Emanuel Žofre preuzeo je dužnost novog ambasadora EU u Srbiji, a po dolasku u Srbiju poručio da mu je cilj da Srbija postane članica EU. Za razliku od biografije Sema Fabricija, biografija Emanuela Žofrea govori o bogatom iskustvu ovog diplomate u komplikovanim društvenim kontekstima.

“Radujem se putovanju po Srbiji u otkrivanju ove velike zemlje i jačanju odnosa Srbije i Evropske unije. Delimo zajednički cilj da Srbiju učinimo novom članicom EU“, napisao je Žofre nakon što je predsedniku Srbije uručio akreditivna pisma, čime je i zvanično preuzeo dužnost šefa Delegacije EU u Srbiji.

Da novi ambasador neće imati lak zadatak, govori činjenica da u Srbiju dolazi u trenutku kada Srbija pune dve godine nema nikakav vidljiv napredak na svom putu ka EU. Žofre dolazi u zemlju koja više nije na na listi demokratskih zemalja, prema podacima Fridom hausa, a paralelno sa tim država beleži ozbiljna nazadovanja na svim indeksima demokratije i slobode medija.

Pre dolaska u Srbiju, Žofre je četiri godine proveo kao ambasador EU u Izraelu, a pre toga bio je Šef odeljenja Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) za demokratiju i posmatranje izbora, kao i savetnik za Severnu Afriku i Bliski istok. Diplomatsko iskustvo sticao je i u Delegaciji Evropske unije Njujorku kao i u Tel Avivu. Žofre je doktorirao istoriju međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Firenci a magistrirao evropske studije na Evropskom koledžu u Belgiji.

Prema onome što se može čitati iz izraelskih medija, Žofre je bio glasan po pitanju ljudskih prava i demokratije u Izraelu. Tako se u izraelskim medijima može pronaći njegov otvoreni sukob sa Netanjahuovom vladom, kada je iznet predlog o takozvanoj jevrejskoj državi. Tako je Žofreova izjava da jedan od zakona koji je predložila tada vladajuća partija Likud „miriše na rasizam“ izazvala diplomatski sukob i oštre reakcije vlade u Izraelu.

„Činjenica da EU šalje u Srbiju čoveka poput Emanuela Žofrea, ekperta koji ima značajno iskustvo kada su u pitanju komplikovani društveni konteksti, s obzirom na to da je bio u Izraelu, a istovremeno radio u EEAS gde je bio šef odeljenja za demokratiju i nadgledanje izbora, sve to nam govori da je EU svesna da je neophodno za nju da poveća stepen njenog angažmana“, kaže za EWB istraživač Centra za evropske politike (CEP) Strahinja Subotić.

On je istakao da su zbog Žofreovog prethodnog iskustva i velika očekivanja od njegovog mandata, pogotovo uzimajući u obzir da su u 2021. imidž EU i njena mogućnost da izdejstvuje određene promene u Srbiji ozbiljno oslabljeni ukoliko se napravi poređenje sa periodom od pre pet godina ili kada je Srbija otvorila pregovore 2014. godine.

Vladavina prava i izbori u fokusu Žofreovog angažmana?

„Nijedni izbori nikada nisu savršeni. Uvek ih treba poboljšati i zbog toga je toliko važno da međunarodni posmatrači mogu da donesi dobar skup preporuka za prilagođavanje izbornog procesa države u koju su poslati“, jedna je od Žofreovih izjava za vreme njegovog služobanja u EEAS-u u sektoru za demokratiju i izbore.

Prema njegovom mišljenju prisustvo međunarodnih posmatrača može biti snažan podsticaj za odvraćanje od izbornih prevara ali i nasilja.

„Njihov rad se takođe može pokazati dugoročno važnim, doprinoseći poboljšanjima na budućim izborima, podstičući mir i razvoj i olakšavajući demokratske procese u zemlji“, smatra Žofre.

Strahinja Subotić za EWB ističe da je EU svesna da u Srbiji postoji koncentracija moći, ali da je pitanje koliko će novi ambasador na tom planu u moći da izdejstvuje.

„Sledeće godine u Srbiji se odbržavaju izbori, Evropska unija je svesna da će pogotovo predsednički izbori  biti prekretnica kada je u pitanju koncentracija moći. U tom smislu očekujem da će EU imati detaljan monitoring, ali je upitno u kojoj meri novi ambasador u to planu moći da izdejstvuje značajnije promene psoebno imajući u vidu da je vlast u Srbiji apsolutno u ovom trenutku centralizovana i deluje da ne postoje izgledi da može doći do prodemokratskih promena u Srbiji“, kaže Subotić.

Prema njegovim rečima, osim izbora, u fokusu Žofreovog mandata biće i vladavina prava, s obzirom na činjenicu da svi međunarodni indikatori, ali i podaci organizacija civilnog društva kao i izveštaji Evropske komisije, pokazuju da Srbija na ovom polju nazaduje.

„Mislim da će Evropska unija značajnije da poradi na nekim slučajevima kao što je tabloidizacija i targetiranja organizacija civilnog društva u provladinim medijima. Takve stvari ne smeju ostati bez odgovora i ja očekujem da će novi ambasador snažno pritiskati ovu vlast i komunicirati kako se ovakva targetizacija civilnog društva ne bi ponovila“, smatra Subotić.

Pitanje eksternih aktera, kako navodi Subotić, biće treća važna tema za novog ambasadora EU u Srbiji.

„Ukoliko uporedimo EU pre pet godina kada su u pitanju eksterni akteri, mi možemo videti da države poput Kine osvajaju srca građana. Definitivno će novi ambasador imati zadatak da osnaži komunikacionu strategiju EU i da na taj način bolje usmerava poruke prema građanima“, kaže Subotić.

Kako ističe, osnaživanje te komunikacije moraće da ide u pravcu ukazivanja na benefite budućeg članstva u EU i trenutnog pristupnog procesa, ali i činjenice da je EU najveći donator u Srbiji kada su u pitanju bespovratna sredstva.

„Sve to će biti celokupni paket koji će pretpostavljam biti na agendi novog ambasadora. Velika su očekivanja i nadam se da će se novi ambasador još više osloniti na civilno društvo u ostvarivanju svojih aktera“, zaključio je Subotić.

Pred novim šefom EU u Srbiji Emanuelom Žofreom će biti izazov da donese „novu energiju“ u odnose Srbije i Unije a njegovo bogato iskustvo daje nadu da on ima kapaciteta za to.