Centar savremene politike / European Western Balkans objavio je izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2021“. Oslanjajući se na kriterijume za članstvo u EU iz Kopenhagena, kao i izveštaje Evropske komisije o državama kandidatima, „Stanje demokratije u Srbiji 2021“ pokriva pet oblasti: izbore, rad parlamenta, upravljanje, civilno društvo i slobodu izražavnja.
“Stanje demokratije u Srbiji 2021” peti je po redu godišnji izveštaj iz senke koji Centar savremene politike / EWB objavljuje na ovu temu, a pokriva period od oktobra 2020. do septembra 2021. godine.
“Od 2017. godine, kada izlazi prvi izveštaj iz senke Centra savremene politike o stanju demokratije u Srbiji, došlo je do jasnog i ubedljivog slabljenja demokratskih institucija, kako po ocenama stranih, tako i domaćih organizacija i stručnjaka”, navodi se u uvodu.
Kako se dodaje, nakon kontroverznih parlamentarnih i lokalnih izbora u junu 2020, ali i drugih ozbiljnih problemima pokrivenih prethodnim izveštajem, postavljeno je pitanje da li je Srbija još uvek demokratska zemlja, kao i da li se zbog toga udaljava od članstva u Evropskoj uniji.
“Godinu dana kasnije, oba pitanja ostaju otvorena. U Srbiji funkcioniše skoro pa jednopartijski parlament bez opozicije, civilno društvo i mediji se nalaze pod pritiskom, dok je medijski pluralizam još ugroženiji. Sa druge strane, Srbija nije napravila ni najmanji korak ka članstvu u Evropskoj uniji u poslednjih godinu dana, ne otvorivši nijedno novo poglavlje ili klaster u ovom periodu”, navodi se.
U izveštajnom periodu, navodi se u dokumentu, pokrenuti su procesi radi popravljanja izbornih uslova, ali za sada nema dokaza da je ijedan od ovih procesa značajnije unapredio izborne uslove.
Kada je reč o radu parlamenta, u izveštaju se navodi da je period u kojem u Narodnoj skupštini Republike Srbije nema nivoa pluralizma uobičajenog za demokratske države, a koji traje preko dve godine, ukazuje na sada već duboku krizu parlamentarizma u Srbiji.
“Ovaj kontekst oduzima suštinski značaj svim proceduralnim poboljšanjima koja su se u međuvremenu javila. Ona će se moći smatrati suštinskim poboljšanjem u radu parlamenta ako se zadrže i u sazivima u kojima budu bile predstavljene relevantne opozicione organizacije”, stoji u izeštaju.
Prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva (OCD) nastavlja trend sužavanja, iako su formalno preduzete određene mere za njihovo uključivanje u proces izrade određenih propisa.
Izveštaj ističe da u podrivanju rada OCD značajnu ulogu nastavljaju da imaju i fantomski portali poput sada već ugašenog portala Prismotra.
“Ovaj portal je nakon objavljivanja izveštaja Stanje demokratije u Srbiji za 2020. godinu, njegove autore označio kao doušnike Zapada u Srbiji i objavio njihove biografije”
U odeljku o slobodi izražavanja, podseća se da je, sredinom marta, šest novinarskih udruženja istupilo je iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, a kao razlozi navedeni su „napadi na KRIK, ali i kontinuirani napadi na članove i članice ovih udruženja i asocijacija u medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, a koji ostaju bez adekvatne reakcije”.
I u ovom izveštajnom periodu mediji u Srbiji naišli su na mnogobrojne prepreke, od ekonomskih pritisaka kroz sufinansiranje medijskih sadržaja, do SLAPP tužbi, ograničavanja medijskog pluralizma i smanjenja slobodne konkurencije na medijskom tržištu.
Izveštaj je objavljen u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji sporovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku Kraljevine Švedske. Predstavljanje izveštaja 5. oktobra 2021. podržao je Evropski fond za Balkan.
Celokupan tekst izveštaja dostupan je na sledećem linku: Stanje demokratije u Srbiji 2021.