„Ono što je važno jeste da smo ispunili svoje obećanje da ćemo podići nivo usaglašenosti sa spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije, sa 46,28 podigli smo to na preko 62 posto”- izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Bledskom forumu septembra ove godine.

Da Srbija mora da poveća usklađenost sa spoljnom politikom EU eksplicitno ističe i poslednji Izveštaj Evropske komisije iz oktobra ove godine. Osim toga, u njemu se navodi kako Srbija takođe mora da se uzdrži od radnji koje su u suprotnosti interesima Unije, bi ali i njene strategije u domenu bezbednosti i odbrane u budućnosti morale da odslikavaju evropsku orijentaciju.

„Srbija mora unaprediti usklađenost sa ZSBP-om Unije i mora izbeći činjenje poteza koji su protivni pozicijama Evropske Unije o spoljnoj politici“ ; „Srbija mora usvojiti akcioni plan za implementaciju nove nacionalne bezbednosne i odbrambene strategije na način koji bi u potpunosti oslikavao evropsku orijentaciju Srbije u ovim oblastima“, napominje se u Izveštaju Evropske komisije.

Deklaracije EU sa kojima se Srbija nije usaglasila, prema analizi ISAC fonda iz jula ove godine, su u većini slučajeva vezane za Rusiju, među kojim se čak četiri odnose na slučaj Alekseja Navaljnog, ali i Kinu, gde su one usmerene na situaciju u Hong Kongu.

Emanuele Žiofre, šef delegacije Evropske Unije u Srbiji je, nakon sastanka ambasadora država članica sa ministrom Selakovićem sredinom novembra ove godine, izrazio nadu da će Srbija nastaviti da usklađuje spoljnu politiku sa EU.

„Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom Unijom“, poručio je Žiofre.

Srbija je zaista povećala procenat usklađenosti spoljne politike sa ZSBP-om Unije, međutim u poređenju sa Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom čiji su procenti usaglašenosti znatno veći (100-100-93%), njen rezultat je zapravo najniži u regionu. Kako građani Srbije treba da tumače ovo povećanje usklađenosti, i zašto je ono i dalje daleko od 100%?

Igor Novaković, direktor istraživanja u ISAC Fond-u u izjavi za European Western Balkans ističe kako je poslednje povećanje usklađenosti pozitivna stvar, iako je mišljenja da bez konačnog rešenja pitanja Kosova neće biti suštinskih promena.

„Mislim da je u pitanju solidan potez, pošto je Srbija počela da se usklađuje sa većinom spoljnopolitičkih deklaracija koje nemaju direktnu ili indirektnu vezu sa Rusijom ili sa Kinom. Iako ne sumnjam da je u pitanju i taktički potez, posto Srbija do sada nije razvila vrednosni pristup usaglašavanju, već je on uglavnom utilitarni. Međutim, ne očekujem da će biti pomaka po suštinskim pitanjima sve dok se konačno ne reši pitanje Kosova“, smatra Novaković.

Na pitanje o mogućim posledicama niske usklađenosti sa ZSBP-om on dodaje kako bi posledice mogle biti ozbiljne, a takođe ističe da Srbija još nije ni otvorila Poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

„Dugoročno, posledice mogu biti dramatične ako i dalje važi cilj ulaska Srbije u EU. Nekoliko država članica EU je već veoma sumnjičavo prema Srbiji, o čemu i govori činjenica da Srbija do današnjeg dana nije dobila izveštaj o skriningu za poglavlje 31, što se smatra prvim korakom ka otvaranju poglavlja“, ističe Novaković

„Čelično partnerstvo“ nauštrb Evropske unije?

Prisustvo Kine u privredi Srbije je jasno vidljivo. Od izgradnje autoputeva, pruga i mostova preko kapitalnih investicija u rudnoj industriji ona prikazuje svoj uticaj u Srbiji, odnosno na Zapadnom Balkanu. Potrebno je takođe naglasiti kako Srbija godinama unazad odbija da se usaglasi sa deklaracijama Unije koje se tiču Kine. Kako Evropska unija gleda na ovakav razvoj događaja?

Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka za EWB ocenjuje da EU pomno i sa nimalo oduševljenja prati uticaj Kine u Srbiji, iako to prema njegovim rečima ne predstavlja suštinski problem za evro-integracije Srbije. Po njegovom mišljenju, značajnija su pitanja Kosova i vladavine prava.

