Službena beleška Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, otkriva CINS, donosi svedočenja ljudi koji su SNS-u služili kao lažni donatori. Donacije su neke od njih koštale socijalne pomoći, a iako je sve ukazivalo na organizovanu šemu nezakonitog finansiranja, Tužilaštvo je od slučaja odustalo.

Mirjana i njena šefica Aleksandra su 2014. godine bile učlanjene u Srpsku naprednu stranku (SNS). Prema Mirjaninim rečima, Aleksandra joj je tražila da na račun stranke uplati 40 hiljada dinara. Stigla je donacija koja ne može odjednom da se uplati, već su morali članovi za to da se postaraju.

Mirjana je otišla do banke u jednom vojvođanskom gradu i predala uplatnicu koju je dobila od Aleksandre. Zvanično je donirala SNS-u. Za ovu donaciju, kaže, nije dobila ništa zauzvrat.

Ovo je samo jedna od izjava iz službene beleške zamenice javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva Ljilje Grujičić do koje je CINS došao. Beleška je nastala nakon što je Agencija za sprečavanje korupcije, zbog sumnji na nelegalno finansiranje SNS-a, Socijalističke partije Srbije (SPS) i Ujedinjenih regiona Srbije (URS), podnela izveštaj Višem javnom tužilaštvu, o čemu je BIRN pisao 2017. godine.

U izveštaju piše da su neki od donatora SNS-a bili primaoci socijalne pomoći, kao i da je 135 donatora na svoje račune uplatilo po 40 hiljada dinara koje su odmah prosledili stranci. Agencija je sumnjala i da donacije „potiču iz nelegalnih aktivnosti, u koje između ostalih spada i sumnja na pranje novca”.

Neki od donatora sa kojima su policajci razgovarali su potvrdili ove sumnje.

Aleksandar Vučić; Foto: N1

Tako je N. Ž. policiji ispričao da je 2014. godine počeo da radi u lokalnoj poreskoj administraciji i da mu je neko na poslu rekao da se javi kancelariji za saradnju sa građanima u zgradi Gradske uprave. Dali su mu kovertu na kojoj ništa nije pisalo i popunjeni nalog za prenos na račun stranke. Unutra je bilo 40 hiljada dinara koje je uplatio prvo na svoj, a onda preneo na račun SNS-a. Kako se seća nakon toga je primerak naloga odneo u „onu kancelariju u zgradi Gradske uprave“, a policiji je rekao da za to nije dobio nikakvu naknadu. On nije dobijao socijalnu pomoć, ali njegova sestra jeste. Policajcima je ispričao da su ga zvali iz Centra za socijalni rad da pitaju kako to da njegova sestra prima socijalnu pomoć, a on daje donaciju stranci, pa im je objasnio da je na to bio primoran i da to nije njegov novac.

D. M. takođe je dala izjavu policiji. Ispričala im je da je kao član SNS-a prisustvovala sastancima mesnog odbora SNS-a u Zaječaru. Na sastanku je predsednik mesnog odbora pitao da li neko od članova ima tekući račun preko koga bi se prebacio novac stranci. D. se javila jer je bila nezaposlena i htela je da se pokaže kao kooperativni član stranke. Nakon nekoliko dana je upućena na kancelariju za saradnju sa građanima u zgradi Gradske uprave Zaječar. Dobila je popunjenu uplatnicu i 40 hiljada dinara u koverti bez natpisa. Pratila je proceduru – novac je uplatila na svoj račun, a onda prebacila SNS-u. Proviziju od 400 dinara je dala iz svog džepa. Za to, tvrdi, nije dobila nikakav novac, ali je „pretrpela štetu“, jer su joj iz Centra za socijalni rad ukinuli socijalnu pomoć.

Dobila je popunjenu uplatnicu i 40 hiljada dinara u koverti bez natpisa.

Policija je uzela izjave od još pet osoba, od kojih je jedna zaposlena u niškoj Gradskoj opštini Pantelej. Od jedne osobe policajci nisu uzeli izjavu jer, kako im je njena majka rekla, privremeno boravi u Švajcarskoj.

Neki su tvrdili da su dali svoj novac stranci, a neki da za to nisu dobili novac ili su negirali da su donatori.

T.R. je, iako nezaposlena, 40 hiljada dinara pozajmila od oca koji je bio uspešni preduzetnik. Kako je objasnila policajcima, bila je član stranke, a novac je kasnije vratila kroz rate.

Policija je uzela izjavu i od M. I. koji se u registru Agencije navodi kao donator SPS-a, a ne SNS-a.

