Dok se parlamentarnim izborima ne nazire kraj, u srpskoj javnosti uveliko se licitira ko će ući u novu vladu. Za mnoge bivše ministre ali i čitava ministarstva budućnost je više nego neizvesna. Jedno od njih je i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, čiji je zvanični povod za osnivanje bio da se u podeljenom srpskom društvu najzad razvije dijalog.

Za dve godine, koliko je voljom predsednika Srbije ograničen rad prethodne Vlade, Ministarstvo je bar naizgled radilo punom parom: na unapređenju položaja nacionalnih manjina, na izgradnji društva ravnopravnih, bilo sastavni deo mnogih kampanja protiv govora mržnje i ostalih oblika diskriminacije u različitim oblastima. Utisak je da i pored volje Ministarstva da obezbedi povoljnije okruženje za društveni dijalog, nedostatak političke volje na najvišem nivou smanjio je njegove domete i moć da izdejstvuje stvarne promene na terenu.

Saradnja sa organizacijama civilnog društva i društveni dijalog bili su među proklamovanim ciljevima odlazeće Vlade Srbije, izabrane 2020. godine. „Mediji i civilno društvo su među najvažnijim partnerima u svim reformskim procesima koji se sprovode i koji nas očekuju u narednom periodu“, stajalo je u ekspozeu premijerke Srbije Ane Brnabić. U tu svrhu osnovano je i posebno ministarstvo – za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Novoformirano ministarstvo preuzelo je na sebe deo nadležnosti Vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, koja je netransparentno ukinuta u oktobru 2020. godine uoči formiranja vlade. Jedan od glavnih ciljeva je popravljanje ocene Evropske komisije o stanju ljudskih prava i vladavine prava sa 2,2 na 2,64, odnosno za 20% u periodu od godinu dana. Međutim, ako se pogleda ocena Evropske komisije u izveštaju o Srbiji iz 2021. taj cilj nije ispunjen.

Na pitanje da li je zadovoljna ocenama Evropske komisije u šestomesečnom izveštaju (non-pejperu) o stanju u poglavljima koja se tiču vladavine prava, ministarka Gordana Čomić u  nedavnoj izjavi za EWB rekla je da je zadovoljna „tvrdoglavošću srpske javnosti da EU tretira kao učiteljicu”.

„Ja sam zadovoljna trvrdoglavošću srpske javnosti koja EU tretira kao učiteljicu, što je potpuno pogreška percepcija. Izveštaji koje Evropska unija pravi, prave se na osnovu podataka koje daju organi i organizacije i predstavnici Republike Srbije i taj izveštaj služi da napravite plan kako da ono što ne radi, čime su ljudi nezadovoljni, što je očigledno pogrešno u dobrom upravljanju javnim dobrima da promenite na bolje”, navela je Čomić na obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije (IDAHOBIT).

Ona je dodala da je upravo to najbolji deo evropskih integracija, te da se „izraz Srbije unet u paragrafe po klasterima sa željom da dokažemo da smo zaslužili da otvorimo i treći klaster ako bude međuvladine konferencije”.

„Evropa je dobra i ocenjivanje je dobro. Ono što treba da menjamo je naš pristup tome kako se ocenjuje, šta to znači šta treba da radimo, ko će to da radi, koliko to košta i zašto je dobro da imamo vladavinu prava”, navela je Čomić.

I šestomesečni izveštaj koalicije prEUgovor o stanju u oblasti vladavine prava pokazao je da aktivnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nisu unapredile odnos državnih institucija i zvaničnika prema građanskom društvu. Posebno je poslednji kvartal 2021. godine bio obeležen povećanjem broja napada i pritisaka na formalne i neformalne grupe i aktiviste civilnog društva.

Na pitanje EWB-a, da li očekuje da ministarstvo koje vodi nađe svoje mesto u novom formatu Vlade Srbije, Čomić je rekla da je pitanje budućnosti ministarstva pitanje za premijerku Anu Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića.

„Ovo ministarstvo trenutno postoji voljom i izborom predsednice Vlade Srbije i predsednika Srbije. Njihova ideja i njihov koncept i njihov poziv je da uradimo sve poslove koji su neophodni za vladavinu prava i za ljudska prava. To je pitanje za njih. Izgradnje ljudskih prava će biti bilo kako i bilo gde, zato što je 21. vek. Zato što ne možete nazad već samo napred“, rekla je Čomić.

Nepoverenje između države i civilnog društva je ostalo

Kako je pomenuto, novoformirano ministarstvo preuzelo je na sebe deo nadležnosti Vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, ali nikada nije objašnjeno zašto su nadležnosti kancelarije prebačene na nivo ministrstva. Mnogi iz civilnog društva smatraju da je time značajno sužen prostor za ionako nedovoljnu saradnju civilnog društva i vlasti u Srbiji.

“U okviru delokruga rada novog Ministarstva ne postoje nadležnosti koje se odnose na prikupljanje i objavljivanje informacija o finansiranju organizacija civilnog društva iz javnih izvora. Na ovaj način, ukinut je važan mehanizam za kontrolu transparentnosti trošenja ovih budžetskih alokacija”, kaže za European Western Balkans Dragoslava Barzut ispred Građanskih inicijativa.

