BEOGRAD –  Stanje demokratije u Srbiji stagnira, a za bilo kakvo poboljšanje kvaliteta demokratije potrebno je omogućavanje fer i slobodnih izbora, zaključeno je tokom predstavljanja novog izveštaja Centra savremene politike (CSP) „Stanje demokratije u Srbiji 2021“.

Aleksandra Tomanić, direktorka Evropskog fonda za Zapadni Balkan (EFB), koji je podržao događaj, izjavila je da je važno očuvati uspomenu na 5. oktobra bez ozbira na razočaranja koja su usledima.

„Danas nemamo ni nade ni optimizma, a to dosta govori o stanju kom se zemlja nalazi danas. Kada se pogledaju međunarodni indikatori, mi smo na putu ka dnu, a na dnu se nalazimo u „dobrom“ društvu“, ocenila je Tomanić.

Prema njenim rečima, danas ni članstvo u Evropskoj uniji više nije garant za demokratsko društvo, niti je proces pristupanja garant da će se do demokratskih institucija doći.

„Srbija se danas nalazi u trenutku u kom možemo da ostanemo i bez demokratije i bez procesa pristupanja. Zbog svega toga imamo još mnogo da naučimo“, rekla je Tomanić.

Izvršni direktor Centra savremene politike (CSP) Nemanja Todorović Štiplija istakao je da odabir datuma za predstavljanje izveštaja nije slučajan, s obzirom da je peti oktobar simbol demokratskih promena.

On je objasnio da ovogodišnji izveštaj CSP-a predstavlja svojevrsno zaokruživanje stanja i kvaliteta demokratije u Srbiji u prethodnih pet godina, od kad se izveštaj objavljuje.

Zamenik ambasadora Švedske u Srbiji Pjer Dutri  izjavio je da je objavljeni izveštaj Centra savremene politike primer kako organizacije civilnog društva mogu da učestvuju i pomognu dijalogu na temu demokratije u Srbiji.

Milorad Bjeletić, direktor Beogradske otvorene škole izjavio je da BOŠ godinama podržava objavljivanje ovakvog izveštaja, koji nažalost pokazuju da neke stvari u Srbiji nisu redu.

Programski direktor Centra savremene politike (CSP) Nikola Burazer izjavio je pitanje kvaliteta demokratije, odnosno demokratskih institucija od ključnog značaja za proces pristupanja, ali da se ta tema izgubila u realnosti stabilokratije.

„Prošle godine, naš izveštaj iz senke bio je negativniji nego ovogodišnji. Ta godina bila je puna problema, a jedan od njih su svakako najkontroverzniji izbori nakon 5. oktobra. Izveštaj je ove godine manje dramatičan u odnosu na prethodni, ali opet mi govorimo o odsustvo napretka ili stagnaciji, što je samo po sebi negativno“ rekao je Burazer.

On je napomenuo da su neke oblasti u kojima se video određeni napredak, kao što je na primer rad parlamenta, nedovoljne.

„Sva poboljšanja u radu parlamenta su uslova, a kada uzmemo u obzir da u njemu nema opozicije, onda vidimo da je parlament zapravo poligon za napade na medije, civilno društvo i opoziciju“, istakao je programski direktor i koautor izveštaja Centra savremene politike.

Docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević saglasan je u oceni da ovakav izveštaj podseća na stanje u om živimo i na ključne nedostatke i mane.

„Jako je važno to dokumentovati i objašnjavati. Mi jesmo ušli u jednu fazu stagnacije, ali skoro da smo se kao društvo sa tim pomirili. Više nikome nije šokantno kada za Srbiju kažu da je na primer hibridni režim“, ocenio je Spasojević.

On je naglasio da su za kvalitet demokratije izbori ključna stvari, jer ako u kampanji ne postoje kakvi takvi fer i pošteni uslovi, onda ni ostali elementi demokratiju nemaju smisla.

„Institucije mogu da rade iako nisu snažne, ako u političkoj areni postoji neki balans. Mi vidimo koliko je važno da one budu snažne onda kada se nađu pod pritiskom. Danas vidimo da onog trenutka da kada se institucije nađu pod nešto jačim pritiskom, mi vidimo koliko je važno da one zapravo budu snažne, i da u njih ulažemo“, rekao je Spasojević.

Snježana Milivojević profesorka Fakulteta političkih nauka, odgovarajući na pitanje o stanju medija u Srbiji, istakla je da država na sva vrata ulazi u medijsku oblast.

„Država na sva vrata ulazi u medijsku oblast, kao vlasti, kao finansijer, kao polarizator i između ostalog i kao ustanova koja direktno podriva medijsko tržište, što pokazuje primer Telekoma“, izjavio je ona.

Prema njenim rečima mediji u Srbiji zarobljeni su od strane političke i biznis elite, koje medije kontrolišu, koriste kao propagandna sredstva za cementiranje trenutne vlasti.

Ona je ocenila je pored toga poverenje u medije minorno, jer vlasti aktivno radi na podrivanju političke i demokratske uloge medija.

Srđan Cvijić, član Savetodavne grupe za Balkan (BiEPAG), govoreći o petom oktobru, izjavio je da je to dan slobode, bez obzira na sve ono što se nakon toga dogodilo.

„Siguran sam da ćemo jednog dana na ovaj period od 2014. do danas, period potpunog urušavanja demokratskog sistema, gledati kao na jednu tešku dečju bolest“, ocenio je Cvijić.

Bojana Selaković ispred Građanskih inicijativa izjavila je da je civilno društvo imalo važnu ulogu u dostizanju demokratskih promena u Srbiji, ali da ono danas nije isto kao i da je sada heterogeno.

„Civilno društvo više nije isto, niti se posmatra na isti način. Ono je danas heterogena skupina, a svi ti delovi na različite načine doprinose stanju demokratije“, izjavila je Selaković dodajući da danas postoje i one OCD koje sužavaju prostor za rad onim organizacijama koje su prema vlastima kritične.