Za nešto više od nedelju dana biće poznata odluka država članica da li će se sa Srbijom, posle dve godine, otvoriti nova poglavlja, odnosno klasteri. I pored preporuke Evropske komisije da se sa Srbijom otvare klasteri 3 i 4, na nedavno održanom sastanku Saveta za opšte poslove, zelenog svetla zvanično nije bilo.

Kako se tada moglo čuti, ministri pojedinih članica EU intervenisali su da i pored napretka postoje određeni koraci koje bi Srbija morala da preduzme kako bi mogla da otvori naredni klaster. To se pre svega odnosilo na ustavne amandmane. Iako je Srbija u više navrata bila pohvaljena zbog činjenice da jer broj usvojenih zakona po hitnom postupku sveden na minimum, poslanici u Skupštini Srbije juče su po hitnom postupku usvojili Akt o promeni Ustava, a na dnevnom redu bila je i Odluka o raspisivanju referenduma.

U međuvremenu, ako se uzmu u obzir poslednja dešavanja u Srbiji, čini se da razloga za preterani optimizam nema. U proteklih 20 dana vlast su u nekoliko navrata iz EU podsetili na neke od osnovnih principa i vrednosti Unije.

Policijska zaštita murala osuđenog ratnog zločina, položaj vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici u Zrenjaninu, odgovor vlasti na ekološke proteste, vređanje Marinike Tepić i rumunske nacionalne manjine bile su povod da se oglase Evropska komisija, poslanici Evropskog parlamenta kao i neke države članice.

Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka koalicije prEUgovor Jelena Pejić Nikić kaže za EWB da sve što se dešava u Srbiji nakon “tobože pozitivnog izveštaja Evropske komisije”, ne ide u prilog režimu.

“Čak ni do krajnosti ubrzane aktivnosti na ustavnim izmenama jer se kose sa demokratskim standardima. Incidenti u Zrenjaninu (Ling Long), Beogradu (mural, protesti) i Šapcu (protesti) odraz su dubljih sistemskih problema, zarobljenih institucija koje ne rade u javnom interesu”, navodi Pejić Nikić.

Ona smatra da su ovi incidenti slikovito ilustrovali kako izgledaju i kakve posledice mogu imati apstraktne kategorije, poput nedostatka vladavine prava i zarobljene države.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović kaže za EWB da primer napada Marinike Tepić na osnovu nacionalne pripadnosti i zvanična reakcija ambasade Rumunije pokazuju koliko je štetna politička klima u Srbiji i kakve ona posledice može imati na budućnost njenog evropskog puta.

“Rumunija je tradicionalni prijatelj Srbije i jedna od članica Unije koja se zalaže za njeno proširenja. Njen glas prilikom donošenja odluka ima istu snagu kao glas bilo koje druge članice EU. Iako sam uveren da ovaj incident neće imati presudni značaj na podršku Rumunije na sastanku Saveta EU u decembru, svakako će ostati upamćen kao neprijatna epizoda u odnosima dveju prijateljskih država”, kaže Majstorović. 

On ukazuje i da je ovaj incident moguće relativizovati u atmosferi strogo kontrolisanih medija, ali se time ne može izbeći odgovornost vladajuće koalicije za političku klimu u zemlji.

“Naravno, i ovaj incident je moguće relativizovati u državi u kojoj su mediji sa nacionalnom frekvencijom strogo kontrolisani. Međutim, time se neće izbeći nesporna odgovornost vladajuće koalicije za preovlađujuću političku klimu koju karakteriše kontinuirani rast netolerancije prema neistomišljenicima, promocija agresije kao modela političkog ophođenja, govor mržnje (između ostalog i sa govornice Narodne skupštine), porast nacionalizma, kao i nespremnost da se nedvosmisleno i sistemski suprotstavi organizovanoj kampanji veličanja ratnih zločinaca”, naglašava Srđan Majstorović.

Šta je važno državama članicama?

