove klastere u junu, nakon usvajanja nove metodologije, ali to se isto nije desilo. Šta je Vaše viđenje, zašto Srbija nije otvorila nijedno novo poglavlje?

VB: Mislim da su institucije EU jasno predočile šta su razlozi. Voleo bih da su države članice malo otvorenije po pitanja otvaranja klastera i da razumeju važnost napredovanja u ovom procesu. Otvaranje poglavlja, i ponovo ću iskoristiti paralelu veze momka i devojke i braka, je kao zakazivanje novog sastanka na kojem će se raspravljati o tome kako će izgledati novo domaćnistvo i budući zajednički život. Trenutni pregovori između EU i Srbije su rasprava o tome koliko brzo Srbija može da se prilagodi onome što je već u evropskoj kući.

Istovremeno, postoje neka osnovna merila. Otvaranje klastera zavisi od njihovog ispunjavanja. Ovo nisu jednostavna poglavlja i naravno da zavise i od važnog napretka kada je reč o vladavini prava, kvalitetu javnih institucija, kvalitetu demokratije. Ovo je posebno važno kada brojne države članice žele da vide ispunjavanje obaveza i reči koje su političari iz Srbije više puta ponovili. Zadovoljan sam što postoji ovo političko obavezivanje i, na osnovu zaključaka država članica, postoji prava prilika tokom slovenačkog predsedavanja kada je reč o otvaranju klastera. Ali političke vlasti u Srbiji moraju da odrade posao. 

Znam da bi neke države članice, posebno one skeptične, želele da vide uverljivije rezultate.

Poruke sa međuvladine konferencije, iz zaključaka Saveta EU, izveštaja koje su objavili Evropska komisija i Evropski parlament, protumačio bih kao ohrabrenje – da bi u narednih nekoliko meseci, u zavisnosti od stvarne posvećenosti Srbije i ispunjavanja nekih od ovih reformi, klasteri mogli da budu otvoreni.

EWB: Pitao sam Vas ovo jer postoji preovlađujuća ocena civilnog društva u Srbiji da nisu otvorena nova poglavlja ili klasteri u poslednjih godinu i po dana zato što nema dovoljno napretka u vladavini prava, stanju demokratije, da države članice nisu zadovoljne ovim oblastima. Sa druge strane imamo poruke Vlade Srbije da je Srbija uradila dovoljno i da EU to jednostavno ne prepoznaje. Dakle, moglo bi se reći da javnost ne zna šta su tačni razlozi zbog kojih Srbija ne napreduje. Mislite li da je potrebna jasnija komunikacija o ovoj temi?

VB: Mislim da je činjenica da se Srbija obavezala na brojne reforme proteklih nedelja i meseci ukazuje na to da je potrebno da se uradi još mnogo posla. Mislim da srpske vlasti ovo vrlo jasno prepoznaju. U mom izveštaju Evropskog parlamenta takođe kažemo da je komunikacija o prioritetima i posebno o posvećenosti evropskoj perspektivi Srbije treba da bude jasna i dosledna. Evropska perspektiva se odnosi na posvećenost iznutra. Kada je moja država, Slovačka, pristupala EU, imali smo veoma visoku podršku članstvu; proveli smo dosta godina sprovodeći neke vrlo teške reforme koje su zahtevale ustavnu većinu i koje su, zapravo, prevazilazile unutrašnje podele oko pojedinačnih pitanja. Ovo je bio strateški izbor države. Politička elita je to razumela, stanovništvo je to razumelo, to je takođe bilo potvrđeno na referendumu sa vrlo jasnim pozitivnim rezultatom.

Mislim da postoji još mnogo prostora za Vladu, ali takođe i druge aktere u državi, da rade na kvalitetnoj javnoj komunikaciji o evropskoj perspektivi.

