Visok stepen korupcije u Srbiji predstavlja jednu od glavnih prepreka za sprovođenje sveobuhvatnih reformi u oblasti vladavine prava i pravosuđa. Korupcija prožima svaku sferu društva u Srbiji, a porast indeksa korupcije dodatno je uticao na već postojeće urušavanje oslabljenih demokratskih institucija i zarobljavanje države, pa je konstantna edukacija i stavljanje ove teme na prvo mesto od izuzetnog značaja za napredak i razvoj jedne zemlje.
Dodatno osnaživanje organizacija civilnog društva i medija na temu borbe protiv korupcije, razvijanje internih procedura za njeno prepoznavanje, ali i sticanje temeljnih znanja i veština koje bi omogućile sprovođenje antikorupcijskih mera u praksi, neophodni su elementi u cilju podizanja transparentnosti, otvorenosti institucija i jačanju demokratskih vrednosti.
Borba protiv korupcije od velike je važnosti za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, s obzirom na to da se nalazi u pregovaračkom poglavlju 23, zajedno sa reformom pravosuđa, osnovnim i pravima građana EU. Korupcija se u društvu ispoljava u najrazličitijim oblicima, te je neophodno sa građanima razgovarati o svim njenim vidovima, kao i o načinima na koje se oni sa njom suočavaju. Akcionim planom za poglavlje 23 predviđene su antikorupcijske mere, međutim, dometi njegovog delovanja i nakon revizije ostaju vrlo ograničeni. U praksi, Akcioni plan trebalo bi da predstavlja značajan instrument u borbi protiv korupcije za sve građane, međutim, još uvek, postoje velika ograničenja u njegovom sprovođenju.
Nezavisno i slobodno izveštavanje medija o različitim slučajevima korupcije trebalo bi da odvrati od posezanja za koruptivnim metodama. Međutim, iako mediji predstavljaju neophodan preduslov za objektivno informisanje građana, dosadašnji rad REM-a kao i rad Javnog servisa pospešuju atmosferu u kojoj građani i dalje ostaju nedovoljno informisani i zarobljeni. Izveštavanje medija o korupciji, kao i načini na koje se mediji u Srbiji finansiraju i odnose prema javnosti, još jedan su od razloga zašto je važno edukovati građane o ovoj temi.
Rastući indeks korupcije jasno se odražava i u polju javnih nabavki, koje bi trebalo da predstavljaju glavni alat za antikorupciju. Nedovoljna transparentnost i manjak kontrole u njihovom sprovođenju, najjasnije su bili izraženi u sektoru zdravstva tokom pandemije virusa korona. Procene su da od 4 milijarde evra koliko se potroši godišnje za javne nabavke u Srbiji, 1 milijarda bude potrošena bez pokrića. Primeri korupcije mogu se naći i u okvirima organizacija civilnog društva, te je neophodno pružiti adekvatnu obuku kako bi se ojačala njihova otpornost na korupciju i sprečilo širenje korupcije van organizacije.
Netransparentnost i zamagljenost procedura koje se odvijaju u državi, jasno se ogledaju u odnosu prema dostupnosti informacija od javnog značaja. Iako bi svi građani trebalo da imaju pristup ovim informacijama, one se u najvećem broju slučajeva uskraćuju iz različitih i nedovoljno određenih razloga. Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dodatno ugrožavaju pravo građana na informisanost ostavljajući postojeće probleme nerešenim. Uloga kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja od velike je važnosti za ostvarivanje prava građana na informisanost. Edukovanjem građana o tome šta su informacije od javnog značaja i na koji način mogu doći do njih, Poverenik štiti njihova prava koja su im neretko uskraćena.
O antikorupcijskim merama, značaju njihovog sprovođenja kao i jačanju otpornosti organizacija civilnog društva na korupciju, govorili smo na treningu “Antikorupcija i društvo, Srbija u 2021. godini” koji je organizovala Beogradska otvorena škola u okviru projekta “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji” koji se realizuje uz podršku Kraljevine Švedske.
Trening je održan u Sokobanji od 23. do 25. juna tokom koga su predstavnici jedanaest partnerskih organizacija civilnog društva i medija imali prilike da u saradnji sa predavačima unaprede svoja znanja i veštine na temu borbe protiv korupcije.
