LONDON – Prema Indeksu demokratije za 2021. godinu, koji objavljuje britanski magazin “Ekonomist”, demokratija u Srbiji ocenjena je prosečnom ocenom 6,36, što Srbiju svrstava u kategoriju “nepotpunih demokratija”. Ukupna ocena, u odnosu na 2020. godinu, kada je demokratija zabeležila najveći pad od 2006. godine, poboljšana je za 0,14. Srbija je ove godine na 63. u svetu po kvalitetu demokratije.
Jedino poboljšanje zabeleženo je u oblasti funkcionisanja vlasti, sa ocenom 6,07, dok su sve druge ostale na prošlogodišnjem nivou. U kategoriji izbornog procesa Srbija je dobila ocenu 8,25. Politička participacija dobila je ocenu 6,67, dok je politička kultura ocenjena sa ocenom 3,75. Građanske slobode ostale su na istom nivou, 7,06.
Indeksom demokratije se 167 država ocenjuje po 60 pokazatelja u pet kategorija: izborni proces i plurizam, funkncionisanje vlasti, demokratska politička kultura i gradjanske slobode. Zemlje su podeljene u četiri kategorije: „potpune demokratije“, „nepotpune demokratije“, „hibridni režimi“ i „autoritarni režimi“.
U novom izdanje Indeksa demokratije sa nazivom “Izazov Kine” rezultati pokazuju kontinuirani negativni uticaj pandemije na demokratiju i slobodu širom sveta već drugu godinu za redom. Kako se navodi u izveštaju, pandemija je rezultirala povlačenjem građanskih sloboda, čak i među razvijenim demokratijama ali i u autoritarnim režimima. Prosečna globalna ocena u Indeksu za 2021. godinu pala je sa 5,37 iz 2020. na 5,28. Autori navode da je rezultat za 2021. posebno upečatljiv zbog činjenice da je lošiji od rezultata iz 2020. godine, koja je bila najlošija godina od Globalne finansijske krize.
Za region Istočne Evrope, u koji se svrstava i Srbija, primećeno je da demokratski mehanizmi koegzistiraju sa lošim funkcionisanjem vlada, a korupcija, nedostatak transparentnosti kao i slabo povenje građane u vlade su odlike gotovo svih zemalja. Ukupno 13 država Istočne Evrope poboljšalo je svoj rezultat na Indeksu demokratije za 2021, a prosečan rezultat istočnoevropskih demokratija porastao je sa 6,70 na 6,76.
U izveštaju se navodi da je nivo poverenja u vlade porastao u nekoliko zemalja na Zapadnom Balkanu, a najveća poboljšanja u kvalitetu demokratije u regionu dobile su Crna Gora i Severna Makedonija. One su svrstane u kategoriju “nepotpune demokratije”, a ranije su bile u kategoriji “hibridnih režima”.
Prema Ekonomistovom indeksu manje od polovine svetske populacije živi u nekoj vrsti demokratije, a samo 6,4% živi u “punim demokratijama”. Više od trećine svetske populacije živi pod autoritarnom vlašću.