BEOGRAD – Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU, 39% mladih (15-30 godina) podržava, 33% nije za ulazak, dok 28% mladih ne zna, navodi se u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2021. koji je juče objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Ovo predstavlja promenu u odnosu na prošlogodišnji Alternativni izveštaj, kada je podršku članstvu je davalo 33% mladih, dok mu se protivilo 46%.
“Ukoliko se uporede rezultati sa prethodnim godinama, prekinut je trend pada podrške članstvu i ponovo je više mladih koji podržavaju ulazak Srbije u EU nego onih koji ne podržavaju, što je Alternativni izveštaj poslednji put zabeležio 2018. godine”, navodi se u izveštaju.
Ipak, dodaje se da mladi i dalje podržavaju članstvo manje u odnosu na opštu populaciju.
Na pitanje kakva im je prva reakcija na pojam EU, 49% mladih odgovara da je neutralna, da je negativna odgovara 30%, a da je pozitivna samo 21%. I ovde je došlo do pada negativne reakcije u odnosu na 2020. godinu, kada ju je imalo 40% ispitanika.
“Opšta ocena je da se, u odnosu na 2020. godinu, pozitivan stav mladih o EU nije toliko povećao koliko se smanjio negativan stav, odnosno povećao broj mladih koji zauzimaju neutralan stav prema EU. Nalazi iz 2021. bliži su nalazima iz ranijih izdanja Alternativnog izveštaja (2017–2019), što ukazuje na to da je 2020. godina možda bila izuzetak po intenzitetu negativne reakcije prema EU. Jedno od mogućih objašnjenja ove pojave jeste reakcija medija u Srbiji na sporost EU u dopremanju pomoći Srbiji tokom prvih nedelja pandemije koronavirusa, što je dobilo izrazito negativan tretman u većini medija”, stoji u izveštaju.
Na pitanje zašto Srbija još nije postala članica EU, najviše mladih (58,1%) se slaže da je to zato što Srbija ne želi da prizna nezavisnost Kosova. Sledi ocena da Srbija nije sporvela neophodne reforme za članstvo (57,9%) i da ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava (56%).
Većina mladih za demokratiju, ali i za jakog lidera
Na pitanje da li je demokratija najbolji oblik vladanja, 44% mladih odgovara da jeste, 27% da nije a 24% da ne zna. Upitani da li je Srbiji potreban jak vođa i lider koga će narod slediti, pozitivno odgovara 49% mladih a negativno 34%.
“Nakon što je 2019. i 2020. godine više od polovine mladih smatralo da je Srbiji potreban jak vođa, taj broj je sada ponovo ispod 50%. Generalni trendovi – da većina mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladanja, ali i da je Srbiji potreban jak vođa – nastavljaju se i u ovom izveštaju”, navodi se.
U spoljnoj politici, ubedljiva većina (45%) mladih smatra da Srbija treba da balansira između istoka i zapada. Oko 17% smatra da Srbija treba u spoljnoj politici da se osloni na Rusiju i Kinu, a 13% na EU i SAD.
Upitani šta bi podržali u hipotetičkoj situaciji u kojoj bi Srbija morala da se opredeli između istoka i zapada, mladi su polarizovani – 48% bi odabralo zapad, a 52% istok.
Kada je reč o politici Srbije prema Kosovu, najpopularnija opcija i ove godine je da Srbija treba da nastavi na povlačenju priznanja (26,7%), sledi opcija da radi na pomirenju Srba i Albanaca a pitanje statusa ostavi za kasnije (21,9%) i da u odgovarajućem momentu povrati punu vlast na Kosovu vojnim sredstvima (18,7%). Podršku priznanju Kosova pruža 6,8% mladih.
Kada je reč o saradnji sa NATO-om, 51% mladih smatra da Srbija ne treba da ima nikakvu saradnju sa ovim vojnim savezom, 23% je protiv članstva ali ne i protiv saradnje, a 7% podržava članstvo Srbije u NATO.