BEOGRAD – Među prioritetima češkog predsedavanja Evropskom unijom, koje počinje 1. jula, biće otvaranje bar jednog pregovaračkog klastera sa Srbijom, kao i održavanje samita u Pragu, na kojem će učestvovati ne samo Evropska unija i Zapadni Balkan, već i druge ne-članice EU. Međutim, usklađivanje sa spoljnom politikom i reforme ostaju uslovi za napredak u procesu integracija, zaključeno je na današnjem događaju u organizaciji Centra za evropske politike (CEP).

Na događaju “Od Francuske do Češke: To je geopolitika…”, na kojem je obeležen završetak francuskog, odnosno početak češkog predsedavanja, ambasador Češke Tomaš Kuhta istakao je prioritete svoje zemlje kada je reč o Zapadnom Balkanu.

“Nadam se da će francusko predsedavanje uspeti da otvori pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom, a ako se to ne desi, mi ćemo nastaviti sa time i gotovo sam ubeđen da će se ovo desiti tokom našeg predsedavanja, zahvaljujući naporima naših francuskih kolega. Tu su i pitanja kao što su otvaranje bar jednog klastera sa Srbijom, vizna liberalizacija sa Kosovom i kandidatski status za Bosnu i Hercegovinu. Ovo je najbolji mogući scenario, videćemo”, rekao je Kuhta.

On je takođe istakao da su na sastanku Evropskog saveta 23. juna zemlje članice EU tražile od premijera Češke da organizuje samit u Pragu na kom će učestvovati ne samo EU i Zapadni Balkan, već i druge evropske države koje nisu članice EU, kao što su Norveška, Island, Gruzija, Ukrajina i Moldavija.

“Češka podržava predlog Francuske o Evropskoj političkoj zajednici, koja će omogućiti državama da budu uključene u diskusije o različitim temama, kao što su energetika, bezbednost i odbrana”, dodao je Kuhta.

Ambasador Francuske Pjer Košar rekao je da je, kada je reč o unutrašnjoj reformi EU, koja treba da se izvede paralelno sa proširenjem, ona i dalje moguća, uprkos ratu u Ukrajini.

“Kao što se videlo tokom našeg predsedavanja, raste konsenzus među državama članicama da moramo da budemo efikasniji i ujedinjeniji pri donošenju odluka. To je stav Francuske koji je već dugo prisutan. Nesrećna situacija sa ratom u Ukrajini samo je ubrzala ovaj proces. Potrebno je da se sve više odluka donosi većinom (a ne jednoglasno)”, istakao je Košar.

Ambasador Francuske rekao je da je Evropska politička zajednica, koju je u maju predložio predsednik Emanuel Makron, bila neposredni odgovor na prijavu Ukrajine, Moldavije i Gruzije za članstvo.

“Svi znamo da će biti potrebno vreme za njihovo članstvo. Važno je dati ovim državama mogućnost da osete korist zajedničke politike energetike, transporta, ekonomije… To je ideja Evropske političke zajednice. Srećni smo što ovu ideju podržava već nekoliko država, uključujući Srbiju. Treba još da se diskusije o njoj, ali ona će pružiti priliku kandidatima kao što je Srbija, koja će nastaviti proces integracija ka članstvu, da oseti koristi i ovog mehanizma solidarnosti”, istakao je Košar. 

Komentarišući prošlonedeljni samit EU-Zapadni Balkan, programska direktorka CEP-a Milena Lazarević rekla je da je on u regionu izazvao dosta pesimizma i defetističkih izjava, te da su neki ocenili da se proces proširenja zaustavlja jer EU nije donela konkretne odluke o zemljama kandidatima.

“S jedne strane, i ja mislim da bi bilo dobro da je EU donela konkretne odluke, recimo po pitanju kandidature Bosne i Hercegovine. Sa druge strane, veliki sam protivnik defetizma, jer on vodi u apatiju. Ne postoji prostora za apatiju, jer nas to onemogućava da vidimo i pozitivne strane zaključaka Evropskog saveta. Prvi put nakon Solunskog saveta (2003. godine) navedeno je da Zapadni Balkan ima perspektivu članstva u EU. Takođe imamo poziv Savetu EU i Komisiji da rade na ubrzanju procesa proširenja nadovezujući se na novu metodologiju”, rekla je Lazarević.

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je potrebu da zemlje Zapadnog Balkana, sa svoje strane, ubrzaju reforme.

“Svaka država članica ima svoje probleme, svoje javno mnjenje, i kako bi opravdale korake koje će da preduzmu, najbolji način je da se sa strane Zapadnog Balkana pokaže posvećenost evropskom putu i da se ubrzaju reforme… Neće biti prečica. Proširenje je geopolitička odluka, ali uslovi za članstvo u klubu ostaju ono što jesu”, rekao je Žiofre.

On je takođe podsetio da je progresivno usklađivanje sa spoljnom politikom bio uslov od samog početka te da je, zapravo, prošle godine Srbija je načinila napor da podigne svoj nivo usklađenosti na 60-65% što je uticalo na odluku država članica da otvore klaster 4 u decembru.

“Sada imamo isti zahtev, a zbog okolnosti rata u Ukrajini, spoljna politika je postala još relevatnije pitanje. Ako pogledate agendu Evropskog saveta, sve teme su vezane za spoljnu politiku”, rekao je Žiofre.

Ambasador EU je rekao da postoje oblasti zbog kojih Srbija okleva da se uskladi sa sankcijama, kao što je energetska zavisnost od Rusije, ali to je slučaj i sa mnogim članicama EU.

“Zbog toga je EU odlučila da okonča svoju energetsku zavisnost od Rusije. Već smo preduzeli određeni broj koraka da pomognemo Srbiji da diverzifikuje snabdevanje gasom, kao što je gradnja interkonektora sa Bugarskom. Takođe smo otvoreni u investiranje u diverzifikaciju gasa ali i druge izvore energije. Zajednička platforma za snabdevanje tečnim gasom je otvorena za Zapadni Balkan”, naglasio je on.