Evropski parlament usvojio je prošle nedelje Rezoluciju o Srbiji. Reakcije vlasti i ovog puta na dokument iz EP bile su oštre. Najviše pažnje u srpskoj javnosti dobio je amandman Evropskog parlamenta u kom se Srbija i Kosovo pozivaju da postignu sporazum o normalizaciji odnosa “zasnovan na međusobnom priznanju”. Tako je zanemareno sve ono drugo što stoji u tekstu rezolucije Evropskog parlamenta, a što se tiče vladavine prava, demokratije, izbornog procesa, funkcionisanja institucija,  borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosa prema osuđenim ratnim zločincima.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) ocenjuje da je rezolucija kulminacija višegodišnjih problema Srbije koje su se  “gurale pod tepih” i sklanjale sa strane zarad viših ciljeva i pomoći Srbiji da napreduje. On veruje da “kap koja je prelila čašu” neslaganje sa politikom Evropske unije prema Rusiji.

“Nikada ranije izveštaj EP nije bio tako obiman, a mislim da je uzrok svemu tome prelazak crvene linije kada je u pitanju Rusija. Svi vide kako se Srbija ponaša i šta se dešava ovde na terenu”, kaže Vladimir Međak za European Western Balkans. 

Potpredsednica Saveza Vojvođanskih Mađara (SVM) i predsedavajuća Odborom za evropske integracije u prethodnom sazivu Parlamenta, Elvira Kovač kaže za EWB da je rezolucija Evropskog parlamenta prekritična i preopširna.

“Sam tekst rezolucije je sve duži i duži. Mislim da su se toliko svi trudili da ‘načičkaju’ i dodaju neke elemente, a da je sam izvestilac na kraju prihvatio previše takozvanih kompromisnih amandmana. Utisak je da je to rezultat svih kompromisa koji moraju da se naprave onda kada jedna ili srodne političke opcije nemaju očiglednu većinu u Evropskom parlamentu”, kaže Kovač.

Prema njenim rečima nekim amandmanima nije bilo mesto u ovakvom izveštaju, jer bi određene stvari trebalo rešavati “u okviru zemlje”. Kako kaže, spomenutim aferama (Krušik, Jovanjica, Telekom, Savamala, Belivuk, Šarić), nije bilo mesta u dokumentu koji je na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu usvojen prošlog četvrtka.

“Mislim na afere i na razne delove koji su preopširni. Konkretno ne bih kritikovala dokument, ali neki delovi su neutemeljeni. Imam utisak kao da nisu ni provereni. Očigledno, te amandmane nisu pisali sami poslanici Evropskog parlamenta, nego im je neko iz Srbije napisao, a oni neke delove nisu ni proverili. Mislim da nekim takvim stvarima nije mesto u tom dokumentu”, kaže Kovač.

Dodaje da bi kritike trebalo da budu objektivnije i prizemnije, jer “ispada kao da ovde ništa ne valja i kao da se ništa ne radi”. “Prekritičan je i previše se pametuje”, dodaje Elvira Kovač.

Mnogo problema i bez Kosova

Najviše pažnje u srpskoj javnosti dobio je amandman Evropskog parlamenta u kom se pozivaju Srbija i Kosovo da postignu sporazum o normalizaciji odnosa “zasnovan na međusobnom priznanju”. Na pitanje kako će Srbija odgovoriti na zahteve EP, predsednik Srbije rekao je: “lepo, pristojno i učtivo – nećemo. Može li nešto pristojnije? Na pada nam na pamet. Ima li nešto još pristojnije? Nećemo da razmatramo?”.

Premijerki Srbije, sa druge strane, nije bilo jasno zašto Evropska komisija u svom dokumentima međusobno priznanje ne spominje, a EP sada to traži.

“Samo mi je značajno važno da vidim kako će da promene pregovaračku poziciju kada imate pet država te Evropske unije koja ne priznaje takozvanu državu Kosovo”, rekla je premijerka.

