Privremeno nadzorno telo za praćenje medija u izbornoj kampanji održalo je konstitutivnu sednicu prošlog petka, 62 dana od kraja druge runde međustranačkog dijaloga uz posredovanje EU. Ispod radara javnosti je prošla informacija da je rok za formiranje tela bio 30 dana.

Kasnilo se sa primenom ove mere, a kasni se trenutno i sa svim drugim merama za koje su postavljeni rokovi. Skoro nijedna od 16 mera još nije sprovedena, a do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora ostalo je oko dva i po meseca.

Dodatno, čak i kada bi sve bile mere primenjene, i dalje ostaje pitanje da li bi one proizvele pozitivan efekat na izborne uslove. Podsetimo, organizacije civilnog društva kao što su Crta i BIRODI odmah nakon poslednje runde dijaloga izrazile su sumnju da ono što je dogovoreno može da reši nagomilane probleme sa izbornim uslovima u Srbiji.

U međuvremenu, prve reakcije koje su stigle od predstavnika Evropskog parlamenta i Evropske komisije mahom su opisivale dijalog u pozitivnim tonovima. Ostaje da se vidi da li će nakon ovog tempa sprovođenja, ali i kritika same sadržine sporazuma, one ostati takve i u narednim mesecima.

Gde god je određen rok – kasni se

Uspostavljanje Privremenog nadzornog tela kasnilo je preko mesec dana, što je sa sobom povuklo i kašnjenje drugih mera, za koje je bilo neophodno da to telo počne sa radom. Bilo je predviđeno da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) usvoji novi pravilnik za javne medijske servise, preporuke za privatne televizije i pripremi novu metodologiju za praćenje medija, sve u konsultaciji sa Privremenim nadzornim telom.

Rokovi za donošenje svih ovih dokumenata bili su najviše 30 dana od uspostavljanja Privremenog nadzornog tela. Da je ono otpočelo sa radom 18. oktobra, kako je predviđeno, već sada bi bili pripremljeni svi ovi dokumenti, ali na njih se još uvek čeka.

Deo kašnjenja u formiranju Privremenog nadzornog tela mogao bi se povezati i sa odbijanjem grupacija oko Stranke slobode i pravde, odnosno Narodne stranke, da predlože svoje kandidate za članstvo u Privremenom nadzornom telu. Produžen je rok za popunjavanje preostalog mesta do 26. novembra.

Sednica međustranačkog dijaloga, septembar 2021; Foto: Delegacija EU u Srbiji

Međutim, neke druge aktivnosti zavisile su samo od volje vlasti, a učešće opozicije nije bilo neophodno. Bilo je predviđeno da se u roku od 60 dana od održavanja međustranačkog dijaloga proširi sastav Republičke izborne komisije, kao i da se izmeni Zakon o elektronskim medijima, kako bi se mediji obavezali da objave svoje tarife za političko oglašavanje pre kampanje.

Ovaj rok – 17. novembar –  je došao i prošao, bez da su ove dve stavke uopšte stavljene na dnevni red Narodne skupštine, koja je zadužena za njihovo ispunjavanje.

Pored ovih mera, u tabeli su se našle i one za koje nisu predviđeni rokovi, poput reforme finansiranja izborne kampanje i unapređivanja borbe protiv zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa. Nema informacija da je išta od ovog sprovedeno. U oktobru je objavljen broj birača po opštinama na sajtu Jedinstvenog biračkog spiska – to je jedina mera, pored osnivanja Privremenog nadzornog tela, koja je počela da se primenjuje.

Sve to je, i dalje, samo jedna strana ove priče. 

A šta i da su mere primenjene?

Odmah po objavljivanju mera, organizacija Crta je ocenila da su one nedovoljne za poboljšanje izbornih uslova, pre svega u ključnim oblastima medijske neravnopravnosti, zloupotrebe javnih resursa i javnih funkcija i pritisaka na birače. Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je profiter dijaloga Aleksandar Vučić jer „mehanizmi njegove lične vlasti“ nisu bili tema predloženih mera.

Većinski deo opozicije koja je bojkotovala izbore 2020. saglasio se sa ovim ocenama i odlučio da ne učestvuje u sprovođenju mera i nakon dodatnog poziva posrednika iz Evropskog parlamenta da promene stav.

Politikolog Boban Stojanović kaže za European Western Balkans da je za njega ovaj potez opozicije logičan.