„Rast uticaja Kine izaziva pažnju i podozrenje EU, ali još uvek nije preveliki problem. Kineske kapitalne investicije, poput RTB Bora, železare u Smederevu ili fabrike Linglong u Zrenjaninu, pod lupom su EU, prevashodno iz ugla toga da li i na koji način narušavaju evropska pravila u domenima finansijske transparentnosti, zaštite životne sredine i drugim poljima u kojima Srbija kao država kandidat treba da teži progresivnom usklađivanju. No, prati se i politički uticaj i to da li je on u porastu, a naročito od uspešne kineske kovid-diplomatije“, rekao je Krstić.

Iz vida se ne smeju izgubiti ni najnovija otkrića vezana za nehumane uslove u kojima žive vijetnamski radnici u fabrici Linglong u Zrenjaninu o kojima su se putem Tvitera oglasili i poslanici grupe Socijalsita i demokrata (S&D) u Evropskom parlamentu.

„Ropstvo modernog doba se dešava u Srbiji, zemlji koja teži da postane članica EU“, stoji na zvaničnom Tviter nalogu ove parlamentarne grupe, druge po veličini u Evropskom parlamentu.

Tokom pandemije, prilikom prvih nabavki vakcina, pomoć Kine je uživala izuzetnu medijsku pokrivenost. Sa druge strane, pomoć koja je stizala iz Unije je kod medija, ali i političkih zvaničnika naišla na izuzetno malo pažnje. O ovome preciznije govori  analiza Centra savremene politike o izveštavanju medija o Evropskoj uniji 2020. godine. Kako smo dospeli u situaciju u kojoj EU, kao godinama unazad najveći donator u Srbiji, u odnosu na Kinu ostaje gotovo neprimetna?

Luka Šterić, istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, za European Western Balkans kaže kako se krediti iz Kine predstavljaju kao investicije, odnosno kako građani u Kine vide međunarodnog aktera koji je protivteža Zapadu.

„Razlozi za izrazito pozitivnu percepciju građana prema Kini su višestruki. Projekti koje sprovode kineske kompanije i koji su finansirani iz Kine po pravilu su kapitalni i veoma vidljivi. Uz to, mnogi projekti koji se finansiraju kao krediti svesno se predstavljaju javnosti kao direktne investicije Kine u Srbiju. Takođe, građani u Kini vide globalnog takmaca pretežno nepopularnom Zapadu, posebno SAD i NATO-u, a političkim simpatijama doprinosi i podrška Pekinga Beogradu po pitanju Kosova“, kaže Šterić.

Za pozitivan imidž Kine u javnosti odgovorna je vlast, navodi Šterić, koja kontinuirano u javnom diskursu promoviše narativ o čeličnom prijateljstvu između Srbije i Kine.

„Ipak, centralnu ulogu u promociji pozitivnog imidža Kine nesumnjivo ima režim u Srbiji koji predano radi na izgradnji narativa o čeličnom prijateljstvu između dve zemlje kroz nebrojene izjave zvaničnika i tekstove u provladinim medijima. Analiza izveštavanja najznačajnijih dnevnih listova i televizija u Srbiji koje je sproveo BCBP pokazuje da je o medicinskoj pomoći koja je u Srbiju stigla iz Kine tokom prvih meseci pandemije objavljeno više vesti nego što se zbirno pisalo o pomoći koja je poslata iz Evropske unije i Rusije. Pritom, četiri petine vesti o Kini u ovom periodu imalo je izrazito pozitivan ton, što naročito dolazi do izdražaja u poređenju sa izveštavanjem o Evropskoj Uniji u istom periodu, o čijoj pomoći je svaka druga vest napisana u negativnom kontekstu“, ističe Šterić.

Kada je reč o nižem intenzitetu promocije i medijske pokrivenosti pomoći iz EU, Šterić primećuje kako je za to, sa jedne strane, odgovorna vlast i mediji na njenoj strani, dok je sa druge strane i javna diplomatija EU neefikasna.

„Sa jedne strane, predstavnici vlasti i provladini mediji u daleko manjoj meri promovišu donacije i pomoć koje stižu iz EU. Sa druge strane, javna diplomatija Unije čiji je cilj da se predstave pozitivni efekti pomoći upućene građanima Srbije često je neubedljiva ili zakasnela. Pozitivna slika o evropskoj pomoći Srbiji u velikoj meri izostaje i usled činjenice da je građani često povezuju sa političkim uslovljavanjem u okviru procesa evrointegracija“, smatra Šterić.