M.I. je ispričao malo drugačiju priču. Njegova majka je primala socijalnu pomoć koju su oboje koristili. Te 2014. je povremeno radio u auto perionici, gde ga je jedan stalni klijent pitao da li ima račun u banci, kako bi mu uplatio novac. Otišli su do banke gde je M. otvorio račun i, prema službenoj belešci, uplatio 650 hiljada dinara donacije za, kako mu je rečeno, bolesnu decu iz Zvečanske. Klijent je rekao da zbog toga neće imati problema jer je donacija. M. je u to vreme znao samo ime čoveka, i da je vozio Reno lagunu. Dobio je dve hiljade dinara zauzvrat. Međutim, zbog toga je, požalio se M. policajcima, majci oduzeta novčana pomoć na godinu dana.

Kako je slučaj zastareo

Službena beleška Višeg javnog tužilaštva pokazuje i da je, iako je najmanje 135 donatora prvo uplatilo novac na svoj račun pa ga prebacilo na račun SNS-a, policija je uzela izjave od devetoro. I to one za koje se sumnjalo da su bili i primaoci socijalne pomoći.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je Tužilaštvo trebalo da proširi istragu i na druge donatore, jer je četvoro od devetoro priznalo da nije dalo svoj novac.

„Kad je na tako malom uzorku donatora utvrđeno toliko nezakonitosti prilikom prikupljanja sredstava za ovu kampanju, verujem da je to trebalo Tužilaštvu da bude dovoljan razlog da svoju istragu proširi i na druga lica“, kaže Nenadić.

Podsetimo, 2014. godine je nešto manje od tri hiljade ljudi SNS-u doniralo novac, skoro svi po 40 hiljada dinara.

Službena beleška pokazuje i da je ceo postupak dugo trajao. Tako je, recimo, Agencija za sprečavanje korupcije podnela izveštaj Tužilaštvu u martu 2017. godine. Tužilaštvo je u aprilu tražilo dodatne provere, da bi Agencija odgovorila skoro godinu i po dana kasnije, odnosno novembra 2018.

Dodatnim proverama su tražili više podataka o socijalnoj pomoći za koju se sumnjalo da prima 23 donatora.

U službenoj belešci se, kao rezultat, navodi da je za 135 osoba izvršena kontrola i da je za njih utvrđeno „da nisu korisnici socijalne pomoći i nisu utvrđene nepravilnosti odnosno nezakonitosti“. Ipak, nije jasno da li je reč o kontroli Uprave za sprečavanje pranja novca ili Agencije za sprečavanje korupcije, pošto je zamenica tužioca pomešala nazive ove dve institucije u belešci.

Sedam dana otkako je od Agencije dobilo dodatne podatke, Tužilaštvo je zahtevalo od policije da proveri samo da li su primaoci socijalne pomoći i korisnici dodatka za pomoć i negu drugih lica dobili novac pa ga preneli na račun SNS-a.

Nenadić za CINS kaže da nije jasno zašto se vodila istraga samo za ove osobe.

„Sama činjenica da je neko primalac socijalne pomoći, a daje donacije stranci, može da bude samo pokazatelj da u celoj stvari ima nečega sumnjivog, ali to nikako ne znači da je istragu trebalo voditi samo u vezi sa prilozima tih lica.“

Međutim, i policiji je za proveru trebalo više od tri godine, pa je Tužilaštvu izveštaj dostavila tek 14. februara 2022. godine. U belešci se navodi devetoro ljudi sa kojima su razgovarali.

Nakon svega, Tužilaštvo je, kao što je i saopštilo prošle nedelje, donelo odluku da ne pokrene krivični postupak, bez obzira što neki od donatora nisu davali svoj novac.

Naime, još u novembru 2018. godine, kada je Agencija dostavila dopunu, nastupila je relativna zastarelost, a kada je policija dostavila svoj izveštaj nastupila je i apsolutna zastarelost.

Međutim, tvrdnja o nastupanju zastarelosti je tačna jedino ako se svaka od sumnjivih uplata tretira kao izolovan slučaj, a ne kao deo organizovane šeme za nezakonito prikupljanje novca za kampanju. Za organizatore šeme i dalje postoji mogućnost gonjenja za teži oblik krivičnog dela, o čemu je Nenadić govorio OVDE.

Podsetimo, Tužilaštvo je prošle nedelje saopštilo i da nema elemenata krivičnog dela pranja novca jer bi, u skladu sa sudskom praksom, morala da postoji pravosnažna presuda o krivičnom delu kojim su došli do novca koji se „pere”.

Međutim, Nenadić smatra da je Tužilaštvo trebalo da proveri odakle potiče novac koji su donatori uplaćivali:

„Čini se da do te tačke Tužilaštvo u istrazi nije došlo, čak ni u situacijama kada je i samo imalo sumnje u to da su zvanični davaoci priloga dobili novac od nekog drugog”.