BEOGRAD – Kada je reč o kriterijumima demokratije i vladavine prava, izveštaj Evropske komisije o Srbiji objavljen prošle nedelje pobrojao je mnoge probleme, zbog čega su ocene o napretku bile možda i previše pozitivne, zaključili su učesnici današnjeg događaja “Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2021”, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i Centra savremene politike.

“Imam određeno razumevanje za Evropsku komisiju, jer kako meriti napredak u državi koja nazaduje, koja se udaljava od kriterijuma za članstvo za EU”, rekao je u svom izlaganju Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike.

S druge strane, kada je reč o ekonomiji, Srbija sada ostvaruje rast nakon dve decenije restruktuiranja privrede i, zahvaljujući makroekonomskim reformama od pre nekoliko godina, mogla je da značajnije podrži privredu tokom COVID-19 krize. S druge strane, ne radi se na tome da se odrede dalji prioriteti privrednog razvoja Srbije.

“Kada pogledate ovaj izveštaj na prvi pogled, kao vlada prošle nedelje, učiniće vam se da je on pozitivan. Međutim, na drugi pogled, napredak u mnogim oblastima je zapravo vrlo mali, odnosno ograničen kao što to kaže Evropska komisija”, ocenila je Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju.

Ona je rekla da se čini da je ovim izveštajem Evropska komisija htela da da podsticaj Vladi Srbije i Srbiji da se zadrži na evropskom putu u trenutku kad je trenutak proširenja veoma neizvestan.

Vučković je dodala da otvaranje klastera treba podržati ukoliko Vlada ispuni neophodne kriterijume, kao i da i dalje postoje brojni problemi koji su navedeni i u izveštaju.

“Primena zakona je slaba, a mnogi zakoni koji su doneti, zbog čega je Srbija dobila pozitivnu ocenu, tek treba da se primene”, naglasila je Vučković.

Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, istakla je da izveštaj Evropske komisije prati novu metodologiju proširenja i da je klasteru “Osnove” posvećeno skoro polovina izveštaja. To pokazuje koliki se značaj stavlja na ove oblasti, rekla je Norčič Štamcar, dodajući da su države članice, pre svega njihova predstavništva u Srbiji, doprinele pisanju izveštaja.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, ocenio je da se javnost povodom izveštaja EK svrstala na dve strane – jednu koja je naglasak stavila na preporuku o otvaranju klastera i drugu, koja je izveštaj mnogo kritički čitala

“Na kraju nas je ona druga strana optuživala da ne podržavamo evropski put Srbije – a mi koji kritički posmatramo dokument treba da ukažemo na oblasti u kojima Srbija treba mnogo više da radi kako bi postala članica EU”, rekao je Štiplija.

Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU, ocenila je da je jezik izveštaja malo blaži, a da je razlog u tome što Evropska komisija kada procenjuje stanje vladavine prava gleda na  tri faze – sam zakonodavni proces, odnosno način na koji se zakoni usvajaju, zatim se gleda kvalitet tih zakona, i implementacija. Srbija je ove godine napravila korake kada je reč prvoj fazi, zakonodavnom procesu, što je dovelo do ocene o ograničenom napretku.

“Izveštaj u načelu jeste pozitivan, za to su zaslužni niz zakonodavnih procesa i ustavne promene, ali i dalje manjka primena istih, a postoji i jedna nedemokratska atmosfera pritisaka svih onih koji pokušavaju da rade u javnom interesu građana”, rekla je Spremo.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, rekao je da bi ono što je sprovedeno ocenio vrlo pozitivno da je ovo 2017. godina, dodajući da Srbiji “gubljenje vremena lepo ide od ruke” kada je reč o reformama.

Međak je dodao da ne zna odakle dolazi “napad pozitivnosti” u komentarima na izveštaj, sem iz preporuke da se otvore dva klastera.

