Šestomesečno predsedavanje Slovenije Savetom Evropske unije završava se u decembru, ali do tada ostaje da se vidi da li će Srbija, posle dve godine, napraviti formalan korak napred i otvoriti nove klastere sa EU. Predsedavanje Slovenije stavilo je Zapadni Balkan među prioritete, a tokom ovog perioda održan je i samit u Brdu i Konferencija o budućnosti Evrope na koju je, na kraju, uključen i region. Sve ovo, međutim, do sada nije bilo dovoljno da formalno "otkoči" proces pristupanja regiona EU.
Da li će naredna predsedavanja posvetiti pažnju Zapadnom Balkanu onako kako je to uradila Slovenija? Kako vidi rezultate svoje Vlade i predsedničkog "trija", Nemačke, Portugala i Slovenije? Pričali smo sa ambasadorom Slovenije u Srbiji Damjanom Bergantom.
European Western Balkans: Nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji, da li Slovenija podržava otvaranje novih pregovaračkih klastera sa Srbijom do kraja ove godine?
Damjan Bergant: Godišnji izveštaj Evropske komisije, koji je izašao nedavno, jasno govori koji su bitni koraci Srbije na putu približavanja EU. Najvažniji je napredak u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom. Srbija mora da ojača reforme u oblasti nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i pitanja ratnih zločina. Slovenija očekuje da će Srbija uložiti maksimalne napore u izvođenju reformi i smanjenju zaostatka u pregovaračkom procesu.
Slovenija će na temelju ocene Evropske komisije da je Srbija spremna na otvaranje pregovaračkih klastera 3 (konkurencija) i 4 (zelena agenda), pokušati da obezbedi konsenzus među državama članicama po tom pitanju.
EWB: U javnosti se postavlja pitanje da li bi potencijalno otvaranje klastera sa Srbijom bilo motivisano pre svega geopolitičkim razlozima, zarad očuvanja uticaja EU u regionu, a ne dovoljnim napretkom koji je Srbija postigla. Koji je Vaš stav po ovom pitanju?
DB: Otvaranje klastera je tehnički proces. Srbija će otvoriti klastere ako i kada države članice to utvrde, što je napisano i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku. Sve ide ka tom cilju i sada je red na svakoj državi članici da izvede administrativne procese po svojim propisima. Slovenija se nada da će sve članice završiti zadatke što pre ili pre kraja ove godine, odnosno za vreme predsedavanja Slovenije Savetu Evropske Unije.
Srbija je u poslednjih 8 meseci uradila mnogo napora prema Evropskoj Uniji. Očekujemo, da će Srbija nakon pozitivnog izveštaja za ovu godinu nastaviti sa brzim tempom. Nadamo se svakako otvaranju klastera ali i ako do toga ne dođe, Srbija treba da nastavi ovakvim tempom prema Evropskoj Uniji i da se usmeri na zatvaranje pregovaračkih klastera. Više vredi zatvaranje klastera nego samo otvaranje.
EWB: Da li biste rekli da je samit u Brdu imao uticaj na percepciju javnosti u Srbiji o EU, na osnovu toga kako je samit prenošen u medijima?
DB: Ocenjujemo da je konferencija bila uspešna jer se govorilo o proširenju EU na Zapadni Balkan i ovo pitanje ostaje permanentno na dnevnom redu EU i ubuduće. Deklaracija govori o proširenju EU na Zapadni Balkan a isto tako na samitu su bili prisutni svi lideri iz zemalja EU i Zapadnog Balkana, i dogovoreno je da će samiti biti organizovani jedanput godišnje.
Brdo je dalo jasnu poruku da Zapadni Balkan nije zaboravljen od strane Evropske Unije.
Bio sam jako zadovoljan količinom medijske pažnje koju je privukao samit u Sloveniji. Većinom su mediji prenosili pozitivne poruke predsednika i ministarke vezane za Evropsku uniju i proces pridruživanja Srbije. Strateško informisanje javnosti o Evropskoj uniji i promenama koje donosi članstvo je nešto što mi nedostaje u Srbiji, ukoliko mogu da uporedim sa situacijom u Sloveniji za vreme pregovora.
EWB: Slovenačko predsedavanje „zatvara“ predsednički Trio koji čine Nemačka, Portugal i Slovenija, a koji je počeo 1. jula 2020. U zajedničkom programu Trija, pozdravlja se cilj Unije da nastavi sa procesom proširenja. Međutim, nijedna od šest država u regionu nije napravila nikakav formalni napredak ka EU, u smislu otvaranja klastera ili pregovora o proširenju, otkad je Trio preuzeo predsedavanje. Kako biste ocenili njegov učinak po pitanju proširenja?
