Da su mediji i civilno društvo među najvažnijim partnerima u svim reformskim procesima koji Srbiju očekuju u narednom periodu stajalo je u ekspozeu tadašnje mandatarke, sada predsednice Vlade Srbije, Ane Brnabić. U poslednjih godinu dana dinamika saradnje predstavnika vlasti sa civilnim društvom je intenzivirana, iako do opipljivijih rezultata i pomaka kada je upitanju atmosfera u kom organizacije civilnog društva deluju.

Za potrebe unapređenja saradnje sa OCD u sastav Vlade ušlo je i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i dijalog. Pored toga, od marta do danas održano je pet tematskih dijaloga premijerke Srbije Ane Brnabić sa organizacijama članicama Nacionalnog konventa o EU (NKEU). Na stolu sa premijerkom našle su se različite teme i aspekti važni sa proces evropskih integracija i život građana – vladavina prava, održivi razvoj, životna sredina i energetika, poljopriveda i regionalni razvoj, javno zdravlje i vakcinacija.

Koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović izjavila je u emisiji EWB Screening objasnila je da takvih sastanaka ranije nije bilo, osim sa bivšom šeficom pregovaračkog tima Srbije Tanjom Miščević.

On je izjavila da danas u Srbiji nažalost nema direktnog dijaloga između vlasti i opozicije, a da se takva vrsta debate u poslednjih godinu dana prebacila zapravo u NKEU.

Dragiša Mijačić, direktor InTER-a i koordnator Radne grupe NKEU za poglavlje 35, kaže za portal European Western Balkans da se vidi veća zainteresovanost najviših državnih funkcionera, pre svega premijerke, da razgovara sa civilnim društvom.

„Iako je postojala saradnja i ranije, po mom mišljenju, ključna promena se desila nakon učestvovanja Nacionalnog konventa u Unutrašnjem dijalogu o Kosovu koju je organizovao predsednik Srbije“, kaže Mijačić.

I pored dijaloga, pritisci na OCD nastavljeni

Izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2021“, koji je početkom oktobra objavio Centar savremene politike (CSP) pokazao je da se konstantni pritisci, zastrašivanje, ali i podrivanje delovanja OCD i rušenje ugleda kroz delovanje vladinih nevladinih nastavljaju, posebno kroz izjave državnih zvaničnika.

„Do značajnijeg poboljšanja položaja OCD u Srbiji u odnosu na prethodnu godinu nije došlo…Tako je Srbija i dalje u kategoriji država u kojoj postoje organizacije civilnog društva, ali se njihov rad podriva od strane nosilaca vlasti, koji se služe kombinacijom zakonskih i praktičnih prepreka u ograničavanju osnovnih sloboda“, stoji u izveštaju CSP.

I najnoviji Alarm izveštaj koalicije prEUgovor kaže da su u periodu od maja do oktobra 2021. godine nastavljeno povećanje pritisaka i napada na organizacije civilnog društva, neformalne grupe i aktiviste.

“Paralelno sa ovim tendencijama, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upućivalo je pozive organizacijama civilnog društva da učestvuju u izradi Strategije za podsticajno okruženje za civilno društvo. Međutim, većina OCD-a odbila je pozive”, stoji u izveštaju.

Iz ove koalicije navode i da je odnos građanskog društva i države i dalje poljuljan afero „Spisak”, koja i nakon godinu dana predstavlja jedan od glavnih kamena spoticanja za uspostavljanje konstruktivnog dijaloga vlasti i predstavnika građanskog društva.

Iako je afera “Spisak” bila na dnevnom redu jednog sastanaka sa premijerkom Srbije, do njenog konačnog razrešavanja nije došlo. Nadležni organi nikada nisu dali obrazloženje na osnovu čega je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma Ministarstva finansija od pojedinaca i OCD tražili podaci o finansijskim transakcijama.

Da država nije imala pravo da sprovodi takvu vrstu kontrole u januaru ove godine zaključil oje i Međudržavno telo za sprečavanje pranja novca (FATF), u postupku koji su pokrenuli Specijalni izvestioci UN, na zahtev organizacija i medija sa “Spiska”.

Dragiša Mijačić kaže za naš portal da razgovori između predstavnika vlasti i civilnog društva okupljenog oko Konventa su dobri za razmenu informacija, ali da politička volja da se preporuke organizacija civilnog društva primene, nekada postoji.

