BRISEL / BEOGRAD – Posrednici u dijalogu vlasti i opozicije iz Evropskog parlamenta predložili su osnivanje privremenog nadzornog tela za medije, koji bi se sastojao od jednakog broja članova Regulatornog tela za elekotronske medije (REM) i “predstavnika koje predlože kofasilitatori dijaloga”, stoji u nacrtu radnog dokumenta za drugu fazu međupartijskog dijaloga.

Kako je naš portal ranije saznao od izvora iz EP, evroparlamentarci su u prvoj verziji dokumenta eksplicitno naveli da bi članovi ovog tela trebalo da dođu iz civilnog društva, ali to je odbio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, koji ko-predsedava ovim procesom.

Zadatak nadzornog tela bio bi da izradi nacrt obavezujućeg pravilnika za javne medijske servise (RTS i RTV), a predloženo je i da prati njegovu primenu. U pravilnicima bi se, prema dokumentu, između ostalog propisalo koje aktivnosti javnih funkcionera bi se smatrali zloupotrebom službenog položaja u kampanji, a njegovo usvajanje predviđeno je za 30 dana od postizanja dogovora u međustranačkom dijalogu.

Podsetimo, tokom prethodne faze Međustranačkog dijaloga, krajem 2019, izrada pravilnika i nadzor nad njihovom primenom bila je poverena isključivo Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Za drugu fazu dijaloga bar dve grupe opozicionih stranaka, jedna oko Stranke slobode i pravde i Demokratske stranke, a druga oko Socijaldemokratske i Nove stranke, predložile su osnivanje ad-hok tela koje bi se bavilo medijima umesto REM-a.

Takođe, u prvoj fazi međustranačkog dijaloga zloupotreba funkcije u kampanji nigde se nije eksplicitno navodila kao problem koji treba rešiti, što je sada slučaj.

Nacrt radnog dokumenta i ove godine, kao i tokom prethodne faze međustranačkog dijaloga, predviđa monitoring medija, ali se eksplicitno pominje da metodologija monitoringa mora da sadrži i tonalitet (pozitivan ili negativan) kojim se predstavljaju kandidati, i da se metodologija mora izraditi u transparentnom procesu uz moguće konsultacije sa predstavnicima koje imenuje Međustranački dijalog.

Za prethodne izbore, 2020. godine, metodologiju monitoringa izradio je i primenjivao REM, a neke od kritika upućene metodologiji su se odnosile na odsustvo tonaliteta. Metodologija je kritikovana i zbog toga što nije uključivala vreme posvećeno funkcionerima vladajućih stranaka koji nisu bili formalno kandidati na izborima, uključujući i predsednika Republike.

Ono što je novina u odnosu na prvu fazu Međustranačkog dijaloga jeste pominjanje “održivih mehanizama” putem kojih će Javni servis obezbediti pluralizam mišljenja u njegovim programima, uključujući i vreme opoziciji da iznese svoje stavove u informativnim programima. Ne precizira se dodatno kako bi “održivi mehanizmi” mogli da izgledaju.

Što se tiče drugih aspekata izbornog procesa, nacrt dokumenta predlaže da se Republička izborna komisija dodatno proširi privremenim članovima koji nisu predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, koja je posle bojkotovanih izbora 2020. ostala gotovo bez opozicije.

Od konkretnih mera još se predlaže da se podaci o upisu u birački spisak objavljuju periodično, kako bi se povećalo poverenje u njegovu tačnost, kao i da se sprovede obuka biračkih odbora i izrade se jasna pravila za njihov rad, uz mogućnost žalbe zainteresovanih strana na sam izborni dan. Obuka biračkih odbora bila je deo i mera usvojenih u dijalogu 2019.

Kada je reč o pritisku na birače, koji je takođe bio u fokusu više opozicionih platformi, nacrt dokumenta iz EP ne predlaže novi mehanizam, već naglašava da bi organi odgovorni za sprečavanje pritisaka trebalo da imaju efikasne mere i procedure za to, uključujući i zaštitu uzbunjivača.

Tokom prethodne faze Međustranačkog dijaloga, 2019. godine, pritisci na birače nisu bili pomenuti u takozvanom implementacionom dokumentu.

Preostale mere, koje su takođe novina u odnosu na prvu fazu, odnose se na uvođenje distributivnog ključa političkog oglašavanja na Javnom servisu, limite za donacije, troškove kampanje i preduzimanje mera kako bi se podaci o prihodima i rashodima u kampanji objavili pre izbornog dana.

Sve mere u dijalogu trebalo bi sprovesti, navodi se u nacrtu dokumenta, šest meseci pre prvih sledećih izbora. Ukoliko oni budu održani 3. aprila 2022. godine, kako je predložila vlast, ostalo je nešto manje od mesec dana, tačnije do 3. oktobra, kako bi se mere sprovele. Naredni sastanak vlasti i opozicije, uz prisustvo posrednika, održaće se 17. i 18. septembra.