Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom jučerašnjeg Bledskog foruma da je Beograd posvećen evropskom putu, ali da je u zemljama Zapadnog Balkana smanjen entuzijazam za priključenje Evropskoj uniji, zbog čega region traži druge načine, mehanizme i sredstva kako bi ostvario napredak. Jedno od tih sredstava prema Vučićevim rečima jeste i inicijativa Otvoreni Balkan.

“Sa susedima radimo na zbližavanju i izgradnji mira i bezbednosti u regionu”, izjavio je Vučić uz konstataciju da je Evropskoj uniji posle Bregzita potrebno proširenje, ali da EU ne vidi širu sliku.

“Ne znam u čije ime je pričao predsednik Srpske napredne stranke, ali kod njega i ostalih pripadnika sadašnje vladajuće garniture entuzijazma za evropske integracije nije bilo nikada”, kaže za EWB član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) Srđan Cvijić.

Prema njegovim rečima, kada je reč o većini stanovništva u regionu tačno je da entuzijazam opada.

“Ja za to ne bih krivio Brisel već političare u određenim zemljama članicama EU koji ne podržavaju proširenje u strahu od gubitka na izborima. Kriva je i politička elita na vlasti u regionu, posebno u Srbiji, zato što ne ispunjava elementarne uslove za članstvo u EU, recimo u oblasti vladavine prava i demokratije, pa samim tim olakšava posao evroskeptičnim političarima unutar Unije, koji, mora se reći donekle sa pravom govore, da zemlje regiona nisu spremne za članstvo u EU”, kaže Cvijić.

Svaljivanje krivice na Brisel nije srpski izum

U oceni da entuzijazma ponestaje, saglasne su i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, kao i premijerka Srbije Ana Brnabić.

Tokom Samita Austrija – Zapadni Balkan koji je održan u junu ove godine, ministarka Joksimović kazala je da se o procesu proširenja u Evropskoj uniji mnogo priča, a malo radi, te da kod svih predstavnika regiona “provejava duh manjka entuzijazma kada je reč o evrointegracijama”.

Govereći u Narodnoj skupštini, nakon odluke da se sa Srbijom ne otvore nova poglavlja odnosno klasteri, zbog nedovoljnih reformi pre svega u oblasti vladavine prava, premijerka Srbije izjavila je da postoji dosta razočaranja i frustracija u vezi sa otvaranjem klastera u pregovorima sa EU.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) za European Western Balkans navodi da je pogrešno tražiti odgovornost za pad entuzijazma za evropske integracije u Srbiji isključivo van granica zemlje.

“Na taj način se dezavuiše suština procesa evrointegracije, a to su unutrašnje promene u skladu sa pravilima i standardima EU, i direktno utiče na stavove i raspoloženje građana prema EU. Ukoliko postoji nedvosmislena politička opredeljenost vlasti da se situacija u državi promeni i popravi, onda je Vlada u obavezi da, u sklad sa njenim navodnim strateškim opredeljenjem, obezbedi odgovarajući nivo podrške javnosti”, kaže Majstorović.

Prema njegovim rečima, insistiranje na prebacivanju odgovornosti za nezadovoljavajući tempo evrointegracija isključivo na stranu EU predstavlja alibi za vlastiti nečinjenje, odnosno neispunjavanje preuzetih obaveza.

“Transfer vlastite odgovornosti na EU ili „Brisel“ nije originalno srpski izum. Nažalost, i vlade država članica EU često upiru prstom u istom pravcu kada stvari ne idu željenim tokom. Insistiranje na prebacivanju odgovornosti za nezadovoljavajući tempo evrointegracija isključivo na stranu EU predstavlja alibi za vlastito nečinjenje, odnosno neisupnjavanje preuzetih obaveza. Time se praktično građanima poručuje da nema potrebe da se žuri sa uspostavljanjem funkcionalnog demokratskog parlamentarnog sistema, zasnovanog na slobodnim i fer izborima, partijskom plualizmu, slobodi medija i poštovanju osnovnih ljudskih prava, jer je članstvo u EU neizvesno”, smatra predsednik Upravnog odbora CEP-a.

