U diplomatskom predstavništvu Evropske unije u Srbiji 1. septembra uslediće primopredaja dužnosti između aktuelnog ambasadora Sema Fabricija i Emanuel Žofre, koji je prošlog meseca imenovan na dužnost novog šefa Delegacije EU u Srbiji. To je dobar povod da se „podvuče crta“ i oceni četvorogišnji mandat Sema Fabricija, koji se po dolasku u Srbiju mogao opisati rečima – Rimljanin, Italijan, Evropljanin.

Tokom te četiri godine, Srbija je najpre ostvarila vidljiv napredak na putu ka EU, ali umesto da se taj tempo nastavi, proces evropskih integracija se usporio, a možda i potpuno zaustavio. Srbija je ostala bez otvorenih pregovaračkih poglavlja gotovo pune dve godine, otvorivši poslednje pregovaračko poglavlje u decemobru 2019. godine. Pored toga, po prvi put nakon demokratskih promena 2000. godine, okarakterisana je kao tranzicioni ili hibridni režim od strane Fridom hausa, a paralelno sa tim zabeležena su nazadovanja na svim drugim indeksima demokratije i slobode medija, dok je pandemija koronavirusa dodatno pogoršala sveopšte stanje ljudskih prava u zemlji.

Sagovornici EWB-a ocenjuju da Fabrici u Srbiji nije imao lak zadatak, ali i da je mogao da uradi više i jasnije komunicira o problemima na putu Srbije ka EU.

„Dovoljno je pogledati fotografije ambasadora Fabricija prilikom dolaska u Beograd i njegove fotografije na kraju mandata, da bi se zaključilo da je njegov boravak u Srbiji bio prilično iscrpljujući, ali svakako ne dosadan“, kaže za EWB predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić. Prema njenim rečima, njegov boravak u Srbiji obeležiće usporavanje, a potom i zastoj, pa delom i nazadovanje pretpristupnog procesa, posebno u domenu vladavine prava i demokratizacije društva.

Boško Jakšić, spoljno-politički komentator i novinar, ocenjuje da je Fabricijev mandat bio “veoma interesantan”.

“Kada diplomate kažu da je nešto “veoma interesantno”, onda to prevedeno na običan jezik znači da je nešto loše. Četvorogodišnji mandat Sema Fabricija je veoma interesantan”, kaže Jakšić za EWB. 

Učio na greškama prethodnika i držao se dobro naučenih fraza

Da nije dobro konfrontirati se sa srpskim vlastima, Fabrici je mogao da nauči od svog prethodnika Majkla Devenporta, koji je upravo zbog tih kritika ubrzo viđen očima provladinih medija kao državni neprijatelj, strani špijun i čovek koji radi na stvaranju haosa i rušenju Aleksandra Vučića.

Novinarka Danas-a Marija Stojanović za European Western Balkans kaže da je Fabrici itekako vodio računa da ga ne zadesi “zla kob” prethodnika, da ne prođe kao Davenport, te je srpskom režimu kritike delio u razblaženoj formi, zavijajući ih u diplomatske oblande.

“Fabrici jeste ukazivao na neophodnost ispunjavanja kriterijuma iz segmenata vladavine prava, kao i na potrebu usklađivanja Beograda sa spoljnopolitičkim odlukama Unije. Ipak njegov boravak obeležilo je deklarativno zalaganje srpskih vlasti za evropsku integraciju kao “strateški cilj”, dok se u praski premalo uradilo na onome što zvanični Brisel naziva “izgradnja države”, naročito u domenima poput slobode izražavanja i osnovnih prava”, navodi Stojanović.

Deo javnosti Fabriciju se neretko obraćao sa zahtevima da jasnije komunicira stanje demokratije u Srbiji. Tako je proevropska opozicija, u više navrata, otvorenim pismima imala primedbe na rad ambasadora EU.

Jednu od takvih primedbi izazvala je i Fabricijeva izjava iz decembra prošle godine, kada je izjavio da su u Skupštini Srbije preduzeti pozitivni koraciji u smislu preporuka Evropske komisije. Tada su iz Stranke slobode i pravde (SSP) izjavili da Fabrici svesrdno podržava i abolira vlast u Srbiji.