Uvek se malo začudim kada čujem glasove koji krive EU. Da, EU može i morala bi da uradi više, posebno tokom pandemije. To je bio težak period i bilo je potrebno više uverljivih koraka na polju proširenja EU. Međutim, pravi posao, kada je reč o proširenju, treba da uradi država kandidat. Kao što sam rekao, to je brak, ali taj brak je asimetričan, zato što nije u pitanju pristupanje Evropske unije Srbiji, već obrnuto. Dakle, jasno očekujemo da Srbija pridržava pravila koja pratimo u EU. Često govorim o pitanjima vezanim za spoljnu politiku, bezbednosna pitanja, gde je usklađenost Srbije niska u poređenju sa drugim državama u regionu. Ovo se tiče izbora koji se prave ovde, u Srbiji, nije u pitanju nešto što EU odlučuje ili ne.

EWB: Ali mogli bismo da posmatramo stvari i iz drugog ugla – Severna Makedonija je napravila teške odluke, društvene, političke, i nije nagrađena do sada. Zašto bi onda političke elite u Srbiji i građani želeli da se posvete teškim izborima ako oni neće biti nagrađeni?

VB: Mislim da je Srbija u drugačijoj poziciji. Kandidatura Srbije se ne dovodi u pitanje. Kod Severne Makedonije je drugi problem, mislim vrlo nesrećan, i nadam se da ćemo ove jeseni konačno moći da probijemo blokadu kada je reč o otvaranju pregovora o pristupanju sa tom državom. Proces pristupanja treba da bude zasnovan na vrlo jasnim kriterijumima, a za mene ti kriterijumi su politički, ekonomski i pravni, a tu je takođe i spremnost EU na buduće proširenje, ali ne treba da dodajemo nove izvore kriterijuma zasnovanih na određenim bilateralnim pitanjima.

Ali Srbija je stvarno u drugačijoj poziciji, i mislim da ako Srbija počne da „trči“ na domaćem planu, nagrada je tu.

Spremni smo da je ponudimo, posebno sa novom metodologijom. A onda će pritisak biti na Srbiji da počne da odrađuje posao na zatvaranju poglavlja. Ovo je, usput, nešto što intenzivno zahtevamo od naših partnera u Crnoj Gori.

EWB: Takođe sam želeo da pomenem Crnu Goru, zato što ste Vi i predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Crna Gora. Nedavno je usvojena rezolucija o genocidu u Srebrenici – kako vidite tenzije koje su se javile između Srbije i Crne Gore nakon usvajanja ove rezolucije?

VB: Tenzije u regionu ne pomažu evropskoj perspektivi. Evropska perspektiva je, mislim, vrlo usko povezana sa bilateralnom i regionalnom saradnjom. Postoji veliki broj pitanja iz prošlosti širom Evropske unije, i očekujemo da će pitanja iz prošlosti i pitanja pomirenja biti rešena pre ključnog napretka kada je reč o evropskoj perspektivi.

Ne postoje pobednici u podizanju tenzija, mogu da postoje samo gubitnici, što smo videli devedesetih. Važno je da se prošlost stavi iza nas, važno je pomiriti se na način da se svako u regionu oseća da može da nastavi dalje sa dostojanstvom i poštovanjem, ali to takođe podrazumeva snažnu samorefleksiju.

EWB: Da li mislite da je usvajanje ove rezolucije od strane Skupštine Crne Gore korak u tom pravcu?

VB: Pročitao sam celu rezoluciju koju je usvojio crnogorski parlament. Vrlo cenim što se jasno navodi da su zločini počinjeni u prošlosti zločini koje su počinili konkretni pojedinci. Takođe je dobra stvar da rezolucija eksplicitno kaže da ne postoji „genocidna nacija“. Genocid u Srebrenici je bila apsolutna tragedija i ovog jula obeležavamo 26 godina od ove tragedije u Bosni i Hercegovini. Važno je da se u politici ovoga podsećamo; mi političari moramo da razumemo i da proučavamo šta se desilo, važno je da znamo činjenice i analiziramo ih. Za mene, rezolucija koju je usvojila Skupština u Podgorici nije bila nikakva rezolucija koja može da uzrokuje neke fundamentalno nove tenzije. Kada sam je pročitao – kratak je dokument, svako može da ga pročita, svako može da ga razume – svakako ne vidim kako ovaj dokument može da izazove takve tenzije.

