Ni nakon mesec dana od održavanja izbora u Srbiji, nisu poznati konačni rezultati glasanja. U narednim mesecima očekuju nas i finalni izveštaji posmatračkih misija o tome koliko je proces bio slobodan i fer i da li je bilo ikakvog napretka u rešavanju problema zbog kojih su opozicione partije bojkotovale izbore pre dve godine.

Naš portal je u međuvremenu razgovarao sa Tajsom Retenom, šefom delegacije Evropskog parlamenta koja je posmatrala izbore 3. aprila kao deo misije Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Kako ocenjuje evropski poslanik Reten, “teško je govoriti o slobodnim i poštenim izborima u Srbiji” a “vrlo je problematično” što je javnost i na preliminarne rezultate Republičke izborne komisije čekala toliko dugo.

European Western Balkans: U kojoj meri su izbori u Srbiji 3. aprila bili u skladu sa demokratskim standardima koje zastupa Evropski parlament?

Tajs Reten: Osim veće izlaznosti i pluralnijeg parlamenta nakon bojkota prethodnih izbora, preliminarni zaključci posmatračke misije OEBS/ODIHR primetili su više nedostataka koji su doveli do nejednakih uslova, a koji su išli u korist trenutnoj vlasti. Na nesreću, ovi nedostaci često su rezultat namernih odluka i postupaka pod pritiskom vladajuće koalicije i predstavljaju nazadovanje u poštovanju osnovih vrednosti EU.

EWB: Ovo je bio prvi put da je Evropski parlament poslao delegaciju za posmatranje izbora u Srbiju. Da li to treba tumačiti kao znak opadanja demokratije u Srbiji? Da li mislite da će i u budućnosti biti neophodne posmatračke delegacije EP?

TR: Evropski parlament redovno učestvuje u posmatračkim misijama u kandidatima za pristupanje EU, tako da se ova posmatračka misija ne razlikuje u odnosu na one u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Međutim, posmatranje izbora u Srbiji bilo je veoma važno kada se uzme u obzir nazadovanje demokratije koje su konstatovale brojne međunarodne i lokalne organizacije.

EWB: Članovi delegacije EP posmatrali su izbore u Beogradu, Novom Sadu i Jagodini 3. aprila. Na konferenciji za štampu 4. aprila, opisali ste nekoliko nepravilnosti koje ste uočili zajedno sa kolegama. Koliko su one bile problematične u smislu uticanja na rezultat izbora?

TR: Izborne neregularnosti su povezane sa namernim postupcima koji su stvorili neravnopravne uslove za kandidate na parlamentarnim i predsedničkim izborima i za preostale kritičke glasove u medijima. U ovom kontekstu postaje teško da se govori o slobodnim i poštenim izborima. Na ishod verovatno ne utiče odlučujuće sam izborni dan, ali sigurno utiču nedelje i meseci uoči izbora. Kako bi se poboljšale izborne okolnosti, ključno je da se nepravilnosti u glasanju na ispravan način istraže i da institucije deluju nezavisno i transparentno čuvaju osnovne demokratske principe, kao što se i očekuje od države koja već pregovara članstvo u EU.

EWB: U vreme konferencije za štampu koju su održali posmatrači 4. aprila (u popodnevim satima), Republička izborna komisija nije bila objavila preliminarne izborne rezultate – uradila je to tek kasnije, 24 sata nakon što su se biračka mesta zatvorila. Da li je ovo, po Vašem mišljenju, bilo neobično?

TR: Mislim da ne samo da je bilo neobično, već vrlo problematično što RIK nije bio u stanju da objavi zvanične preliminarne rezultate više od dana nakon izbora, iz još uvek nerazjašnjenih okolnosti. S druge strane, u izbornoj noći izborni kandidati i partije su na televiziji objavili rezultate koje nije bilo moguće potvrditi, što je, kao što sam rekao, veoma problematično. Mislim da je logično da će takvi događaji da izazovu sumnju i da su loši za poverenje glasača u proces.

EWB: Takođe ste pomenuli probleme kao što su navodi o pritiscima na glasače, medijska pristrasnost i zloupotreba javne funkcije – ovo su problemi koji se, kako ocenjuju posmatrači, godinama javljaju u Srbiji. Da li verujete da je moguće značajno poboljšati ove aspekte do sledećih izbora?

TR: Srbija mora da se pozabavi izbornim nedostacima u okviru relevantnog klastera procesa pristupanja EU i pokaže neophodan napredak povezan sa konkretnim i proverljivim reformama kako bi mogla da otvori nova poglavlja. Napredak u osnovnim demokratskim principima i vrednostima EU je ključan za poboljšanje demokratske kulture, transparentnosti i nepristrasnosti izbornog procesa i, konačno, za pristupanje EU.

EWB: Da li mislite da Srbiji treba još jedna faza međupartijskog dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta?

TR: Po mom mišljenju, bilo bi korisno da Evropski parlament nastavi svoj angažman kroz međupartijski dijalog sa novoizabranim parlamentom kako bi se adresirali nedostaci iz preliminarnih zaključaka OEBS-a. Rešavanje preostalih prepreka bio bi važan znak posvećenosti Srbije njenom putu za članstvo u EU. Evropski parlament spreman je da pomogne ukoliko bude pozvan da učestvuje, ali u krajnjoj liniji je odgovornost političkih snaga u Srbiji da donesu konkretne neophodne reforme.

EWB: Koliko će konačna ocena o sprovođenju ovih izbora uticati na proces pristupanje Srbije EU?

TR: Pridržavanje demokratskih principa i osnovih prava, uključujući slobodu medija i izborno okruženje koje obezbeđuje slobodne i poštene izbore, ključni su za bilo kakav napredak Srbije na njenom putu ka EU. Ovo je osnova za članstvo u EU. Primena preporuka iz konačnog izveštaja OEBS-a bio bi važan znak poboljšanja u ovom smislu. Srbija ima veliki potencijal i nadam se da će svi politički lideri, zajedno za civilnim društvom, iskoristiti prilike koje su u interesu svih građana.