On ipak napominje da na pad evroentuzijazma u Srbiji svakako utiče i sitaucija unutar EU koja danas nije ista kao što je bila pre pet ili deset godina, te da suočavanje sa unutrašnjim problemima i spoljnim izazovima svakako utiče na entuzijazam EU prema njenom daljem širenju.

Majstorović ocenjuje da na entuzijazam građana Srbije prevashodno utiče ponašanje i rečnik političara na vlasti koji nastoje da odbace kritike koje dolaze od strane evropskih institucija i pojedinih država članica i međunarodnih i domaćih organizacija, posebno kada je reč o stanju demokratije, vladavine prava, slobode medija i osnovnih prava.

“Na taj način, vlast želi da skine odgovornost  za neispunjavanje preuzetih obaveza relativizujući značaj pristupanja Srbije EU i posebno pozivajući se na „bratske“ odnose sa zemljama koje su prepoznate kao „vrednosni rivali“ Unije. Konstantno ukazivanje na odgovornost druge strane ukazuje i na nedoslednost vlasti koje su svojevremeno ukazivale da je reforme na putu ka članstvu u EU potrebno uraditi prevashodno zbog interesa građana Srbije, a ne isključivo članstva u tom klubu”, kaže Srđan Majstorović.

Srđan Cvijić smatra da bi Evropska unija trebalo bi da šalje stanovništvu u regionu jasnu poruku da zemlje Zapadnog Balkana želi u svom članstvu, a političarima da počnu da ispunjavaju uslove za članstvo.

“A kada političari to to ne čine, EU bi trebalo da jasno i eksplicitno ukazuje na razloge zbog čega do napretka u proširenju ne dolazi. U slučaju Srbije ni jedno poglavlje nije otvoreno već duže vremena iz prostog razloga što režim SNS ne ispunjava elementarne uslove da se to učini”, smatra Cvijić.

Srđan Majstorović navodi da bi svaljivanje krivice na Brisel za pad entuzijazma bilo opravdano samo da je Srbija prethodno ispunila svoje obaveze.

“Optužiti isključivo EU za pad entuzijazma u Srbiji bilo bi opravdano da je Srbija prethodno ispunila sve svoje obaveze iz pristupnih pregovora – u potpunosti usaglasila svoje propise i politike sa evropskim, postala funkcionalna demokratija u kojoj se poštuje vladavina prava, sloboda medija i različitost mišljenja – u takvim okolnostima, bilo bi potpuno legitimno tražiti odgovornost druge strane”, kaže Majstorović.

Nedovoljno usklađivanje sa spoljnom politikom EU

Tokom jučerašnjeg boravka na Bledu, predsednik Srbije izjavio je da je sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom razgovarao evropskoj budućnosti Srbije, dodajući da je Srbija svoje obećanje ispunila i podigla nivo usaglašenosti sa spojnom politikom EU.

“Ono što je važno jeste da smo ispunili obećanje da ćemo podići nivo usaglašenosti sa spoljnopolitičkim odlukama EU, podigli smo na više od 62 odsto. Naravno, postoje određena ograničenja koja se tiču kompleksnog uvezivanja interesa Srbije u vezi sa Kosovom, nije to uvek tako jednostavno kao što ljudima izgleda”, izjavio je predsednik Srbije, prenosi N1. 

Natan Albahari iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) za EWB ističe da ako se pogleda sa suštinske stranke, bitnije su pojedinačne akcije u usklađivanju od samih procenata.

“Bitna je vrsta akcija sa kojima se mi usklađujemo. Na primer, težina usklađivanja sa nekom politikom prema Zimbabveu nije ista kao i težina kada se usaglasimo prema nekim suštinskim pitanjima vezanim za Kinu, region ili Rusiju. Te pojedinačne stvari su bitnije nego sami procenti. To je i veći problem za Srbiju, jer nije bitno ako se uskladimo sa nekim rezolucijama i time podižemo procenat usaglašenosti, ako smo sve vreme oko nekih ključnih pitanja vezanih za Rusiju, Kinu ili Bliski istok neusaglašeni” kaže Albahari.

