Dok Evropska unija radi na petom paketu sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, razjašnjenja kako će mere iz prethodnog uticati na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) još uvek nema. Pregovori između Srbije i EU po ovom pitanju su u toku. Iako je presdednik Srbije prošle srede najavio rešenje “u narednih 48 sati”, ni nakon više od sedam dana nije poznato da li će NIS na “svojoj koži” osetiti sankcije Evropske unije Rusiji.

Prema odluci Saveta EU, počev od 15. maja sa 12  ruskih kompanija u kojima država ima većinsko vlasništvo,  među kojima su ruski energetski giganti poput Gaspromnjefta, države članice EU neće obavljati transakcije.  Ista pravila važiće i za podružnice u kojima ruske firme imaju većinski udeo u vlasništvu, a koje nisu na teritoriji Evropske unije.

Ruska kompanija Gaspromnjeft ima većinsko vlasništvo (56%) u preduzeću Naftna industrija Srbije (NIS). Ukoliko ova mera ostane na snazi u ovom obliku, od 15. maja države članice EU prekinuće finansijske transakcije i poslovanje i sa NIS-om.

Odluku Evropske unije predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je kao “čudnu” i rekao da su “Evropljani ostavili mogućnost da se na njihovoj teritoriji uvozi i izvozi iz Rusije, ali da treće zemlje ne mogu da uvoze naftu ako su kompanije ili rafinerije u većinskom vlasništvu Rusije.

“Nisu kaznili Rusije, nisu kaznili sebe, kaznili su nas”, rekao je Vučić i dodao da je Srbija u pregovorima sa zvaničnicima EU da se Srbija iz ovakve odluke izuzme. On objasnio da će Srbija tražiti izuzeće iz ove odluke, a ukoliko se to ne desi, Srbija ima alternativne opcije.

Britanski časopis Fajnenšl Tajms (FT) preneo je u sredu da Brisel razmatra mogućnosti da se Srbiji dozvoli da bude izuzeta iz novih pravila. Da su pregovori u toku za naš portal potvrdila i portparolka Evropske komisije Ana Pisonero. Ona je rekla da je EU u stalnom kontaktu sa srpskim vlastima kako bi se “razjasnile sve zabrinutosti u vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera”.

Pisonero je naglasila da EU nije uvela sankcije Srbiji niti da za to postoje planovi u budućnosti.

“Sankcije EU u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu ciljaju na dve zemlje koje su očigledno odgovorne za to: Rusiju i Belorusiju, kao i na određeni broj pojedinaca i kompanija iz ovih zemalja. One imaju za cilj onesposobljavanje Rusije da finansira invaziju i uništenje Ukrajine i ubija njen narod”, izjavila je Pisonero.

Sekretarijat Energetske zajednice, međunarodne organizacije zadužene za pitanja energetike u regionu jugoistočne Evrope, nije imao komentar za naš portal povodom novonastale situacije.

Ukoliko ne dođe do izuzeća Srbije, predsednik Srbije najavio je tri scenarija: preuzimanje većinskog dela NIS-a od strane države, ukoliko ruska strana na to pristane. Drugo je uvoz nafte preko Crne Gore ukoliko to Crna Gora dozvoli i EU dozvoli Crnoj Gori. Treće bi bilo da neka srpska kompanija, kao što je Transnafta, uveze naftu, a onda je proda NIS-u.

Družba samo sa Gaspromom dolazi na naplatu

Iako nema dileme među ekspertima za pitanja energetike da će ovakva mera značiti obustavljanje transakcija iz EU sa NIS-om, jedinstvenog stava o tome da li će ova odluka poremetiti i snadbevanje naftom nema.

Evropska unija već više od deceniju upozorava da bi Srbija morala da radi na diverzifikaciji izvora snadbevanja u oblasti energetike, a to što Rusija ima apsolutni monopl na srpskom tržištu nafte i gasa nije u saglasnosti sa pravilima EU. Na ovaj problem više puta je u svojim izveštajima ukazivala je  i Energetska zajednica.

Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, kaže za European Western Balkans da ova odluka EU neće uticati na snadbevanje Srbije naftom, s obzirom na to da je NIS u većinskom vlasništvu Gasprom Njefta, a Gasprom Njeft nabavlja naftu iz svoje matične kompanije iz Rusije.

On kao glavni problem, ukoliko ovakva odluka bude odnosila NIS, vidi to što će ovoj kompaniji biti zabranjene druge operacije i transakcije sa tržištem EU.