“Politička volja da se primene preporuke od strane civilnog društva zavisi od slučaja do slučaja, nekada je ima, češće je nema. Međutim i pored toga smatram da je potrebno sačuvati kanal komunikacije i održavati redovne sastanke sa predstavnicima vlasti jer se time radi na razvoju demokratije u Srbiji”, smatra Mijačić.

On dodaje da kada se kaže razvoj demokratije odnosi i na pluralizam koji nikada nije zaživeo u Srbiji, kao ni dijalog između različitih aktera u društvu, naročito ne između vlasti i organizacija civilnog društva.

“Mi moramo naučiti kako da komuniciramo jedni sa drugim, što je proces koji je jako bitan za demokratske procese a neće se desiti sam od sebe. Otuda smatram da su razgovori koji se vode između organizacija civilnog društva okupljenih u okviru Nacionalnog konventa o EU i predstavnika vlasti jako bitni bez obzira na njihovu učinkovitost u ovom trenutku”, kaže direktor koordinator NkEU za poglavlje 35.

Koordinatorka Nacionalno Konventa govoreći za emisiju portala European Western Balkans, ocenila da civilno društvo ne može da očekuje da će sve njihove preporuke biti usvojene od strane vlade, ali da je važno da ostane “pisani trag” da je postojala razlika između stavova.

“U razgovorima mi tražimo da vlada objasni zbog čega je odabrala određenu politiku ili mere, a ne neke druge za koje smatramo da bi bile bolje. Vlada na to ima pravo. To su ljudi koji su se kandidovali na izborima, formirali Vladu, u njihovoj ruci je što bi narod rekao i nož i pogača. Mi ne možemo da očekujemo da sve ono što civilno društvo traži vlada prihvati. Sada je na nama da kažemo, preporučimo, da ostane zapisano, ostavimo trag…Da je postojala razlika između vlade i civilnog društva i da neko ko se time bude bavio onda kada nastupe posledice takvih politika kaže “pa čekajte, neće biti da niste znali”. Evo preporučivali su stručnjaci, profesionalna udruženja, univerziteti, instituti…Evo imali ste egzaktne podatke”, izjavila je koordinatorka NKEU.

Dragiša Mijačić napominje da se ne sme zaboraviti da su organizacije civilnog društva samo jedan do faktora u kreiranju javnih politika, svakako bitan, ali ne i najvažniji.

“Uloga organizacija civilnog sektora je često zanemarena ne samo od strane predstavnika vlasti i javne administracije, već i od predstavnika opozicije i drugih društveno-političkih aktera. Otuda je potrebno ojačati ulogu i kapacitete organizacija civilnog društva od toga da bolje komuniciraju svoje ciljeve i stavove, do toga da poboljšaju kvalitet svojih zagovaračkih alatki (studija, analiza, predloga novih politika)”, zaključuje Mijačić.

Dijalog na sto vratio zapostavljene teme

Na nekim od održanih  dijaloga NkEU sa premijerkom razgovaralo se i često zapostavljenim temama u procesu evropskih integracija kao što je regionalni razvoj.Tako su premijerka i predstavnici resornih ministarstava bili upoznati za izazovima i problemima u ovoj oblasti.

Kako kaže Dragiša Mijačić za naš portal zabrinjavajuće je što Srbija ima izražen neravnomeran regionalni razvoj do te mere da je među zemljama sa najvećim razlikama u regionalnom razvoju u Evropi.

“Stiče se utisak da regionalni razvoj nije dovoljno u fokusu javnih politika. Osim razmene mišljenja, panel nije iznedrio neke konkretne rezultate, ali svakako je bitno da je događaj održan jer je to prvi radni sastanak sa nekim premijerom i ministrima na temu regionalnog razvoja nakon više od deset godina”, navodi Mijačić.

Mijačić ipak smatra da je važno razvijati mehanizme dijaloga između donosioca odluka i organizacija civilnog društva na svim nivoima vlasti, iako ponekada iz toga ne proističu konkretni i opipljivi rezultati.

“Nacionalni konvent o EU prepoznaje ove izazove i u okviru svog delovanja pokušava da osnaži delovanje organizacija civilnog društva na način da njihov glas bude saslušan i usvojen od strane predstavnika vlasti. Međutim, moramo svhatiti da je to proces koji ima svoje zakonitosti, a željeni rezultati se svakako ne mogu očekivati preko noći. Otuda smatram da je rad Nacionalnog konventa o EU jako bitan ne samo po pitanju evropskih integracija već i na polju jačanja demokratije u Srbiji”, navodi Mijačić.