DB: Treba imati na umu da je proces priključivanja EU veoma kompleksan proces. Postoji 27 zemalja članica i EU institucije. Svi imaju svoje stavove. Sa druge strane postoje kandidatkinje koje takođe imaju svoje interese, probleme i svakako želje. Veoma je komplikovano da se sve to uklopi ali ukoliko imate želju da postanete deo neke zajednice, treba da prihvatite pravila te zajednice. Za sve to je svakako potrebno vreme. Na žalost, instant rešenje ne postoji. Trio, kojeg su činile Nemačka, Portugal i Slovenija, uradio je veliki posao u oblasti približavanja zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj Uniji. Danas smo bliže cilju nego što smo bili godinu i po unazad.
Sve zemlje Zapadnog Balkana bez obzira na status kojeg poseduju u odnosu na EU, treba da rade po datim smernicama EU i ubuduće. Za zemlje, pogotovo za građane zemalja na Zapadnom Balkanu, je bitno da što pre završe procese priključivanja ali je isto tako bitno da se ne žuri i da su svi zadaci urađeni temeljno na način da je moguća implementacija. Isto tako je bitno da su što bolje pripremljene za ulazak u EU sa gledišta prava, i uopšteno, kako kasnije ne bi došlo do problema u odnosu do Evropskih institucija ili među zemljama članicama. Ne bi smelo biti pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana biti u budućnosti članice EU, nego kada će zemlje Zapadnog Balkana postati članice EU. Svakako je najviše na zemljama kandidatkinjama da urade svoje zadatke i na taj način ubede članice EU i institucije EU da su spremne na ulazak. Na kraju će odluka biti politička.
EWB: Zapadni Balkan je uključen u drugu plenarnu sesiju Konferencije o budućnosti Evrope u oktobru. Međutim, bilo je negativnih ocena u regionu da je EU bila previše sporo i sa oklevanjem formalno uključila region u ovaj proces. Da li je učešće Zapadnog Balkana bila još jedna tačka sporenja između članica EU?
DB: Nikako. Proces Konferencije o budućnosti Evrope počeo je na proleće ove godine i sastoji se od više skupa dijaloga različitih delatnika o tome u kakvoj Evropi želimo da živimo ubuduće. Proces će se nastaviti po planu i završiće u maju sledeće godine u vreme predsedavanja Francuske Savetu Evropske Unije. Slovenija je insistirala na tome da dijalog o budućnosti Evrope nije samo stvar članica Evropske Unije nego se sa istim problemima suočavaju i zemlje Zapadnog Balkana. I kao što ste videli, sve zemlje bile su uključene u dijalog i imale mogućnost da iznesu svoje stavove.
Slovenija u ulozi predsedavajuće Savetom EU pokušava što više da uključi kako Srbiju tako i ostale zemlje Zapadnog Balkana i u ostale aktualne rasprave Evropske unije.
EWB: Naredna predsedavanja će držati Francuska, Češka, Švedska, Španija i Belgija. Treba li očekivati da se posle slovenačkog predsedavanja fokus na neko vreme pomeri sa Zapadnog Balkana?
DB: Konferencija na vrhu EU sa zemljama Zapadnog Balkana dala je jasne smernice za ubuduće. Svakako je na budućim predsedavajućim zemljama i na Evropskoj komisiji da implementira ono što je dogovoreno. Svaka država članica EU koja predsedava Savetu EU, priprema svoje prioritete, ali neki prioriteti ostaju. Zapadni Balkan je taj prioritet i Slovenija će se zalagati za aktivan pristup na agendi proširenja i posle predsedavanja.
EWB: Slovenija predsedava Savetom u vreme, kako se čini, produbljivanja podela unutar EU, uključujući i po pitanju vladavine prava, što se po mnogima negativno odražava i na proširenje. Vidite li izlaz iz ovih podela? Da li je Slovenija tokom svog predsedavanja učinila nešto da pokuša da ih prevaziđe?
DB: Kao što sam naveo, Evropska Unija sastavljena je od 27 različitih zemalja sa različitim idejama i željama. Onaj ko misli da je sve složno između tih zemalja, ne živi u realnom svetu. Normalno je da imate u ovakvom društvu i unutrašnje različite stavove, i EU nije izuzetak. EU je projekat koji se gradi poslednjih 60 do 70 godina. Vladavina prava je osnova evropske integracije i uveren sam da će države EU pronaći rešenje i za sve unutrašnje nesaglasnosti i za pitanje vladavine prava. Ali ti problemi se nikako nisu negativno odražavali na proširenje. To su drugi procesi koji nemaju veze jedni sa drugima. Jedno je rešavanje otvorenih pitanja međusobno a drugo je rešavanje pitanja proširenja.