Boško Jakšić kaže da je Fabrici ostao birokratski dosledan sebi, dodajući da je mogao da bude agilniji i pored toga što kao administrativac ne učestvuje u kreiranju politike Evropske unije.

“Odabrao je da bez komentara, uz ceremonijalni osmeh, sluša srpske zvaničnike koji su ga uveravali da je članstvo u EU geostrateško opredeljenje i jedan od spoljnopolitičkih prioriteta. Strpljivo je sve podnosio pa se u javnosti stvorio utisak da se ponašao kao da im veruje”, ocenjuje Jakšić.

On je dodao da je Fabrici imao više vremena za predstavnike vlasti nego opozicije, što jeste normalno tokom ambasadorske službe, ali da je tako dopustio da se u javnosti stekne utisak o još jednom evropskom diplomati koga je Beograd “stavio u džep”.

“Sve vreme se držao skripta koja je doneo na početku mandata. Ceremonijalno je ponavljao oprobane fraze: potreban je odlučniji i brži napretak reformi u oblasti vladavine prava, borba protiv korupcije je ključna za privredu i pristupanje EU…Ponavljao je da treba obezbediti ambijent za nesmetanu realizaciju slobode medija, “pomno je pratio sitauciju ali se pažljivo klonio da išta kaže o tabloidima koji vode vitriolsku kampanju protiv Evropske unije”, smatra Jakšić.

On naglašava da je Fabrici pronalazio različite načine da abolira srpsku vlast koja i dalje, kako kaže nije spremna za istinske reforme.

“Na otvaranju raznih pogona ili ustanova dopustio je da investicije ili donacije Evropske unije budu predstavljene kao krunski uspeh predsednika Srbije, a ne Unije. Krajem 2019. ritualno je najavio nastavak procesa pridruživanja, a 2020. je protekla bez i jednog novog otvorenog poglavlja. Pred odlazak je objasnio da je to zbog izmenjene metodologije i COVID-19, čime je potpuno abolirao srpsku vlast koja i dalje nije spremna za istinske reforme.

Jelica Minić ipak navodi da se u opisu misije svakog diplomate, pa i šefa Delegacije EU u Srbiji, ne nalazi direktno i bučno angažovanje u društvenim i političkim procesima zemlje u kojoj službuje, što ne znači da treba izbegavati da se prenesu poruke zemlje ili organizacije koju predstavlja, ma koliko nepovoljne i neprijatne one bile.

„Uvek je veoma važan način komunikacije, inače rezultat može biti kontraproduktivan – doživljaj EU kao neokolonijalne sile koja deli lekcije i ispostavlja zahteve. Treba podsetiti da je proces integracije u EU dobrovoljan sa obe strane. Ali, sa druge strane, nije dobro ni pothranjivati iluzije“, kaže Minić.

Ona ističe da ako se prate izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u pretpristupnom procesu, može se videti da su ocene sve oštrije, a da Delegacija EU veoma utiče na sadržaj izveštaja. Minić dodaje da treba uzeti u obzir i ljudski faktor.

„Italija je iskreni prijatelj Srbije i dosledno podržava dalje proširenje. Ona ima i neposredne interese, budući da je tradicionalno jedan od glavnih ekomomskih partnera naše zemlje. Koliko god pristupom ambasadora Fabricija dominiraju obaveze jednog činovnika Evropske službe za spoljne poslove, verujem da se u Beogradu osećao kao kod kuće i nikada prema svojim privremenim sugrađanima nije pokazivao aroganciju i potcenjivanje. Pre bi mu se moglo zameriti da se identifikovao sa jednom vrlo složenom sredinom u kojoj je proveo četiri godine, pa je zato za nju imao razumevanja“, ocenjuje predsednica EPuS-a.

Tih na veličanje Kine i Rusije

Svečani doček kineske pomoći i izrazi zahvalnosti “bratu Siju” – slike su koje su obeležile početak pandemije koronavirusa u Srbiji. Na ponašanje srpskih vlasti (zvanično) posvećenih putu ka EU, odgovorio je tada Visoki predstavnik EU, koji je primetio da je “smešno” da samo Kina dobija bilborde zahvalnosti na beogradskim ulicama, kada pomoć dolazi i iz EU.