EWB: Kao član Evropske narodne partije (EPP), kako vidite učešće Srpske napredne strake, koja je pridruženi član EPP, u obeležavanju stogodišnjice Komunističke partije Kine pre nekoliko dana?

VB: Nisam ga ispratio detaljno, ali reći ću Vam da je Evropska narodna partija zasnovana na jasnim vrednostima. Ponosni smo na te vrednosti i branimo te vrednosti. One su duboko evropske, duboko humanističke i duboko demokratske. I kao što sam rekao da je usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU problem gde smo više godina bili kritični, iskreni i otvoreni u pogledu naših očekivanja, takođe mislim da je slavljenje vrednosti koje su povezane sa vrlo totalitarnom prošlošću duboko problematično.

EWB: Kako mislite da će ishod međustranačkog dijaloga uticati na ukupan napredak Srbije na njenom putu pristupanja EU i možete li da potvrdite, na osnovu Vaših saznanja, da je septembar rok za sporazum?

VB: Dolazimo ovde otvorenog uma i vrlo nam je drago što smo ovde. Spremni smo da se angažujemo u dijalogu koliko god treba – nemamo rokove – kako bismo pomogli Srbiji da postigne neophodan napredak u kvalitetu političkog takmičenja i demokratije i da olakšamo dijalog koji će voditi do učešća svih etabliranih političkih aktera na sledećim izborima.

Ovo je naš cilj i razumemo da je rešenje u rukama političara iz Srbije. Ono što mi radimo ovde je stvaranje prostora, i tome smo posvećeni od 2019.

Nastavićemo da stvaramo taj prostor koliko god je potrebno. Ovde dolazimo sa konstruktivnim očekivanjima zato što smo održali mnogo onlajn sastanaka sa svim sagovornicima u pripremi ovog sastanka i svi su izrazili snažnu posvećenost dijalogu.

EWB: Niste zabrinuti da bi dijalog mogao da traje toliko dugo da se previše približi izborima u aprilu naredne godine a da i dalje nema dogovora?

VB: Ne znamo kada će se održati sledeći izbori. Predsednički izbori i lokalni izbori u Beogradu moraju da se održe do proleća 2022, ali, naravno, međupartijski dijalog ima cilj da unapredi uslove za sve izbore. Razumemo da će za partije najveće izborno takmičenje biti parlamentarni izbori. I da, moramo da gledamo u kalendar i trenutno se čini, na osnovu onoga što je predsednik najavio, da će se izbori održati narednog proleća. Ne postavljamo rokove jer nemamo nikakva unapred pripremljena rešenja. Želimo da stvorimo prostor za dijalog i za sposobnost svih da slušaju jedni druge. Sutra i prekosutra (9. i 10. jul) i na osnovu toga, možemo da dođemo do ključnih problema koje treba rešavati, načina na koje ih treba rešiti, u okviru razumnog vremenskog perioda. Ali postavljanje roka i ishoda pre nego što imamo dublje razumevanje svih problema bio bi pogrešan način pristupanja dijalogu.

Ono što je pozitivno jeste da takođe čujem sa političkog spektra u Srbiji da su partije željne da učestvuju u političkom takmičenju. Ovo je ohrabrujuće. Nadam se da ćemo u okviru ovog dijaloga prevazići period bojkota. Postoji samo jedan „voz“ srpske politike i ako određene partije odluče da se ne ukrcaju na njega, on će nastaviti da ide bez obzira šta ove partije urade. Tako da se nadam da možemo da ubedimo opoziciju da bude dao ovog „voza“.

EWB: Da li će ishod dijaloga biti važan za napredak Srbije na putu pristupanja EU?

VB: Apsolutno. Dijalog ima snažnu podršku Evropskog parlamenta, Evropske komisije i država članica, i rekao bih da je, uz dijalog Beograda i Prištine, međupartijski dijalog integralni deo ukupnog rada na napretku Srbije ka njenoj evropskoj perspektivi.