Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji za 2021. godinu pokazuje postojanje napretka u ovoj oblasti. Prema podacima Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, u odnosu na 2014. godinu, kada je objavljen prvi Indeks o rodnoj ravnopravnosti, Srbija je popravila svoj rezultat za 5,6 poena. Iako ovaj Indeks pokazuje dobre rezultate i pruža značajne podatke o položaju u kome se žene nalaze, Srbija je i dalje daleko od društva koje možemo smatrati rodno ravnopravnim.
Život u sistemu u kome vlada olimpijada nejednakosti, pred naše društvo stavlja brojne izazove. Legitimizacijom obrazaca nejednakosti i podržavanjem rodnih stereotipa i uloga, održava se stanje u kome žene provode 2,5 puta više vremena radeći kućne poslove nego muškarci. Resursi poput vremena, novca i znanja nisu jednako dostupni muškarcima i ženama, a rodni jaz se ustaljenim i naučenim oblicima ponašanja samo produbljuje. Sektorski pristup pitanju rodne ravnopravnosti doprineo bi tome da se na više nivoa istovremeno rešavaju rodna pitanja, čime bi se ubrzalo stvaranje ravnopravnijeg društva. Suočavanje sa svakodnevnom diskriminacijom i nejednakim tretmanom stavlja žene u društveni položaj u kome su one tradicionalno ostavljene po strani.
Oblast rodne ravnopravnosti u Srbiji regulisana je pravnim aktima koji za cilj imaju poboljšanje stanja u ovoj oblasti. Rodna ravnopravnost uređena je kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou različitim dokumentima kojima bi trebalo učiniti društvo ravnopravnim i ukloniti postojeće razlike između polova. Pregovaračko poglavlje 23 predstavlja jedan od najvažnijih okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i usklađivanje s onim što poglavlje podrazumeva značilo bi da žene i muškarci budu podjednako plaćeni, da im u jednakom obimu budu dostupni isti resursi, da ne postoji diskriminacija u bilo kom pogledu, kao i niz drugih stvari. S obzirom na usporenost procesa evropskih integracija u Srbiji, neophodno je osnažiti i obučiti organizacije civilnog društva za korišćenje alata i metoda, kojima će uticati na poboljšanje rodne ravnopravnosti u Srbiji.
Postoje brojni alati koje organizacije civilnog društva mogu koristiti kako bi uvele rodnu perspektivu u oblast svog delovanja. Termin urodnjavanje (gender mainstreaming) odnosi se na aktivnosti koje treba preduzeti kako bi se određena oblast učinila rodno ravnopravnom. Rodna analiza, rodno odgovorno budžetiranje, reprezentativnost i zalaganje da društvo prevaziđe rodni jaz predstavljaju metode koje su na raspolaganju organizacijama civilnog društva, ali i javnim vlastima. Osvešćivanjem društva o tome da 10 odsto BDP-a naše zemlje čini neplaćeni ženski rad, uz predloge i rešenja kako da taj jaz premostimo, omogućili bismo svim građankama i građanima život u društvu koje ih prepoznaje kao podjednako važne članove zajednice.
Još jedan od alata u borbi za rodnu ravnopravnost, kojim možemo ukazivati na važnost prepoznatljivosti žena toga da one budu vidljive u svim oblastima, jeste rodno osetljiv jezik. Korišćenjem reči poput politikološkinja, doktorantkinja, astronautkinja, razbijamo rodne stereotipe i ukazujemo na to da su žene prisutne u svim društvenim sferama, čak i onda kada nam naučeni jezički termini pokazuju drugačije.
O značaju rodne ravnopravnosti razgovarali smo na treningu “Osnaživanje organizacija civilnog društva za unapređenje rodne ravnopravnosti”, koji je organizovala Beogradska otvorena škola u okviru projekta “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, koji se realizuje uz pomoć Kraljevine Švedske.
Trening je održan u Šapcu od 27. do 29. oktobra tokom koga su predstavnici deset partnerskih organizacija civilnog društva i medija imali prilike da u saradnji sa predavačima unaprede svoja znanja i veštine na temu rodne ravnopravnosti, kao i da dobiju nove ideje o tome kako da u svoje projekte implementiraju rodnu perspektivu.
