Ona je govoreći u petak, 11. juna 2021, na Ministarskoj konferenciji Saveta Evrope na panelu o Akcionim planovima za povećavanje bezbednosti novinara takođe rekla da se "na novinare vrši stalni pritisak, oni se ne osećaju sigurno dok rade svoj posao, odnosno da su oni meta pretnji putem društvenih mreža, dok je prošle godine na julskim protestima postao evidentno visok nivo nerazumevanja novinarstva od strane policajaca i građana”.
“Prošle godine usvojena je Medijska strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Jedan deo medijske strategije odnosi se na bezbednost novinara i prema AP-u, većinu aktivnosti treba obaviti do kraja 2022, osim rada na usklađivanju kriterijuma za napade i pritiske na novinare i analizi regulatornog okvira koji treba da bude završen do kraja ove godine. Vlada je osnovala dve radne grupe u vezi sa medijskom strategijom, jednu radnu grupu za praćenje sprovođenja Akcionog plana za države članice i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara”, naglasila je Babić.
Ona je podsetila da su "u decembru 2016. novinarska i medijska udruženja potpisala su Sporazum o saradnji i mere za podizanje nivoa bezbednosti novinara kod Republičkog javnog tužioca i Ministarstvo unutrašnjih poslova, te je osnovana Stalna radna grupa".
"Kroz Sporazum je uspostavljen mehanizam kontakt tačaka u udruženjima, policiji i tužilaštvima. Akcioni plan za 2021. za ovu grupu uključuje, između ostalog, analize krivičnog zakonodavstva, analizu krivičnog zakonodavstva prethodna komunikacija nadležnih državnih institucija ... Neke od aktivnosti su u toku. AP je ambiciozan, ali videćemo na kraju godine kakvi će biti rezultati", istakla je Babić.
Ona je dodala da je “čitav mehanizam u početku imao poteškoća, međutim nakon sprovođenja obuka za novinare, policiju i tužioce i podizanja nivoa komunikacije između tih grupa, ovaj mehanizam je funkcionisao mnogo bolje”.
“Imamo pojedinačne pozitivne primere, slučajeve u kojima smo brza reagovanja nadlženih institucija, posebno kada prolaze kroz pomenuti mehanizam. Međutim, čini se da su to samo pojedinačni slučajevi koji nisu dovoljni da kažu da je bezbednost novinara podignuta na viši nivo”, istakla je Babić.
Ona je naglasila da je “tokom poslednjih nekoliko godina bilo više inicijativa za uspostavljanje dijaloga sa novinarima i medijskim udruženjima u vezi sa bezbednošću novinara”.
“Naša glavna briga je pitanje da li su ti napori uloženi u svrhu poboljšanja ukupne situacije ili su samo služili cilju ispunjenju zahteva Evropske unije u procesu evropskih integracija. Prema našem mišljenju, dosadašnja praksa pokazuje da oni samo žele da ispune određenu formu, a ne da zaista rade na ovom problemu”, rekla je Babić.
Filipa Arvas Olson, viši savetnica iz švedskog Ministarstva kulture u Odseku za medije i demokratiju, pričala je o situaciji u Švedskoj i tome na kakve izazove su nailazili u odbrani slobode govore.
Sa druge strane, Peter ter Velde, projekt menadžer “PersVeiling”, objašnjavao je kako se u Holandiji sprovodi Akcioni plan i da li je delotvoran.
Pored njih, u panelu su učestovali su Jen Adams, istraživačica saradnica i vodič za inoviacije pri Univerzitetu u Beču, te i Nadim Huri, izvršni direktor “Arab Reform Initiative” i pravni ekspert za medijske slobode.
Projekat Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji" koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.