Na komentar šefa misije EU u Srbiji čekalo se gotovo šest nedelja, a tada je na pitanje televizije N1 šta misli o predsednikovoj izjavi da je solidarnost EU samo bajka na papiru, Fabrici je odgovorio uopšteno, uveravajući građane Srbije da ta solidarnost postoji.

„Mislim da je predsednik već odgovorio šta misli o evropskoj solidarnosti, dao vam je brojeve, a na našem vebsajtu imate sve detalje naše solidarnosti na delu“, odgovorio je Fabrici tada.

Jelica Minić smatra da je Fabrici tokom pandemije postupao kako su prilike nalagale, te da je štitio interese Evropske unije, tako što je pustio da vreme radi za nju.

„U prvom talasu pandemije EU je izneverila očekivanja čak i njegove Italije. Kada su počeli da se pojavljuju bilbordi sa porukama ljubavi prema Kini, bilo je još rano da se ukazuje na odsustvo bilo kakvog ukazivanja na pomoć EU, jer je nije ni bilo“, ističe Minić.

Da ponašanje Fabricija tokom vanrednog stanja nije za zameriti smatra i Boško Jakšić, naglašavajući da zbog opšte konfuzije on nije mogao da štiti interese EU jer ni EU nije znala šta je njen kolektivni interes.

„Brisel je reagovao tek kada je uvideo propagandne štete na kojima je Kina izgradila “čelično prijeteljstvo” sa Srbijom. Posle je Fabrici poručivao “Bravo Srbijo” zbog borbe protiv panedmije dok su drugi u zemlji tražili punu istinu o žrtvama, troškovima, dugoročnim planovima borbe”, kaže Jakšić.

On naglašava da je ipak mnogo važnije da i na na kraju njegovog mandata većina građana Srbije i dalje misli da su Rusija i Kina najveći prijatelji i donori.

“Na kraju njegovog mandata većina građana Srbije i dalje misli da su Rusija i Kina najveći prijavlji i donori. To znači da nije odradio posao koji mu je poveren”, kaže Jakšić.

Diplomatsko držanje vredno sećanja

Tokom mandata Sema Fabricija u Srbiji su završeni brojni projekti finansirani od strane Evropske unije, koje je Fabrici promovisao. Za vreme njegovog službovanja u Srbiji, između ostalog, nakon pet godina, završena je i rekonstrukcija tvrđave Golubac, sada već obavezne turističke destinacije u Srbiji. Neretko je sa studentima razgovarao o odnosima Srbije i Evropske unije, a uvek bio prvi u koloni kao borac za LGBTI prava u Srbiji.

Kako navodi za EWB Jelica Minić, ambasador Fabrici bio je prilično vidljiv, delovao dobronamerno, posebno sa građanima, imao je dobru komunikaciju sa vlastima, ali ni mišljenje civilnog društva nije bilo zanemareno.

“Trebalo je levitirati između različitih pristupa zemalja članica EU prema Srbiji i proširenju i nekako ohrabriti razočaranu javnost u Srbiji. On je sve to nosio na svoj način i mada ima zamerki da je isuviše nastojao da svi budu zadovoljni, nije za sobom ostavio previše izneverenih očekivanja. U svakom slučaju, hvala ambasadoru Fabriciju što je delio naše muke i pokušavao da nam pomogne. Nije mu bilo lako“, navodi Minić.

Ona dodaje da je sigurno moglo da se uradi više i bolje, ali su okolnosti, posebno u poslednje dve godine bile potpuno na štetu šire i uspešnije komunikacije, posebno sa građanima.

Novinarka Danasa smatra da će Fabricija građani moći da pamte i po diplomatskom držanju, u pravom smislu te reči, kao i po doziranom pojavljivanju u medijima i na javnim događajima.

„Meni je, na primer, „zapalo za oko“ kako je stoički izdržao pežorativne opaske koje je u njegovom prisustvu prošle godine prilikom donacije vakcina izrekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na račun tadašnjeg šefa diplomatije Ivice Dačića: „Pazi se, Sem, Ivica voli da se grli“. Sigurno je da ne bi svako mogao da ostane priseban u takvim trenucima, ali je Fabriciju pošlo za rukom da se „ne spusti“ na Vučićev nivo prizemnih šala“, zaključila je Stojanović.