„To su uradili iz prostog razloga što smatraju da tela koja su formirana jednostavno ne garantuju da će se bilo šta promeniti. Ako govorimo o Privremenom nadzornom telu za medije, sama njegova koncepcija i, uopšte, nadležnosti, sastav i slično, jednostavno ne pokazuju da će to telo imati bilo kakav uticaj na izborne uslove“, kaže Stojanović.

Podsetimo – Privremeno nadzorno telo ima 12 članova, od toga šest iz Regulatornog tela za elektronske medije, tri koje je predložila opozicija koja je učestvovala u dijalogu bez posredovanja i tri koje bi trebalo da predloži opozicija iz dijaloga uz posredovanje. U nadležnosti mu je davanje mišljenja na rad medija, REM-a i drugih institucija i konsultacija sa REM-om u izradi dokumenata od značaja za izbornu kampanju.

„Čak i sama njegova uloga, da samo daje mišljenje bez ikakvih (izvršnih) nadležnosti, od starta je govorila da učestvovanje u takvom telu i nema neke preterane koristi. Sa te strane, meni je potpuno logično i razumno zašto opozicija nije pristala da učestvuje u tome, jer je dijalog trebalo da dovede do formiranja tela ili bilo kakvih mehanizama koji će garantovati sprovođenje određenih odluka koje za cilj imaju ravnopravnost u političkom takmičenju“, kaže Stojanović.

On posebno naglašava činjenicu da ovo telo čine članovi REM-a, iako je upravo zbog njihovog lošeg rada je novo telo i formirano. Zbog toga ne očekuje pozitivan doprinos ovog tela izbornom takmičenju.

„Ne postoje mehanizimi ljudi koji su tamo da utiču na medijsku sliku i ne očekujem ništa drugačije nego do sada – odluke REM-a sa jedne strane i realni monitoring organizacija civilnog društva sa druge strane, i sada samo imamo neke ljude (iz Privremenog nadzornog tela) koji će dodatno o tome da pričaju u nezavisnim medijima, bez ikakvog izvršnog uticaja“, zaključuje Stojanović.

Bilo je, sa druge strane, i onih koji su smatrali da je vredelo ući u Privremeno nadzorno telo. Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, koji je postao član na predlog grupacije oko Socijaldemokratske stranke, optužio je stranke koje su se povukle iz dijaloga za povlačenje sa poprišta borbe i ocenio da su njihovi zahtevi, koji nisu usvojeni u dijalogu, bili nerealistični.

„Ja nemam iluziju da ćemo mi poboljšati situaciju potpuno, ali potrudićemo se da se poboljšaju ti uslovi… Koliko ćemo mi toga da uspemo, ja mislim da je bolje da o tome razgovaramo kasnije. Sada vidim da ljudi govore da to ne može – otkud znate da ne može? Videćemo, sačekajte ljudi“, izjavio je Veljanovski tokom gostovanja na televiziji N1.

I pored ovakvih argumenata, ne postoje signali da će cela opozicija učestvovati u sprovođenju mera. Uz ovu činjenicu, i način na koji se mere utvrđene u dijalogu do sada (ne) sprovode, otvara se pitanje da li će Evropska unija morati da revidira svoju ocenu ovog procesa.

Pozitivne ocene dijaloga urušavaju kredibilitet Evropskog parlamenta?

Prve reakcije koje su stigle od predstavnika Evropske unije na ishod dijaloga bile su mahom pozitivne. Tako je jedan od posrednika, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, po okončanju razgovora 18. septembra, mere opisao kao „značajan iskorak“ i „ohrabrujući korak napred“.

Još bolje ocene izneo je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji je na predstavljanju izveštaja o državama kandidatima u Evropskom parlamentu 19. oktobra čestitao poslanicima Tanji Fajon i Vladimiru Bilčiku na „uspešnoj misiji koju su obavili“ u međustranačkom dijalogu.

Desetak dana kasnije održan je i redovan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje u kojem su učestvovali poslanici Evropskog parlamenta i poslanici Narodne skupštine Srbije, a zaključci koji su usvojeni tom prilikom pozdravili su, kako je navedeno, „ogroman doprinos kofasilitatora i set mera koje su oni predložili“.

Ko-predsedavajuća Tanja Fajon tokom sastanka POSP-a u Briselu; Foto: Twitter / @tfajon

Donekle drugačije tonove poslala je Tanja Fajon u izjavi za N1 ovog meseca.

“Nismo zadovoljni dogovorom, ali napravili smo sve što je bilo u našoj moći, kao medijatori u procesu“, rekla je Fajon, najavljujući skori dolazak posrednika u Srbiju kako bi se ispratilo ispunjavanje mera.

Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje za European Western Balkans da je Evropski parlament, koji je pokazao volju da posreduje u dijalogu vlasti i opozicije, svoj posao uradio površno i bez ulaženja i razumevanje kompleksne prirode zarobljene države u Srbiji, stanja medija a time i samog izbornog procesa.

„Ukoliko im je stalo do kredibiliteta institucija EU u Srbiji, oni će morati da preispitaju svoje ocene oko uspešnosti procesa međustranačkog dijaloga“, naglašava on.

Kada je reč o daljem angažmanu ove institucije u Srbiji, Bandović poručuje da, u uslovima u kojima nasilje na biračkim mestima nije isključeno, institucije EU, a naročito Evropski parlament i njegovi predstavnici, moraju da pokažu sposobnost da se nose sa političkom krizom u Srbiji koja preti da izmakne kontroli.

„Zbog toga, pored sopstvenog autoriteta, predstavnici EP u svom daljem angažovanju moraju da nađu način da dobiju podršku drugih EU institucija a naročito Evropske komisije kao i država članica. Oni moraju, ukoliko se uključe, garantovati fer i poštene izbore u Srbiji, jer su preuzeli odgovornost za to, umešavši se u međustranački dijalog a time i u izborni proces“, kaže direktor BCBP.

Takođe, zaključuje Bandović, novi predstavnici Evropskog parlamenta bi trebalo da budu uključeni u proces, a čitav tim mora da ima elementarno znanje i dovoljno iskustva da obavi ovakav posao.

„U tom smislu, lokalni stručnjaci, nevladine organizacije bi mogle da pomognu dok ne bude prekasno“, kaže on.

Nema ohrabrujućih signala za nastavak procesa

Teorijski, međustranački dijalozi ne bi bili ni potrebni da je vlast u dobroj veri primenila sve preporuke koje je OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dala nakon više izbornih ciklusa poslednjih godina.

Kako za naš portal podseća Tamara Branković, menadžerka istraživačkog tima Crte, 2020. je ODIHR ocenio da od 56 analiziranih preporuka upućivanih Srbiji od 2012. godine, nijedna nije ispunjena u potpunosti.

Prošle godine vlast je dobila dodatnih 29 preporuka, a njihovo ispunjavanje možda je i najbolji indikator ozbiljnosti kojom vlast pristupa izbornim uslovima, jer ovaj proces ne bi trebalo da zavisi od dogovora između političkih partija. Vlada je nakon izbora obnovila rad Radne grupe za saradnju sa OEBS-om, ali na zvaničnom sajtu ovog tela postoje samo dve objave iz 2021. godine: jedna od 1. marta i druga od 16. aprila, obe o konsultacijama o ovom procesu.

Dokle se stiglo sa ispunjavanjem ODIHR-ovih preporuka teško je utvrditi. Tamara Branković kaže da ispunjenost može da bude ocenjena tek nakon izbora, kako bi se videlo kako će eventualne promene izgledati u praksi.

Ona napominje da neke od mera dogovorenih u dva koloseka međustranačkog dijaloga jesu na liniji preporuka koje je ODIHR uputio Srbiji.

„Međutim, sporazumi zanemaruju ključne probleme u izborima ili se nedovoljno ili neadekvatno njima bave – od ravnomerne medijske zastupljenosti, preko zloupotrebe javnih resursa i pritisaka na birače, do zaštite izbornih prava. Dakle, čak i u oblastima u kojima međustranački dijalozi jesu odgovarali na preporuke ODIHR-a, dogovorene mere, kao i vreme preostalo do izbora, ne ulivaju poverenje da će izborni uslovi biti suštinski bolji“, zaključuje Branković.

U međuvremenu, jedan od poslednjih „lakmus papira“ izbornih uslova u Srbiji bili su lokalni izbori u Negotinu održani sredinom oktobra, koji su okončani optužbama opozicione Narodne stranke da je vlast privodila članove njihovih biračkih odbora kako bi manipulisala izbornim rezultatima. Ove optužbe nisu dobile pravni epilog.

Ovi događaji, zajedno sa istraživanjima koji pokazuju da je medijska ravnoteža i dalje nedostižan cilj na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i najavama vlasti da će funkcionersku kampanju prekinuti samo u poslednjih deset dana pred izbore, ne ostavljaju prostor za optimizam građanima da će, sa ili bez posredovanja EU, na proleće glasati na poštenijim izborima.