Dok zvanični Beograd poručuje da evropske integracije niko ne može zaustaviti samo zato što se Srbija nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji, u pojedinim državama članicama tolerancija prema poziciji Srbije sve je manja. Nemački Bundestag početkom maja predložio je da se državama kandidatima, koje odbijaju da uvedu sankcije Rusiji, oteža pristup fondovima Evropske unije.

U dokumentu “Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini” Bundestag je dao smernice Vladi Nemačke za vođenje spoljne politike i pozicije unutar EU kada su u pitanju najnovija dešavanja u Ukrajini. Iako se u dokumentu Bundestaga poimence ne navodi Srbija, jedino će zvanični Beograd morati da brine brigu o fondovima EU, jer je Srbija jedina država kandidat sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa sankcijama Rusiji. Poslanicima Bundestaga nije neprimetno prošla pozicija Srbije, pa su tako u tački 19 pozvali Vladu da unutar institucija EU predloži i preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo.

Sagovornici European Western Balkans navode da je politički sistem Nemačke takav da je mandat koji Parlament da Vladi imperativan, te da će se Vlada u velikoj meri oslanjati na tačke iz dokumenta koji je predložio Bundestag.

Programski direktor organizacije “Novi treći put” Dimitrije Milić, objašnjava da Bundestag ima važno mesto u kreiranju spoljne politike unutar nemačkog političkog sistema, kao i da se u slučaju ove rezolucije radi o značajnom političkom potezu jer su dokument podržale sve proevropske partije u Nemačkoj, vladajuće ali i opozicione.

U ovom konkretnom potezu poslata je poruka konsenzusa političkog establišmenta oko preporučenog spoljnopolitičkog delovanja. To nije bio slučaj u prethodnim nedeljama, jer su se nemačke partije srčano raspravljale oko delovanja povodom rata u Ukrajini. Međutim, u slučaju ove rezolucije radi se o značajnom političkom potezu jer su rezoluciju podržale sve pro-EU partije, bilo vladajuće, bilo opozicione”, kaže Milić za EWB

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), kaže za EWB da ovaj zaključak daje imperativan mandat Vladi Nemačke za pregovore na nivou Evropske unije i dodaje da je ovakav stav proistekao iz stavova nemačkih vodećih partija.

“Za ovu rezoluciju glasali su poslanici vladajuće većine, ali i opozicija izuzev ekstremene levice i desnice. To je generalno stav nemačkih vodećih partija i onih koje čine nemačku Vladu. Ne treba očekivati da će onda Vlada ići protiv stavova svojih poslanika”, ocenjuje Međak.

Jasna politička poruka Srbiji

Nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom prošle nedelje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija “dobro razumela” zahteve Nemačke o sankcijama Rusiji.

“Šolc je bio vrlo jasan i na snažan način je ponovio stavove i zahteve Nemačke. Srbija ima drugačiji odnos i po pitanju Kosova i zato mi imamo mnogo drugih problema. Bili smo pod sankcijama čitavu deceniju i zato imamo drugačiji sentiment prema sankcijama, ali je Srbija dobro razumela poruku Nemačke i svih ostalih”, rekao je Vučić.

Govoreći o rezoluciji nemačkog Bundestaga, koja će biti vodilja za vođenje spoljne politike Nemačke i prema državama kandidatama, Dimitrije Milić ocenjuje da su minimalna očekivanja Nemačke da Rusija ne izvrdava sankcije preko država kandidata, ali i da se države kandidati usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

“S obzirom da je Nemačka zbog rata u Ukrajini morala sama da napravi velike žrtve i preko noći značajno promeni svoju spoljnu, energetsku, odbrambenu i bezbednosnu politiku, imaće manje razumevanja za kandidate koji nisu spremni na dosta manje promene”, kaže Milić. 

Prema njegovim rečima, Nemačka kao država koja je najveći neto davalac sredstava u odnosu na EU, očekivano neće želeti da novac svojih poreskih obveznika posredno bude usmeren prema državama koje imaju suprotne spoljno političke pozicije. On dodaje i da bi ovu rezoluciju stoga trebalo posmatrati kao upozorenje.

Vladimir Međak podseća da fondovi jesu veliki i da nisu zanemarljivi, jer Srbija iz njih dobija 200 do 250 miliona evra godišnje. On je međutim stava da to nije presudno za srpsku ekonomiju koja neće zbog uskraćivanja ovih sredstava, ukoliko do toga dođe, propasti, ali naglašava da se radi o veoma lošoj političkoj poruci.

