GETEBORG – Prema najnovijem izveštaju o stanju demokratije švedskog V instituta “Autokratija menja prirodu?”, Srbija se pored Brazila, Turske, Mađarske, Indije i Poljske nalazi među zemljama sa najvećim nivoom autokratizacije. I ove godine Institut je Srbiju okarakterisao kao izbornu autokratiju. Izveštaj navodi da je kvalitet demokratije opao duplo i više u poslednjih deset godina.
U izveštaju se objašnjava da lideri u zemljama koje se autokratizuju ozbiljno potkopavaju deliberativne procese u zemlji i poštovanje kontraargumenata. Srbija je posebno označena kao država u kojoj se opseg konsultacija sa neistomišljenicima značajno smanjio u poslednjih deset godina.
Izveštaj je Srbiju smestio u onu grupu zemalja u kojoj su najveći pokretači sve veće autokratizacije upravo vladajuće partije, koje su označene kao anti-pluralističke. Paralelno sa sve većom autokratizacijom, švedski institut je primetio i veliku polarizaciju u srpskom društvu.
Izveštaj spominje i veliku mobilizaciju ljudi od strane vladajućeg režima, a Srbija je u toj kategoriji spomenuta sa Salvadorom i Mjanmarom. Institut V dem kategoriju država kojima pripada i Srbija opisao je i kao zemlje u kojima su autokratski nastrojeni lideri posebno skloni optuživanju i cenzuri medija.
U prošlogodišnjem izveštaju V Dem Institut Srbiju je smestio u grupu država sa najvećim demokratskim padom u poslednjih deset godina. Tada je rečeno da je integritet izbornog procesa padao uporedo sa pogoršanjem građanskih sloboda.
Izveštaj švedskog instituta pokazuje stanje onoga što se u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji posmatra kao politički kriterijumi za članstvo. V Dem je došao do istih zaključaka kao i Evropska komisija koja je u svom poslednjem izveštaju za Srbiju zabeležila visoko polarizovanu političku klimu u zemlju. Evropska komisija primetila je da su tokom rada Narodne skupštine korišćeni zapaljivi govori protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju poltička gledišta.
“Svi političari trebalo bi da se suprotstave govoru mržnje i doprinesu političkom dijalogu o reformama vezanim za EU, posebno o osnovama demokratije i vladavine prava”, stoji u izveštaju EK.
Prema Indeksu demokratije za 2021. godinu, koju je prošlog meseca objavio britanski magazin “Ekonomist”, demokratija u Srbiji ocenjena je prosečnom ocenom 6,36, što Srbiju svrstava u kategoriju “nepotpunih demokratija”. Ukupna ocena, u odnosu na 2020. godinu, kada je demokratija zabeležila najveći pad od 2006. godine, poboljšana je za 0,14. Srbija je ove godine na 63. u svetu po kvalitetu demokratije.
Jedino poboljšanje zabeleženo je u oblasti funkcionisanja vlasti, sa ocenom 6,07, dok su sve druge ostale na prošlogodišnjem nivou. U kategoriji izbornog procesa Srbija je dobila ocenu 8,25. Politička participacija dobila je ocenu 6,67, dok je politička kultura ocenjena sa ocenom 3,75. Građanske slobode ostale su na istom nivou, 7,06.
Zbirni nalazi ovogodišnjeg izveštaja o kvalitetu demokratije u svetu švedskog V dem Instituta pokazali su da je nivo demokratije koji uživao prosečan građanin sveta tokom 2021. opao na nivo iz 1989. Broj liberalnih demokratija je smanjen na 34, a broj potpunih autokratija se povećao sa 25 na 30, u odnosu na prošlu godinu. Izborne autokratije ostale su najčešći tip režima u svetu, a njima živi 70% svetske populacije.
Kako su pokazali rezultati izveštaja, vlade su sve sklonije podsticanju polarizacija i širenju dezinformacija. Takvi trendovi povezani su i sa “demonizacijom” političkih protivnika. “Povećanje dezinformacije i polarizacije dodatno signalizuje ono što se može pokazati kao promenljiva priroda autokratizacije u današnjem svetu”, stoji u izveštaju V Dem-a o kvalitetu demokratije u 2021. Kako se dodaje, još jedan znak promene ove prioride je i erodiranje kritičkih i formalnih aspekata demokratije. Izveštaj zaključuje da je autonomija brojnih nezavisnih tela u zemljama sa autokratskim tendencijama napadnuta, zajedno sa zakonodavstvom i sudstvom.