U novom godišnjem izveštaju, Evropska komisija zabeležila je da je u poslednjih godinu dana Srbija u većini oblasti postigla ograničeni napredak. Ekonomske mere tokom pandemije ali i upravljanje migranstkim tokovima posebno su pohvaljeni. I u ovom izveštaju, kao i u prethodnom, najozbiljnije primedbe date su na ključne oblasti za dalji nastavak procesa evropskih integracija –  borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobodu izražavanja i medija, procesuiranje ratnih zločina. Ipak konačnu odluku kako će se vrednovati reforme, one sprovedene ali i one koje nisu, daće države članice.

Srđan Majstorović za EWB objašnjava da postoje različiti pristupi i razlozi na osnov kojih pojedine države članice donose svoj stav o nastavku pregovora sa Srbijom.

“Članice se vode vlastitim interesima koji se razlikuju u zavisnosti od prioriteta kojim se rukovode u evropskim pitanjima. Činjenica je da pitanje proširenja u EU u ovom trenutku nije na listi prioriteta većine članica i u takvim okolnostima nije lako postići jednoglasnost među dvadeset sedmoricom”, smatra Majstorović.

On navodi da je u EU primetna podela među državama članicama kada je u pitanju napredak Srbije u daljim pregovorima.

“Utisak je da se unutar EU desila podela na one koje iz vlastitih interesa žele da nekritički podrže nastavak pregovora sa Srbijom bez obzira na nedostatak suštinskog napredka, i one koji nisu spremni, da se zbog veštačkog održavanja u životu trenutno nefunkcionalnog procesa proširenja, otvaranjem klastera na neki način “nagradi” srpsko rukovodstvo”, kaže Majstorović.

Jelena Pejić Nikić ocenjuje da su države članica kao krajnji odlučioci u dilemi jer je sa jedne strane Srbija, u odnosu na prethodnu godinu, mnoge stvari (opet) pokrenula, dok je sa druge strane jasno da su sprovedene aktivnosti samo promene na papiru, bez ikakvih opipljivih rezultata, čak i cilja da se ostvare suštinske reforme na bolje.

“Kritične oblasti i dalje su kritične jer nema političke volje da se popravi stanje u medijima, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, niti da se istinski suoči sa ratnim zločinima iz 1990ih. Građani ne vide taj (ograničeni) napredak koji se predstavlja, već svedoče zarobljavanju države paralelno sa evropskim integracijama”, kaže Pejić Nikić.

Prema njenim rečima pozitivna odluka značila bi tapšanje srpskih vlasti po ramenu i predizborni poen vladajućoj partiji, iako dosadašnji pristup reformama potrebno promeniti izkorena.

“Osim toga, čak i ustavne izmene, ubrzane u finišu kao ključni napredak Srbije, neće biti realizovane do kraja godine. Menjaju se i izborni zakoni, ali da li će to nešto promeniti, videćemo tek na proleće, iako smo već skeptični. Tek nakon toga mogle bi se dati realne ocene o napretku”, navodi Jelena Pejić Nikić. 

Ona ipak napominje da postoji frustracija sa obe strane jer je proces pristupanja već dve godine u zastoju.

“Tu je i bojazan u EU da bi dalje odgađanje otvaranja novih klastera još više udaljilo vlast u Srbiji od evropskih integracija, s obzirom da već koketira sa drugim igračima na istoku. Zbog svega toga, države članice bi mogle da se za pozitivnu odluku hvataju za mrvice samo da bi se proces pomerio s mesta. Bila bi to nagrada za neiskren trud, kako bi se izbeglo potencijalno veće zlo”, smatra ona.

Prema njenim rečima, na širem planu, za to koja poruka se želi preneti vladi Srbije u decembru važno je i šta će se paralelno odlučiti za ostale zemlje kandidate u regionu.

“Ako se uski nacionalni interesi pojedinih država članica, odnosno njihovih vlada, opet budu isprečili otpočinjanju pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom, biće teško objasniti da je bilo kakva odluka o Srbiji meritorna”, zaključuje Pejić Nikić.

Vlasti u Srbiji očekuju otvoranje najmanje jednog klastera na međuvladinoj konferenciji koja bi trebalo da bude održana sredinom decembra.