“Politička poruka koja bi se poslala ovim je veoma loša. To bi značilo slanje Srbija na klupu za rezervne igrače i stopiranje bilo kakvog integrativnog procesa do daljeg. A onda bi vraćanje u taj proces verovatno bilo mnogo skuplje nego da se sada priključimo sanckijama Evrope Rusiji”, kaže Međak.

On smatra da ta politička poruka prevedeno znači da bi Srbija bila skinuta sa liste država koje mogu da pretenduju na članstvo u EU na druže vreme, dodajući da postoje dve opcije da se ova sitaucija izbegne.

“Ili će doći do promene trenutne politike Srbije prema sankcijama ili promene vlasti koja takvu politiku donosi. I to su dve opcije kako vi možete da se skinete sa jedne takve liste država kojima su bi de fakto bili zamrznuti fondovi”, kaže Međak.

Evropska unija najveći je donator u Srbiji. U proteklih 18 godina poreski obveznici država članica EU donirali su preko 3,6 milijarde bespovratnih sredstava u različitim oblastima. Zahvaljujući IPA fondovima, država Srbija i njene institucije svake godine dobiju otprlike 200 miliona evra, što Srbiju svrstava u najvećeg primaoca sredstava EU u regionu.

Uloga Bundestaga u dosadašnjem procesu pristupanja

Nemački parlament jedan je od najmoćnijih u nacionalnih parlamenata u Evropskoj uniji i do sada je već nekoliko puta značajno uticao na tokove i tempo evropskih integracija Srbije, ali i ostatka Zapadnog Balkana.

Najpre je poslanički klub tada vladajuće partije Angele Merkel CDU/CSU 2012. godine dao eksplicitnu listu uslova za nastavak evropskih integracija, a koji se ticao dijaloga Beograda i Prištine i rasformiranja paralelnih struktura na Severu Kosova. Te zahteve morale su da ispune vlasti u Srbiji kako bi se napravio formalan pomak i potpisao Briselski sporazum. Nakon toga, 2013. godine zahtevi CDU postali su zvanični deo rezolucije Bundestaga sa sedam zahteva koji bi doveli do početka pregovaračkog procesa i otvaranja prvih poglavlja.

Vladimir Međak podseća da je tadašnji zaključak Bundestaga stopirao otvaranje prvih poglavlja čak za dve godine, jer je nemački parlament insistirao da Poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava budu prva otvorena.

“Rezolucija Bundestaga je nama udarila blokadu na početku pregovora 2014. godine. U zajedničkoj poziciji Evropske unije pisalo je da će poglavlja 23 i 24 biti otvorena među prvima, a nemački Bundestag je ‘zakucao’ da oni moraju da budu otvoreni prvi, što je poprilično velika razlika. Tako da su prva poglavlja bila otvorena tek u julu 2016. godine”, naglašava Međak.

On upozorava da bi vlasti u Beogradu trebalo da učine sve kako se taj scenario ne bi ponovio jer bi u tom slučaju Srbija otišla na “potpuno pogrešan kolosek” kada je u pitanju proces evropskih integracija.

“Mi smo u pozitivnoj spirali i pozitivnom kretanju dokle god smo u procesu pristupanja. Jednog momenta kada izađemo iz procesa pristupanja, a uskraćivanje fondova bi de fakto to značilo, mi ulazimo u negativnu spiralu. To preti da proces vrati 20 godina unazad. Tako da bi upozorenje Bundestaga vlasti u Beogradu trebalo ozbiljno da shvate”, zaključuje Međak.

Da odluke nemačkog Bundestaga mogu da odrede i politiku prema državama sa Zapadnog Balkana na nivou Evropske unije pokazuje i primer otvaranja pregovora sa Albanijom. Naime, 2019. godine, iako su evropske institucije preporučile da je Albanija spremna za otvaranje pristupnih pregovora, parlament Nemačke imao je drugačiji stav. Bundestag je tada od Vlade Nemačke zahtevao da na nivou EU izdejstvuje dodatnih 9 uslova, koji su se ticali izbornih i ustavnih reformi u oblasti pravosuđa, pre kojih Albanija ne može da otvori pregovore o pristupanju. Stav Bundestaga značajno je uticao i zvanični stav EU, koji je formulisan u zaključcima Saveta EU 2020. godine, u kojima su Albaniji postavljeni slični kriterijumi kao i u rezoluciji nemačkog parlamenta.