BRISEL – Kako portal European Western Balkans nezvanično saznaje Srbija će se uskladiti se sa Deklaracijom Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja koja osuđuje narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. EU prošle nedelje uvela je nekoliko paketa sankcija Rusiji.  Usklađivanje sa deklaracijama Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost ne znači isto što i usklađivanje sa sankcijama EU.

Prošle nedelje Đuzep Borelj doneo je tri deklaracije o Ukrajini, a Srbija će se kako saznajemo najverovatnije uskladiti sa deklaracijom od 22. feburara, koja je doneta nakon priznanje republika Donjeck i Lugansk, a pre početka ruske invazije na Ukrajinu.

Deklaracija koja je doneta nakon početka invazije, osuđuje ničim izazvanu invaziju od strane oružanih snaga Ruske federacije. Sa ovom deklaracijom su se do sada iz regiona uskladili Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija.

U deklaraciji sa kojom će se Srbija prema našim izvorima uskladiti, EU oštro osuđuje odluku predsednika Rusije da prizna donjecke i luganske oblasti u Ukrajini kao nezavisne entitete. “Ovaj nezakonit akt dodatno podriva suverenitet i nezavisnost Ukrajine i predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava i međunarodnih sporazuma, uključujući Povelju UN, Helsinški završi akt, Parisku Povelju i Budipempenštanski memorandum”, stoji u tekstu ove deklaracije.

Iz EU najoštrije osuđuju potkopavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i najoštrije osuđuje odluku ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna područja Donjecke i Luganske oblasti kao nezavisne i da pošalje svoje trupe na ta područja.

“Ovaj nezakonit akt dodatno podriva suverenitet i nezavisnost Ukrajine i predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava i međunarodnih sporazuma, uključujući Povelju UN, Helsinški završni akt, Parisk povelju i Budimpeštanski memorandum”, stoji u tekstu deklaracije Visokog predstavnika Borelja.

Deklaracija sa kojom se Srbija kako nezvanično saznaje EWB uskladla je po prvi put da se Srbija usaglasi sa nekom deklaracijom u kojoj se osuđuje ili istične neka spoljnopolitička odluka Rusije. Iz Evropske unije danima stižu poruke da se od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo, očekuje da u potpunosti prati Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, uključujući i politiku sankcija prema Rusiji.

Usklađivanje sa ovom deklaracijom Visokog predstavnika, u kojoj se ne spominju sankcije Rusiji, u skladu je sa onim što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio kao zvaničnu poziciju prema sukobu u Ukrajini, nakon Sednice saveta za nacionalnu bezbednost prošle nedelje. On je tada rekao da Srbija ostaje privržena poštovanju međunarodnog prava kojim se garantuje pravo na nepovredivost granica Ukrajine i dodao da Srbije neće uvoditi nove sankcije Rusiji.

Deklaracije u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) predstavljaju važan deo Poglavlja 31, koje se tiče ZSBP, jer usaglašavanje zemlje kandidata meri sa usaglašavanjem sa deklaracijama i akcijama koje preduzima EU.

Deklaracije u ime EU najčešće donosi Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, a one sadrže političke odrednice za odluke koje donose Evropski savet i Savet EU. Ovih dana, Visoki predstavnik Đuzep Borelj doneo je više deklaracija koje se tiču trenutne situacije u Ukrajini, a deklaracija sa kojom će se Srbija usaglasiti ne spominje sankcije Rusiji.

Paralelno sa Deklaracijama Visokog predstavnika, ovih dana države članica usvojile su niz odluka na Savetu EU koijma je uvedeno nekoliko setova sankcija Rusiji. Ove odluke objavljene su u službenom glasilu EU, a obavezujuće su samo za države članice, dok se od država kandidata, poput Srbije očekuje da se sankcijama pridruže.