„To je prilika koju svako od učesnika ima da izrazi svoje mišljenje i iznese argumente koji stoje u njegovom temelju. Sve ostalo nije dobro, na našu veliku žalost. Tempo u kojem održavamo sastanke ubrzan je nesrazmerno cilju koji želimo da postignemo. Radimo u vreme kad su ljudi po prirodi svojih potreba odsutni (leto je), a to za posledicu ima nedostatak kontinuiteta. Rade ljudi među kojima ima mnogo više državnih službenika, nego onih koji su upoznati s novinarskim poslom“, kaže naša sagovornica.

Ona ističe i “nedostatak kontinuiteta“.

“Sastajemo se jednom nedeljno, što nam ne ostavlja dovoljno vremena da svoje argumente usaglasimo sa informacijama koje smo na prethodnom sastanku primili. Kad svemu tome dodamo i ono od čega krećemo, a to je udaljenost naših stavova, nažalost, zaključujem da nas pristup ‘završimo ovo što pre’, uvijen u navodnu razmenu mišljenja – neće odvesti nikud, bar ne tamo gde bismo voleli da odemo“, kaže naša sagovornica.

DOSIJE: Znamo i to da je u Medijskoj strategiji utvrđeno da su izmene neophodne. Da li će one sada biti mač sa dve oštrice?

SAVOVIĆ: Medijskom strategijom utvrđeno je šta je neophodno menjati. Međutim, kako Strategija nije pravno obavezujući dokument, ono što će biti promenjeno ne mora biti u skladu s onim što je utvrđeno da treba da bude promenjeno. Naprotiv, promene mogu biti u potpunoj suprotnosti s predlozima iznetim u Strategiji. Zato je ceo proces neophodno vrlo pažljivo pratiti, kako bi se uočilo skretanje na stranputicu.

DOSIJE: Jedna od glavnih stvari koje treba izmeniti su u vezi sa definicijom reči novinar? Šta bi to trebalo da znači za novinarsku profesiju? Postoje li ikakve prednosti u tome, ili pak to definisanje donosi određenu dozu opasnosti?

SAVOVIĆ: Kada je reč o definisanju statusa novinara, osnovni problem leži u tome što bi ta definicija mogla postati ozbiljna poteškoća u obavljanju samog novinarskog posla, jer se poslovima od značaja za javno informisanje ne bave samo novinari. Dakle, iznad novinara jeste njegova novinarska dužnost, a nju, ponoviću, ne mora obavljati samo novinar, i zato ono što treba da štiti, radi novinara, ali i svih onih drugih koji se bave poslovima od značaja za javno informisanje – jeste novinarski akt.

DOSIJE: Nije nikakava tajna da predstavnici vlasti već godinama rade sve na tome da uguše medijsku slobodu, dok se, sa druge strane, hvale da rade na nezavisnosti medija. Zbog čega sada dolazi do potrebe da se Zakon koji je 2014. donet menja?

SAVOVIĆ: Podsetiću, Medijskom strategijom konstatovana je potreba za izmenom celog seta propisa, među kojima se nalazi i Zakon o javnom informisanju i medijima. O ključnim pitanjima, u vezi sa definisanjem pojma novinara, u vezi s projektnim sufinansiranjem, u vezi s podacima koje bi trebalo prijaviti Registru medija, u vezi s distribucijom medija i medijskog sadržaja i slično – za sada ne postoji konsenzus.

Projekat  Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta “ Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.