Tako je zanemareno sve ono drugo što stoji u tekstu rezolucije Evropskog parlamenta, a što se tiče vladavine prava, demokratije, izbornog procesa, funkcionisanja institucija,  borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosa prema osuđenim ratnim zločincima…

Pročitaj još: Napredak u pregovorima tek posle sankcija Rusiji i reformi vladavine prava 

Vladimir Međak za EWB podseća da je amandman koji spominje međusobno priznanje tek na 72. mestu u rezoluciji Evropskog parlamenta, a da pre toga postoji mnogo problema koje bi Srbija trebalo da reši, pre Kosova.

“Kosovo se spominje u tački 72 rezolucije EP. Pre toga idu svih ostali problemi. Stav EP stava da dalje otvaranje klastera mora biti uslovljeno usaglašavanjem spoljne politike sa Evropskom unijom i napredovanjem u vladavini prava, dakle Kosovo se tu ne spominje. A da mi vodimo proces pristupanja u skladu sa našim najboljim interesima, Kosovo bi bila jedina i glavna tačka sporenja, a u svemu ostalom bi trebalo da imamo vrlo čist dosije i budemo napredni, pre svega kada je u pitanju vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala”, kaže Međak.

Menja li EPP retoriku prema vladajućem režimu?

Amandman koji je zažuljao vlast u Srbiji, a koji se tiče Kosova, podneo je poslanik iz redova Evropske narodne partije (EPP), Lukas Mandl. Srpska napredna stranka je pridružena članica Evropske narodne partije, koja okuplja evropske stranke desnog centra, od 2016.

Poslanici EPP-a su u prošlosti imali blaži stav prema SNS-u od drugih grupa u Evropskom parlamentu. Tako su, na primer, 2021. godine poslanici EPP-a glasali protiv uključivanja afera Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija u izveštaj o Srbiji. Afere su se ipak našle u izveštaju jer su za to glasali poslanici socijaldemokrata, liberala, zelenih i levice.

Vladimir Međak ocenjuje da je promena odnosa EPP-a prema SNS-u nastupila još odlaskom Angele Merkel, jer je, kako kaže, Merkelova bila taj zaštitinik i mnogo stvari je “sklanjala sa dnevnom reda”.

“Činjenica da je poslanik Evropske narodne partije Lukas Mandl predložio taj amandman govori da je i EPP promenio svoju poziciju u odnosu na Srbiju, ali i u odnosu na SNS i da verovatno postoji mnogo manji stepen razumevanja. Crvena linija i kap koja je prelila čašu je verovatno odnos zvaničnog Beograda prema Rusiji”, smatra Međak.

Istog stava je i Natan Albahari, narodni poslanik i internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana (PSG). On smatra da je EPP u poslednjih godinu dana zaotrio retoriku prema Srbiji i SNS-u, a da je to posebno izraženo zbog ruske invazije na Ukrajinu.

“Ta grupacija je zauzela veoma čvrst stav po tom pitanju, a on se u potpunosti razlikuje od stava koji je zauzela vlast u Srbiji i Srpska napredna stranka. Kada je u pitanju evropska perspektiva, sada živimo u trenutku u kom je od izuzetne važnosti gde se ko nalazi po pitanju ruske invazije na Ukrajinu”, kaže za EWB Natan Albahari.

Elvira Kovač, čija je stranka Savez Vojvođanskih Mađara (SVM) kao i SNS pridružena članica EPP, objašnjava da je ta grupacija raznolika kao i da ima “svoje probleme”, i da odnos EPP prema “bratskim” partijama u Srbiji ne može da se generalizuje.