On podseća da je nivo usaglašenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, kada se gledaju samo apsolutni brojevi, varirao gore-dole u poslednjih pet godina.

“Mi smo imali najveće usaglašavanje 2015/16. godine, kada smo dostigli oko 70 odsto, ali generalno gledano variramo na nekih 60 posto. Ne mislim da je to dovoljno da bi bilo ko rekao da je to odličan napredak, kada se vrtimo u istom okviru proteklih godina. Kada bi se Srbija na primer do kraja godine dostigla 80% to bi već neko primetio i moglo bi se reći da je to značajna razilika i da se tok menja”, smatra Albahari.

On ipak napominje da Srbija i onda kada se usaglašava sa spoljnom politikom EU, to radi zato što mora a ne zato što želi.

“Podsećam na izjavu predsednika Srbije da se Srbija usaglašava skriveno i tiho sa odlukama međunarodne zajednice. Šta to znači, kako se vodi skrivena i tiha politika? Da li to znači da postoji strah od Kine i Rusije od donošenja nekih odluka ili ipak nije poželjno da se zna da postoji usaglašavanje sa odlukama aktera i organizacije koje svakodevno tabloidi u Srbiji napadaju, poput EU i Amerike”, kaže Albahari i dodaje da se ovakve stvari sve više vide Briselu, ali i u Berlinu.

Kako kaže, sve više i više se čuju glasovi u državama članicama koje se odnose na pitanje koliko je Srbija iskrena u politici koju vodi, kao i kako se politika evropskih vrednosti odražava u našim akcijama prema susedima ili trećim zemljama.

“Ako mi pričamo jedno u Briselu i to sve gledamo kao tehnički, a onda odemo u Rusiju i Kinu i iskritikujemo EU, to se vidi i to dovodi do pitanja – ako vi sad trčite u Kinu i branite njene stavove koji nisu stav EU, u kom trenutku će Srbija promeniti taj stav iz iskrenih namera“, naglašava Albahari.

On upozorava da Srbija mora 100 posto da se uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije kako bi postala njena članica, ali da se to ne može dogoditi preko noći.

„Ne možemo mi sa 60 posto koje ćemo možda ostvariti do kraja ove godine da momentalno dođemo na 100 posto, to je nemoguće, jer bi to značilo da se kompletna srpska spoljna politika preokrene, što je nemoguće“, ukazuje Albahari.

Srđan Majstorović za naš portal ocenjuje da napredak koji je spomenuo predsednik Srbije nije vidljiv svim članicama EU na isti način i da će krajem godine biti veoma teško uspostaviti konsenzus o daljim koracima i eventualnom otvaranju klastera u pristupnim pregovorima.

Ključna oblast za dalji napredak Srbije su funkcionisanje demokratskih institucija i poštovanje vladavine prava. Vlada Srbije je u prethodnom periodu pokušala da ispuni određene obaveze sa čijim se ispunjavanjem kasnilo više godina, tako da ne može da se kaže da nije bilo nikakvog pomaka. Međutim, ovaj pomak je formalnog karaktera i nažalost nije suštinski uticao na unapređenje generalnog stanja demokratije i poštovanje principa vladavine prava u Srbiji”, ističe Majstorović

On podseća da pored toga, još uvek ne postoje obrisi potencijalnog dogovora vlasti i opozicionih stranaka u vezi sa izbornim uslovima, demokratske i regulatorne institucije su mahom i dalje obezvređene, dij se konstantno vrše pritisci, pretnje i napadi na kritički nastrojene medije, organizacije i pojedince.

“Nažalost iz svega navedenog proističe da vlasti u Srbiji proces evrointegracije vide kao svojevrstan „švedski sto“ sa kojeg je moguće izabrati neke mere u cilju unapređenja međunarodnog imidža i/ili podrške glasača, dok se suštinski značajna pitanja za budućnost zemlje i njenih građana i dalje zaobilaze kao preterani politički trošak koji bi mogao oslabiti autokratski karakter vlasti”, zaključuje Majstorović.