“Ako NIS želi da naftu ili neke druge proizvode proda na tržište EU, to neće biti moguće. U tom pogledu se zabranjuje poslovanje firmama iz EU, ali ja ne vidim kako bi ova odluka mogla da znači efektivno onemogućavanje uvoze ruske nafte u Srbiju”, kaže Medović.

On upozorava da bi potencijalni problem mogao da bude i to što Srbija neće moći da kupuje opremu, rezervne delove ili neke druge repromaterijale koje možda koristi u procesu proizvodnje nafte iz EU.

“U tom pogledu ovo zaista može biti problematično za Naftnu industriju Srbije. NIS-u je mnogo jednostavnije da kupuje repromaterijale, neke potrebne komponentne ili mašine za proizvodnju nafte u okruženju i državama Evrope, a ne da to uvozi sa nekih trećih tržišta. Ukoliko se ova odluka u ovakvoj formi primeni, to će bitno otežati poslovanje NIS-a”, smatra Medović.

On ukazuje da to što je EU identifikovala NIS kao firmu u vlasništvu Gasproma, može uticati na odluku svih onih kompanija koje bi u budućnosti, kada ova kriza prođe, želele da posluju sa NIS-om. Prema njegovim rečima, ova sitaucija dala je signal da zbog političkih komplikacija poslovanje sa Naftnom industrijom Srbije može biti otežano.

Za razliku od Medovića, Lidija Radulović, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za Poglavlje 15 (Energetika), stava je da će i snadbevanje naftom biti ugroženo. Ona dodaje da iako NIS posluje u Bugarskoj i Rumuniji, ovom merom pod najvećim pritiskom biće Srbija.

“Može se jasno zaključiti da je ova odluka usmerena na pritisak Srbiji zbog ne uvođenja sankcija Rusiji kako zemlje članice i njihovo snabdevanje nije ugroženo ovom odlukom. Na primer, austrijski OMV bi mogao da uvoze naftu iz Rusije, kao i Lukoil u Bugarskoj, međutim NIS ne bi mogao. U ovom slučaju Srbija pod najvećim udarom jer se dovodi u pitanje dotok nafte. Ukoliko bi stanje ostalo isto doveo bi se u pitanje rad rafinerije nafte u Pančevu”, kaže Radulović za EWB. 

Ona nema dilemu da je ovakva odluka  direktno uperena na poslovanje NIS-a jer se zabrana transakcija odnosi i na kompanije koje su u većinskom vlasništvu ruskih kompanija i van EU, jer Naftna industrija Srbija je jedina kompanija u regionu čiji je većinski vlasnik Gazpromnjeft.

“Poslovanje je već ugroženo, na beogradskoj berzi se može videti i pad cene akcija od kraja februara 2022”, ukazuje Radulović.

NIS pod sankcijama već osam godina

Pre četrnaest godina, 56% “zlatne koke” srpske privrede prodato je po simboličnoj ceni od 400 miliona evra ruskom gigantu Gaspromnjeftu. Nakon ruske aneksije Krima 2014. godine Gasprom je stavljen na crnu listu Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Tako Naftna industrija Srbije od tada ne može da uzima kredite od zapadnih banaka, već je prinuđena da za pribavljanje neophodnih finansijskih sredstava pregovara sa srpskim, ruskim i arapskim bankama.

Profesor Medović objašnjava za EWB da je poslovanje NIS-a već ovim sankcijama bitno ugroženo, a da novi set u ovom trenutku podrazumeva potpuno zabranu svih transakcija sa NIS-om.

“I posle aneksije Krima 2014. godine zabranjene su određene transakcije firmama iz ruskog energetskog sektora, kao i firmama koje se nalaze u trećim zemljama gde Gasprom Njeft i ostale firme iz energetskog kompleksa Rusije imaju većinski udeo. Te firme nisu mogle da se zadužuju na finansijkom tržištu EU. Tako da je NIS-u već tada bitno bilo otežano poslovanje jer su morali da traže izvore finansiranja na drugim finansijskim tržištima. Ovo sada predstavlja potpuno zabranu svih trasnsakcija sa NIS-om, kako zapadnih davanja i kredita, tako i zabrane drugih plaćanja”, kaže Medojević.

U januaru ove godine iz Naftne industrije Srbije za Radio Slobodnu Evropa (RSE) istakli su da se do sada NIS susretao sa ograničenjima koja se odnose na dugoročno finansiranje, ali da sankcije “nisu imale veće posledice po finansijsku stabilnost kompanije”. Međutim, NIS već godinama beleži gubitke, a u toku 2020. godine on je iznosio čak 64,4 miliona evra.