“EPP se sastoji od vrednosno različitih čak i udaljenih stranaka, ali je osnovni problem što EPP slabi svuda po Evropi i videćemo da će na izborima 2024. još oslabiti. Ali ne mislim i nema nikakvih indikacija da EPP “digao ruke” ili da se drugačije ophodi prema vlastima. Srpska napredna stranka kao i Savez vojvođanskih Mađara su pridruženi članovi EPP i mislim da je značajno da predstavnici SNS učestvuju na različitim forumima EPP i da se čuje i naš glas. Teško je shvatiti specifičnu situaciju u Srbiji a utisak je da neki više zaista nemaju ni strpljenja kada je u pitanju situacija u Ukrajini”, kaže Kovač.

Da li je važno šta EP misli o Srbiji?

Reakcije vlasti na rezoluciju Evropskog parlamenta kao i obično bile su veoma oštre. Kao i uvek, najoštriji bio je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji je po izglasavanju rezolucije građanima rekao da Srbija neće biti deo histerije Evropske unije. Neretko u javnosti se može čuti i da je Evropski parlament politička institucija EU, što bi trebalo da znači da njegove ocene nisu objektivne, ali i da EP nema odlučujuću ulogu u procesu pristupanja.

Natan Albahari, narodni poslanik i internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana (PSG), kaže za EWB da je tačno da na kraju dana Evropski parlament nije ta institucija koja određuje brzinu pristupanja EU, ali da ne treba zaboraviti da mišljenje Evropskog parlameta mora da uvaži i Evropska komisija, ali i države člancie.

“Evropski parlament na kraju daje svoj glas da li jedna država može da pristupi EU ili ne, tako da bez pozitivnog glasa EP niko ne može postati članica Evropske unije. Važno je i što su evropski poslanici deo političkih grupacija, ap se može osetiti kako neke političke grupacije iz kojih dolaze premijeri i predsednici evropskih država gledaju na neku temu u Srbiji”, kaže Albahari.  On naglašava da zbog svega toga ne bi bilo pametno da se ignorišu ocene Evropskog parlamenta.

Vladimir Međak objašnjava da Evropski parlament jeste politički organ EU, koji je tu da predstavi građane Evropske unije, a ne države članice. Prema njegovim rečima, zadatak EP je upravo da da političku ocenu procesa pristupanja neke države i zato se izveštaj bazira na političke kriterijume.

“Evropski parlament je najveći saveznik u procesu proširenja. On ga najviše podržava i svaka država će najlakše naći saveznika u Evropskom parlamentu za ulazak u EU. Ako Srbija u EP nema saveznika, to onda jasno govori koliko mi uopšte imamo saveznika u EU za naš proces pristupanja”, ocenjuje Međak.

On podseća da Evropska komisija “polaže račune” Evropskom parlamentu kao i da poslanici EP imaju dobru komunikaciju sa svojim vladama, ministrima i premijerima koji zapravo odlučuju sa strane EU kako će izgledati napredak Srbije u pregovorima o članstvu.

“Politička jačina mišljenja Evropskog parlamenta je veoma važna, jer će ovu rezoluciju svi pročitati. Svi će videti da je prošli put bilo četiri afere, a da ih je sada sedam. Da se spominje čak i povezanost visokih funkcionera sa organizovanim kriminalom, što se ranije nije spominjalo”, kaže potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Za razliku od Vladimira Međaka, Elvira Kovač kaže da Srbija još uvek ima dosta prijatelja u Evropskom parlamentu i da većina zna da bi Srbija trebalo da napreduje na svom putu ka EU.

“Sa druge strane, toliko je kritičara i utisak je kao da smo pali ‘na drugu stranu konja’. Zaista se preteralo. Utisak je da je njihova glavna poruka na kraju da moraju što pre da se uvedu sankcije Rusiji ili Kosovo, a na kraju kada detaljno pročitate izveštaj tu su kritike na raznim poljima. Ja verujem da je opet cilj da Srbija ostane na ovom putu i da se Srbiji pripomogne. Baš zato mislim da ovo nije dobar način, da se sada toliko izigrava neki učitelj koji na svim poljima deli packe, a jako malo stvari pohvaljuje”, zaključuje poslanica u Narodnoj skupštini Elvira Kovač.