Međutim, kako je rekao, kada pogledamo 33 poglavlja, ocena je ista kao i prošle godine. Od 2015. Srbija je u svega 6 poglavlja napravili pomak o jednoj stepenici na gore. Istovremeno, beleži se pad na listama koje mere stanje demokratije i slobode medija, poput Reportera bez granica i Fridom hausa.

“Mi smo na ivici onoga dokle forma može da vas dovede. Izveštaj kaže da mora doći do razlike na terenu”, rekao je Međak.

Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakao je da je izveštaj naveo da je “postignut je balans između dijalog Beograda i Prištine i napretka u oblasti vladavine prava”, kao dva ključna kriterijuma za napredak Srbije.

“Građani bolje znaju kako stoji dijalog Beograda i Prištine, a takav je i napredak u oblasti vladavine prava – problematičan”, dodao je Elek.

Ono što civilno društvo vidi kao ključno vezano za Poglavlju 24 je reforma policije, rekao je Elek.

“Ključni problem je što ona nije operativno nezavisna od političkih centara odlučivanja. Ono što nedostaje u izveštaju Evropske komisije jeste pomen nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima. Nacrt je povučen nakon oštre reakcije i predstavnika organizacija civilnog društva i međunarodne zajednice. Nije nastala velika šteta, ali vredelo je pomenuti zbog potencijalne štete koja je mogla nastati”, ocenio je Elek.

On je dodao da je ono što je takođe moglo biti pomenuto jeste koliko su slučajevi Jovanjica 1 i 2, kao i slučaj Belivuk, potkopali integritet pravosuđa.

Kori Udovički, predsednica upravnog odbora Centra za visoke ekonomske studije, ocenila je da Srbija, posle 10 godina, konačno ima ekonomski rast, kao i da u poslednjih 20 godina u zemlju ulazi kapital kojem odgovara jeftina radna snaga, i izvoz je rastao.

“Ali rasla je i domaća privreda. Poslovno okruženje, je, međutim, potpuno usmereno na strane direktne investicije. Mala i srednja domaća preduzeća obezbeđuju oko 30% srpskog izvoza, ostatak su državna preduzeća i strane firme. Javna uprava i javna preduzeća ne rade još uvek na toj privredi”, rekla je Udovički.

Privreda Srbije će nastaviti da raste, dodala je Udovički, zato što ubira plodove makroekonomskih reformi od pre nekoliko godina. Tokom krize izazvane pandemijom, Srbija je imala prostor da interveniše i nije se otišlo izvan makroekonomskog okvira.

“Konačno smo u situaciji da rastemo, zato što smo se 20 godina restruktuirali, ali ne radimo na tome da odredimo koji su dalji prioriteti, kako ćemo da upravljamo razlikama između Beograda i Novog Sada sa jedne strane, i većine ostatka Srbije sa druge”, dodala je Udovički.

Ona je takođe ocenila da se u javnim preduzećima funkcionišu po principima politile i rade neefikasno, što još nije imalo posledice za budžet, ali da je to pitanje vremena

Nikola Burazer, programsku direktor Centra savremene politike, ponovio je ocenu da je “izveštaj veštački pozitivan”.

“Prvi put posle 2015. vidimo ograničen napredak iz slobode izražavanja. U drugim međunarodnim pokazateljima se ne vidi taj napredak… Kada pročitate tekst izveštaja, on ne odudara od pethodnih goidna i ocena civilnog društva. Stiče se utisak da se po svaku cenu želelo da se Srbija pohvali, a da stvarnog napretka nema”, rekao je Burazer.

On je dodao da je kriterijum po kojem je ocenjeno da je Srbija napredovala – da je ograničen broj mera iz Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije primenjen – problematičan jer bi, primenjen na bilo koju drugu oblast, pokazao da ima napretka.

“Ja bih završio sa dosta negativnom ocenom stanjem demokratije u Srbiji. Mi živimo u državi u kojoj je centar moći napustio institucije, i mi ne samo da glumimo demokratiju već glumimo i državu”, rekao je Burazer.