Ona objašnjava da je ukidanjem Vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom u isto vreme ukinuta i njena važna uloga koja se ogleda u obezbeđivanju učešća građana u izradi zakonskih propisa od strane ministarstva i lokalnih samouprava.

Barzut ocenjuje da u dosadašnjem radu Ministarstvo nije uspelo da prepozna i adresira suštinske potrebe civilnog društva, čije je delovanje u istom periodu dodatno suženo i otežano.

Prema njenim rečima, najbolji pokazatelj nekapacitetnosti ministarstva da osigura dijalog je vođenje i koordinisanje procesa donošenja Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Vlada Srbije u februaru 2022. godine usvojila je Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period 2022-2030. godine, koju je izradilo ministarstvo, a istaknute organizacije civilnog društva odbile su da učestvuju u procesu. Razlog za to bio je nedostatak poverenja i stav da je Strategija samo zamagljivanje realne slike u kojoj civilno društvo funkcioniše u Srbiji, uz kampanje blaćenja i zastrašivanja.

„U takvoj atmosferi gde Ministarstvo ne prepoznaje opasnost uvođenja mera za otežani rad civilnog društva (primera radi slučaj „Spisak“ iz jula 2020. kada se pokušalo sa uvođenjem jedne ovakve mere pod velom navodne zaštite od pranja novca i finansiranja terorizma) deo civilnog društva je odbio učešće u procesu izrade Strategije, u znak protesta zbog izostanka institucionalne reakcije na napade na OCD, nezavisne medije i aktiviste“, smatra Dragoslava Barzut.

Ona navodi da usvojena Strategija izostavlja neke od ključnih problema civilnog društva u samom svom tekstu, posebno u poglavlju koje se tiče opisa postojećeg stanja i ključnih izazova u oblasti stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Dodaje da to potvrđuje da Ministarstvo nije pokazalo stvarne namere da se uključi u kreiranje podsticajnog okruženja.

„U opisu postojećeg stanja i ključnih izazova u oblasti stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva navode se situacione, kontekstualne i normativne prepreke u ovoj oblasti, ali su izostavljeni brojni primeri iz prakse koji su od značaja za utvrđivanje prepreka sa kojima se civilnog društvo u Srbiji danas suočava u svom radu“, kaže Barzut.

Barzut navodi primer dela Strategije u kojoj se kaže da javnost i građani imaju „nepotrebno veoma negativnu“ percepciju o radu civilnog društva, a kao razlog za to navodi se nedovoljna informisanost o radu OCD i negativne kampanje koje su usmerene protiv OCD, a koje su vođene od strane „zainteresovanih grupa“, uz osnivanje GONGO.

„Strategija propušta da navede činjenicu da su OCD izložene direktnom i kontinuiranom pritisku ali i javnim napadima od strane nosilaca javnih funkcija koji time ohrabljuju druge subjekte da vrše pritiske ili da otvoreno napadaju OCD, čime se neprekidno doprinosi stvaranju negativne percepcije o njihovom radu“, navodi Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa.

Brend Ministarstva ostao u fioci

Izrada nacrta zakona o istopolnim zajednicama postao je vremenom i svojevrsan brend Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Njemu je poveren zadatak izrade nacrta, čija finalna verzija je i završena krajem prošle godine. Tada je Gordana Čomić rekla da je Ministarstvo uradilo svoj deo posla, a da je nakon toga sve na Vladi. Do danas, nacrt zakona o istopolnim zajednicama ostao je u fioci, a o njemu danas više niko ni ne govori.

Filip Vulović, član tima koji organizuje EuroPride 2022 u Srbiji, za European Western Balkans ocenjuje da je sam proces izrade Zakona o istopolnim zajednicama bio efikasan – oformljena je radna grupa, bile su uključene organizacije i javnost u proces, pokrenut je i javni dijalog.

Međutim, on navodi da su se tokom procesa u maloj meri uvažavali komentari i preporuke koje dolaze od zainteresovane javnosti koja je učestvovala u radnim grupama.

„Sa druge strane, svi ti efekti pali su u vodu onog trenutka kada je prošle godine 1. maja predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da neće potpisati taj zakon”, kaže Vulović. 

On naglašava da za zaštitu prava građana, poput prava LGBT populacije, nije potrebno posebno ministarstvo već poštovanje zakona i Ustava.

„Prava LGBT zajednice u teoriji su zagarantovana Ustavom, koji garantuje zabranu diskriminacije na bilo kom nivou. Ustav prvi treba da garantuje sva prava. Možemo da se pozovemo na ustav i da kažemo da se prava krše. Imamo sasvim dovoljan broj državnih tela koja u teoriji imaju mandat da štite ljudska prava LGBT osova, ali vidimo da u praksi da ta tela zakazuju i vidimo da ne postoji dovoljno političke volje da se prava LGBT zajednice poboljšaju”, zaključuje Filip Vulović.

Iako je srpskom društvu neophodno unapređenje svih oblasti za koje je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog bilo zaduženo, problematične oblasti ostale su i dalje problematične. Pored volje resornog ministarstva da obezbedi povoljnije okruženje za društveni dijalog, nedostatak političke volje na najvišem nivou smanjio je njegove domete i moć da izdejstvuje stvarne promene na terenu. A upravo će politička volja odlučivati i o njegovoj budućnosti u novom formatu vlade.